Иза белих ветрова
и борова витих
Драган Симовић
Стриборјани!
Ми знамо чији смо,
и ми знамо ко смо,
и знадемо свој пут
што нас ка Светлости води!
И видимо Дом свој
и кад га не видимо;
и чујемо песме наше
и кад их не чујемо;
и дишемо Светлост
Богова и Предака наших;
у сновима снитим,
као и на јави.
И с њима смо вазда,
И свуда,
У свему!
Јер ми смо Срби,
Словени, Стриборјани;
Ми смо Аријевци, Северњаци!
Потомци Богова и Великих Отаца,
Што се уз Сваргину Осу успињу,
Ка Трећем Небу Свароговом!
Тамо далеко и високо,
Иза белих ветрова
И белина снежних;
И леда што румени се, и зрцали,
Спрам Сунца
у Поноћ рођеног;
Тамо је, гле, Пупак Света!
Тамо је наша – одувек, заувек, –
Родна Груда,
Родина Бела!
Нема коментара:
Постави коментар