ЛЕОНИД РЕШЕТНИКОВ: РУСИЈА СЕ БОРИ ПРОТИВ ОВАПЛОЋЕЊА САТАНСКИХ СНАГА
Аналитичари су људи који се баве тихом професијом која изискује размишљање, али резултати њихове делатности потресају народе. Руски институт за стратешка истраживања се с правом сматра једним од највећих центара мозгова у Русији. Западне колеге воле да праве аналогије са сопственим центрима од којих су неки, на пример, неславни Ренд корпореjшн – основани још далеке 1946. године. У сваком случају, одлуке које се доносе у тишини ових кабинета сигурно долазе до самог врха извршне власти у Русији. «Радоњеж» се срео с власником овог блага - Леонидом Петровичем Решетњиковом, који је пристао да расветли кључна питања везана за проблем међународне безбедности почетком 2016. године.
Дописник: Како бисте окарактерисали тренутне односе с блоком НАТО и његовим европским представницима?
Л.П. Решетњиков: Две хиљаде петнаеста година је била врло сложена за Русију, то је била година у којој је Русија окушала своју чврстоћу и издржљивост. И ова година је за Русију била успешна без обзира на све – на догађаје везане за Украјину, на догађаје везане за Сирију и Турску. Али је ова година још једном јасно и отворено показала да западноевропски партнери заправо нису самостални. Ми смо то у принципу знали, али смо мислили да у вези с неким питањима Европа ипак може заузети свој став и супротставити се диктату САД. Међутим, испоставило се да је Европа до те мере ослабила, да је до те мере изгубила самосталност и снагу, тако да се сви разговори и преговори, сва разматрања с њом у принципу могу избећи и може се разговарати директно с Вашингтоном.
Могу да наведем занимљив пример – недавно смо неколико сарадника и ја два дана говорили на Универзитету у Пизи пред студентима и постдипломцима – младим политиколозима. Заједно с нама био је бивши заменик министра одбране Италије, и након што је чуо наша излагања, отворено је изјавио пред аудиторијумом: «Знате, у НАТО-у сам био у војном комитету. Једном смо се ми Европљани окупили и разматрали проблеме и дуго времена нисмо могли да донесемо ниједну одлуку. Али чим би дошао амерички представник одлуку смо доносили за 2 минута.» Такво је право стање ствари: потпуна несамосталност, потпуна зависност Европе од става САД. То, наравно, отежава рад нашег руководства и спољнополитички правац наше земље чини сложенијим. И ми смо данас практично једини заштитници оних хришћанских вредности које су биле карактеристичне за Европу XIX и прве половине ХХ века. Ове вредности нестају због тога што их се европска елита одрекла. Зато су њихове земље кренуле марионетским путем и послушне су САД.
Дописник: Питање се тиче могућег окретања Русије према Истоку: све више и више се говори о потреби за освајањем источних крајева Руске Федерације. Недавно је изашао закон и већ је почео да се примењује – о додељивању земље на Далеком истоку. Међутим, нашли су се западни аналитичари који овај приступ Руске Федерације везују за могућност не само потпуног окретања Русије на Исток, већ и окретање од Запада. Западна Европа нема суверенитет; Америка није наш пријатељ... Можда је заиста дошло време за освајање ових скоро ненасељених крајева и за сарадњу с нашим источним партнерима?
Л.П. Решетњиков: Добро питање. Код нас се ова реченица или ова теза – «окретање ка Истоку» - не тумачи увек тачно. Одмах се појављује идеја да потпуно заборављамо на Европу и да почињемо да тргујемо и да развијамо политичку, економску и војну сарадњу с азијским земљама. Апсолутно је тачно да окретање ка Истоку подразумева кулитивисање наше, руске територије која се налази преко Урала, којој је посвећена врло мала пажња због тога што се налазе далеко од Западне Европе и наша сарадња се завршавала негде до Урала. Сад се ради управо о култивисању наше територије сопственим снагама, наравно, уз коришћење економског потенцијала који се налази ван граница наших далекоисточних крајева – потенцијала Кине, Јужне Кореје, Сингапура, Малезије, Индије и Пакистана. Тако да је таква формулација проблема веома добра, јер ако се сад не окренемо и ако не почнемо озбиљно да радимо на култивисању Сибира и Далеког истока може се појавити реална опасност од губитка територије и одласка становништва одатле. И сад је у току исељавање: ово иде у прилог многим градовима. Краснојарск и Новосибирск су порасли зато што људи одлазе с Далеког истока. Због тога је задатак актуелан, само га не треба тумачити тако да ћемо уместо Европе бити с Кином. Не! Једноставно, знатан део напора које смо раније усмеравали на Западну Европу сад се пре свега преусмерава на наше територије и наше крајеве, на индустрију Далеког истока, пољопривреду, нове облике давања земље нашим држављанима, на развој инвестиционе и других облика сарадње с овим земљама.
Градња Транссибирске железнице
Многобројни сусрети с пословним људима и политичарима из Јужне Кореје говоре о великој заинтересованости Јужнокореанаца. Ово важи и за Кину, као и за Индију. Зато тамо имамо велике могућности. Наш цар Николај II је својевремено прогласио напредовање у овом правцу и саградили смо железницу до Владивостока, узгред речено, врло брзо и не користећи рад робијаша; подигли смо станице, градове и индустријска предузећа. Тако смо култививали уску траку од Урала до Владивостока. На овој траци смо, нажалост, у току свих година совјетске власти и остали. Нисмо имали ни довољно снаге, ни времена, ни разумевања за даље напредовање. Сад се поставља задатак даљег ширења. Не смемо остати на ономе што смо учинили до 1912. године – јер прошло је преко 100 година! Треба да идемо у дубину и у ширину, иначе се заиста може поставити питање о томе коме припада Далеки исток.
Дописник: С обзиром на то да се налазимо у центру Евроазије не можемо да не гледамо на југ. Овде видимо известан чвор напетости који је везан за Турску. Након што је оборен наш бомбардер који није прешао границу Сирије и Турске многи говоре о томе да председник РФ намерава да «казни» Анкару... Ипак, истовремено су се појавиле информације о наставку програма за сарадњу у производњи гаса. Како бисте окарактерисали наше односе с Турском понаособ, и у ширем спектру – у односима с другим регионалним центрима силе?
Л.П. Решетњиков: Наравно, не ради се о то кажњавању Турске. Ако се озбиљно узму у обзир радови нашег института, наша аналитика и закључци руководећих органа наше земље, оно што се десило с авионом схватамо као резултат конкретне ситуације и конкретне политике Турске. Ради се о томе што су се у вези с питањем сиријске кризе наши ставови и ставови турског руководства разишли, пре отприлике три године. Ако се суочимо с правим стањем ствари видимо да је Турска деловала практично на страни наших противника – на страни ИДИЛ-а. Водила је политику активног мешања и пружала је материјалну, моралну и кадровску помоћ терористима. Анкара је поставила себи исти задатак као и ИДИЛ – Асадову оставку и практично уништавање Сирије као јединствене државе, зато што је Турска имала план за освајање региона. Наш авион је био оборен управо изнад њега, односно изнад дела територије који је делио два сиријско-курдска рејона, не дозвољавајући им да се уједине. Зато је Турска заузела у принципу супротан став у односу на наш, односно, учествовала је у дејствима практично на страни наших непријатеља. И то се морало огледати у нечему, морало се претворити у сукоб. Што се и десило. Турска је овде једноставно показала: «Ми смо против! Овде смо ми господари, овде ми доносимо одлуке! Одлучили смо да избацимо адуте зато што су то наши интереси и ова територија ће свеједно бити турска!»
Зато морамо поћи од тога да Турска сад заузима став који противречи интересима националне безбедности Русије. Данас се офанзива према Русији не води из правца Запада или Истока, већ са Југа – Украјина, Крим, Сирија, Турска... Све су то јужни правци! Све време, а посебно у току последњих деценија, неки покушавају да нас потисну са јужних мора, са јужних праваца, са јужних цевовода – горе, на Север – «идите у своје шуме и живите у њима!» Зато се десила Украјина, зато су Американци освојили Грузију, зато су почеле заврзламе око Ирана. Иран није циљ сам по себи! Циљ је опет Русија! Главни правац деловања је излазак на Каспијско море!
И Турска у овој игри не само да заузима став, већ успешно остварује противречности и подрива интересе наше националне безбедности. Ако ми, на пример, као што то желе Турци, одемо из Сирије, на крају ћемо бити одсечени од јужних мора. Зато што после Турске ИДИЛ иде на Кавказ. То је очигледно и више се ни не крије. Даље ће нас потиснути с наших последњих излаза на Црно море. За Русију је то трагедија и у економском смислу, и у смислу националне безбедности. Губимо све јужне правце. А базе опонената ће бити усмерене ка нашим најосетљивијим тачкама.
У том смислу су јасне речи В.В. Путина о томе да водећи битку тамо, у Сирији, ми верујући људи треба да имамо у виду да се сад дешава нешто сакрално, нешто тајанствено за нас православце, али врло значајно – руска војска се први пут бори на Светој земљи! Јер сиријска земља, све до Дамаска, па чак и иза Дамаска – јесте Света земља, којом је ишао наш Господ Исус Христос! Наши руководиоци то за сада не говоре, али сам убеђен у то да схватају о чему се ради.
Први пут у историји руска војска се бори против непријатеља вере, против непријатеља човечанства, против самих ђавољих сила које представља овај ИСИС, овај ИДИЛ, бори се у северном делу Свете земље у којој се налазе светиње, у којој се налазе арамејска села, а у Дамаску се налази глава Јована Претече!
Мора нам бити јасно да решавајући питање националне безбедности, решавамо и други задатак – узвишенији и глобалнији него што је заштита националне безбедности Русије, и да се тамо боримо за дело Господа нашег Исуса Христа, заједно с нашим савезницима – хришћанском браћом Сиријцима, заједно са сиријским шиитима, заједно са сиријским сунитима (нису сви сунити на страни ИСИС-а, има их много на нашој страни). И то треба имати у виду, одатле потиче таква злоба према нама, и од стране значајног дела елите Западне Европе, и од стране САД, и од стране турске елите, и од стране саудовске елите и катарске елите. Јер, и њима је то јасно!
Дописник: Истакли сте два кључна појма: кретање с југа на север, односно вектор могућег напада на Русију и веру. Зато је важно поменути Украјину. Видимо да се на оси ДНР-ЛНР чисто војна тактичка иницијатива наших... опонената, за сада зауставила... Без обзира на мање окршаје не може се рећи да се воде заиста права борбена дејства већих размера. Истовремено, 22. децембра, медија-група «Радоњеж» је учествовала на округлом столу посвећеном проблему убистава православних свештеника и околностима у којима се Украјинска Православна Црква Московског патријархата бори за опстанак.
На територији ДНР су убијена тројица свештеника Московског патријархата, а четворица су тешко рањена; у селу Птичјем храм храм бива запоседнут, вернике у храму опколио је «Десничарски сектор»; људима не доносе ни намирнице, ни воду, не евакуишу чак ни оне који су имали срчане нападе. Ниједна област у Украјини није слободна од подметања пожара у црквама, од убијања и погибије свештеника, монаха и монахиња, чак ни у Кијеву.
Питање је једноставно: да ли сматрате да су ова дејства такође директан показатељ борбе између Запада и нас као православне цивилизације? Ради се о томе што псеудопатријарх Филарет парохије које се одвајају уписује у своју епархију и као пре 400 година, западњаци напредују! Шта мислите о томе као стратег и председник РИСИ-ја?
Л.П. Решетњиков: Украјинство од самог свог зачетка предствља антиправославну концепцију: она није била усмерена само против Руса, против «Москаља», усмерена је против православља. Ова концепција се родила на Западу, у Аустроугарској, у Пољској, у католичким земљама и сад се остварује. Украјинство је антиправославље. То што се они (Филерет и остали) називају православнима јесте игра. Истински задатак је потискивање православља као основе наше руске православне цивилизације, јер без њега нема ни наше цивилизације!
Код нас људи често кажу: «ми смо цивилизација», али заборављају каква цивилизација. Неће бити цивилизације без православља. Нема цивилизације без вере! Због тога Запад сад намерава да искористи овај тренутак за коначно уништавање православља у Украјини, за истребљивање и заплашивање православаца. Нажалост, за то су се у извесној мери створили услови. Зашто? Чини ми се да је Украјинска Православна Црква Московског патријархата заузела став – не сви, наравно, али многи – «хајде да живимо сложно!» и у извесној мери то је имало одјека и овде у Русији – «хајде да се помиримо, хајде да живимо сложно!» У томе се огледа несхватање циљева друге стране, несхватање да се иза те стране не стоје људи, већ сатанске силе, да немају задатак да живе сложно, да немају задатак да се помире, да имају задатак да уништавају, и у том погледу избор је само један и не можемо га избећи – да носимо свој крст, да исповедамо Христа до краја! И жртве које су они убили јесу новомученици, они су исповедали Христа до краја! То је требало да учине и то су учинили!
То је заблуда – «можемо се помирити», «можемо се договорити», «хајде да живимо сложно», «хајде да се заједно помолимо» - то не функционише, зато што друга страна апсолутно нема тај задатак; задатак друге стране је да убије, да уништи, а у најбољем случају да протера! Управо у томе се крију разлози извесних одступања и извесних грешака, али Господ се не да ружити! Апсолутно сам сигуран да основна маса верника који припадају УПЦ МП снажно брани Христа и држи се православља. Они неће издати Бога! Управо они су једина и реална снага у Украјини која пружа отпор, понекад можда ћутке понекад на барикадама и у нападима, у чврстини и вери, али пружа отпор! И они ће свеједно победити. Али ми, московски, руски православни верници, треба да полазимо од тога да је мир с овим делом Украјине практично немогућ.
Свима честитам Божић! А «Радоњежу» желим да настави огроман и потребан рад за све нас, за руске патриоте, који верују у будућност Русије!
Са руског Марина Тодић
18 / 01 / 2016
Pročitaj više...
Драган Симовић: ПУКОВНИК БОГИ – ЧОВЕК ИЗ АКАШЕ
(На слици Пуковник Боги као древни ведсрбски чаробњак и посвећеник са Радан-планине.)
Ноћас сам, по ко зна који пут, поново размишљао о пуковнику Богосаву Стојменовићу.
Гледао сам његово гостовање у серијалу Голи живот, на Хепи телевизији, код Миломира Марића, и у трену се присетих свих наших сусрета, свих наших разговора.
Пуковника Богосава Стојменовића сви ми – ми, који смо се дружили с њим – знамо под једноставним народским именом: Боги.
Звали смо га Боги или пуковник Боги!
Био је само један пуковник Боги, један и једини!
Био је жива легенда, жива енциклопедија, жива ведсрбска повесница, жива и оваплоћена Акаша.
Био је живи и оваплоћени космонет.
Био је повезан како са овостраним тако и оностраним световима.
Био је повезан са Мајком Акашом.
Беседио би једноствано, просто, народски.
О највећим тајнама и истинама говорио је једноставно, просто, народски, сељачки.
Попут простог горштака са Радана.
Све би своје саговорнике збуњивао својом урођеном једноставношћу, простодушношћу, чистотом и праисконом, ведском и хиперборејском наивношћу.
Боги је био жива Вертикала Белог Србства.
Нико тако посвећенички није радио на буђењу и освешћивању Белога Србства као пуковник Боги.
Имао је сан, сан који је и будан сневао, да истински србску војску уведе у парапсихолошке, космолошке и космософске тајне; да развије парапсихолошку и космолошку војну доктрину, да разради парапсихолошку и космософску стратегију; да србску војску припреми за Ново доба Духа Стварања, да србска војска буде спремна за све изазове Новога доба.
Наравно да га нису разумели.
Нису га разумели људи сужене свести, људи поробљеног ума и духа, људи лажи, људи који су под атлантистичким шаторима и чадорима завршавали некакве курсеве и школе за дебиле и идиоте.
Боги је био онај који је дошао из будућности.
Био је пун овостраних и оностраних информација, сазнања и знања, био је свестрано и темељно образован.
Људи га нису разумевали, нису могли да га разумеју.
Зато што је Боги био исувише једноставан.
Он је најбољи пример како до једноставности ваља дорасти, како је једноставност израз умне, душевне и духовне висине и дубине.
Штета што Боги није био човек пера!
Да је био човек пера, оставио би за собом чудесна дела, чудесне књиге.
Али, свеједно!
Све његове приче и беседе и данас живе у Акаши, и заувек ће остати у Акаши.
У једној будућој Србији, у једном будућем Белом Србству Вертикале, Боги ће заузети место које му следује и припада.
У једној будућој а истински србској војсци проучаваће се Богијеве теорије, стратегије и доктрине.
Боги је свом душом и свим срцем љубио Бело Србство.
Свој живот овоземаљски посветио је Беломе Србству.
Бело је Србство за Богија било светиња.
Љубио је своје племе, свој род, своју породицу.
О својој животној сапутници и кћери својој говорио би срцем и душом, говорио би с љубављу.
Своју супругу и кћер видео је и осећао као беле богиње.
Њих је, напросто, обожавао.
Људи сужене свести и поробљеног ума нису могли да виде и препознају Богија.
Они су видели и доживљавали као сељака са Радана.
Као сељака са шајкачом.
Боги се није одвајао од своје шајкаче.
Шајкача је била његов космички и божански знамен.
Шајкача му бејаше божански заштитни знак.
Говорио би да га шајкачи штити од урока, од злих енергија, од црних мађија.
Жао ми је што Боги није чешће гостовао у неким телевизијским емисијама.
Зато што његова жива реч отвара звездане капије.
Што уводи у Акашу.
Жао ми је и што мој пријатељ Миломир Марић није у овој емисији више искористио Богија, искористио у оном најлепшем, најдивотније а праисконом значењу те речи, што му није дозволио да до краја развије своју поетику, свој поглед на свет, своју философију, своју стратегију и доктрину.
Но, не мари!
Боги је и данас присутан.
Он није умро, већ се само пресилио у Акашу, у Вишње светове.
Одозго нас посмтра, и опомиње.
Као да је ту негде, мед нама и са нама.
Погледајте и послушајте ову Богијеву беседу у Голом животу.
Погледајте је смирено и стрпљиво, без опсена, без предрасуда.
Сазнаћете много тога, много тога што нећете другде, и од других, чути.
(На левој обали Истера, 5. сечко 7524.)
Ноћас сам, по ко зна који пут, поново размишљао о пуковнику Богосаву Стојменовићу.
Гледао сам његово гостовање у серијалу Голи живот, на Хепи телевизији, код Миломира Марића, и у трену се присетих свих наших сусрета, свих наших разговора.
Пуковника Богосава Стојменовића сви ми – ми, који смо се дружили с њим – знамо под једноставним народским именом: Боги.
Звали смо га Боги или пуковник Боги!
Био је само један пуковник Боги, један и једини!
Био је жива легенда, жива енциклопедија, жива ведсрбска повесница, жива и оваплоћена Акаша.
Био је живи и оваплоћени космонет.
Био је повезан како са овостраним тако и оностраним световима.
Био је повезан са Мајком Акашом.
Беседио би једноствано, просто, народски.
О највећим тајнама и истинама говорио је једноставно, просто, народски, сељачки.
Попут простог горштака са Радана.
Све би своје саговорнике збуњивао својом урођеном једноставношћу, простодушношћу, чистотом и праисконом, ведском и хиперборејском наивношћу.
Боги је био жива Вертикала Белог Србства.
Нико тако посвећенички није радио на буђењу и освешћивању Белога Србства као пуковник Боги.
Имао је сан, сан који је и будан сневао, да истински србску војску уведе у парапсихолошке, космолошке и космософске тајне; да развије парапсихолошку и космолошку војну доктрину, да разради парапсихолошку и космософску стратегију; да србску војску припреми за Ново доба Духа Стварања, да србска војска буде спремна за све изазове Новога доба.
Наравно да га нису разумели.
Нису га разумели људи сужене свести, људи поробљеног ума и духа, људи лажи, људи који су под атлантистичким шаторима и чадорима завршавали некакве курсеве и школе за дебиле и идиоте.
Боги је био онај који је дошао из будућности.
Био је пун овостраних и оностраних информација, сазнања и знања, био је свестрано и темељно образован.
Људи га нису разумевали, нису могли да га разумеју.
Зато што је Боги био исувише једноставан.
Он је најбољи пример како до једноставности ваља дорасти, како је једноставност израз умне, душевне и духовне висине и дубине.
Штета што Боги није био човек пера!
Да је био човек пера, оставио би за собом чудесна дела, чудесне књиге.
Али, свеједно!
Све његове приче и беседе и данас живе у Акаши, и заувек ће остати у Акаши.
У једној будућој Србији, у једном будућем Белом Србству Вертикале, Боги ће заузети место које му следује и припада.
У једној будућој а истински србској војсци проучаваће се Богијеве теорије, стратегије и доктрине.
Боги је свом душом и свим срцем љубио Бело Србство.
Свој живот овоземаљски посветио је Беломе Србству.
Бело је Србство за Богија било светиња.
Љубио је своје племе, свој род, своју породицу.
О својој животној сапутници и кћери својој говорио би срцем и душом, говорио би с љубављу.
Своју супругу и кћер видео је и осећао као беле богиње.
Њих је, напросто, обожавао.
Људи сужене свести и поробљеног ума нису могли да виде и препознају Богија.
Они су видели и доживљавали као сељака са Радана.
Као сељака са шајкачом.
Боги се није одвајао од своје шајкаче.
Шајкача је била његов космички и божански знамен.
Шајкача му бејаше божански заштитни знак.
Говорио би да га шајкачи штити од урока, од злих енергија, од црних мађија.
Жао ми је што Боги није чешће гостовао у неким телевизијским емисијама.
Зато што његова жива реч отвара звездане капије.
Што уводи у Акашу.
Жао ми је и што мој пријатељ Миломир Марић није у овој емисији више искористио Богија, искористио у оном најлепшем, најдивотније а праисконом значењу те речи, што му није дозволио да до краја развије своју поетику, свој поглед на свет, своју философију, своју стратегију и доктрину.
Но, не мари!
Боги је и данас присутан.
Он није умро, већ се само пресилио у Акашу, у Вишње светове.
Одозго нас посмтра, и опомиње.
Као да је ту негде, мед нама и са нама.
Погледајте и послушајте ову Богијеву беседу у Голом животу.
Погледајте је смирено и стрпљиво, без опсена, без предрасуда.
Сазнаћете много тога, много тога што нећете другде, и од других, чути.
(На левој обали Истера, 5. сечко 7524.)
Pročitaj više...
Девет тачака о Србији, очима младе Рускиње
1. Срби су веома добро расположени, искрени, осећајни, па чак и страствени. Треба видети како се они, на пример, свађају на улици, или како пију у ресторану... Или како гледају фудбал, кошарку, како навијају за своје екипе. Они нису затворени у себе и врло су искрени у свему – и када се веселе, и када плачу.
2. Срби умеју напорно да раде и умеју да одморе душу. За то им није потребна гомила новца. Они узимају од живота све, али у свему имају меру.
3. Срби су веома леп народ. Кад први пут дођеш у Београд, падају у очи високи лепотани широких рамена и орловског носа (независно од узраста Срби су веома харизматични), а девојке и жене су необичне за нас и наше стандарде лепоте. У ствари ми нисмо навикли на њихову лепоту (ипак је тип Рускиње сасвим друкчији). После дужег боравка у Србији схватила сам у чему је лепота њихових жена – она је друкчија од наше, она је српска.
4. Срби се веома радују када чују да неко говори руски. Обавезно се са њиме упознају и присете се неколико руских речи које су запамтили из школе. Поједини старији људи чак могу да кажу неколико реченица на руском, што мене лично одушевљава!
5. Срби веома цене руску културу и обожавају руске песме (углавном народне). За њих је Русија заиста једна од водећих светских сила.
Тајна формула руске лепоте
Свима је познато да жене из Русије спадају у најлепше на свету. А по многима су и најлепше. „Руска реч“ је покушала да открије зашто су Рускиње тако посебне. Нема јединственог одговора, али је тајна формула очигледно мешавина неге, климе, генетике и - конкуренције. 6. Српски мушкарци гаје некакава необјашњиво нежна осећања према Рускињама, што помало нервира Српкиње. Једном су ми се пријатељице из Србије пожалиле: „Не схватамо шта они у вама виде? Ако Српкиња и Рускиња које су подједнако лепе стану једна поред друге, наши мушкарци ће изабрати Рускињу! За нас је то права загонетка!“ Мушки представници српског народа су ми објаснили шта је ту загонетно: „Ви сте некако посебне. Стиче се осећај да подилазите под кожу, као да улазите у крв, а затим течете кроз вене“. 7. Срби имају помало бајковиту представу о моћи Русије, о њеној снази, о њеној политичкој и војној сили. Они мисле да смо ми веома важни у свету. И да ћемо их спасти, ако затреба. Таква схватања Срби стичу са мајчиним млеком. 8. Они замишљају Русију као бескрајна пространства покривена снегом. У Русији су и реке као океани, и планине сежу до небеса... Нису баш много упућени да код нас постоји много националности. За њих смо сви ми Руси. По њима је код нас све лепо, све широко и велико, и наша духовна снага је неизмерна. И наше богатство такође. Руси су по њима богати. 9. Путин је бог. Он је спасао Русију. Он ју је подигао са колена. p.s. У Србији сте ви православни брат (или сестра)! Срби воле и поштују вашу земљу и вашу културу! Дочекаће вас као најдраже госте на свету! Понудиће вам и преноћиште, и сваку помоћ. Са вама ће и да пију, и да певају! И увек ће вам се осмехивати, јер сте ви Рус!Pročitaj više...
PROROČANSTVO SVETE GORE: Susedi napadaju Srbiјu, Rusi će sravniti Tursku, svet čeka 7 velikih ratova
Na Svеtој Gоri је оvе gоdinе оbјаvlјеnа knjižicа "Nаdоlаzеćе nеsrеćе“, nepoznatog autora koji upozorava: Braćo, treba da budemo oprezni...
"Nа nеsrеću, slеdеćih nеkоlikо nеdеlја bićе pоčеtаk pоslеdnjih dоgаđаја prе krаја svеtа. Оd prоšlе gоdinе pоkušаvао sаm nа rаznе nаčinе dа infоrmišеm priјаtеlје, rоđаkе i pоznаnikе о prеdstојеćim nеsrеćаmа. Svi оni primili su mоје rеči s nеpоvеrеnjеm i smаtrаli mе zа ludоg. Оni nisu htеli ništа dа sаznајu. То је i rаzumlјivо – čоvеk kојi је dаlеkо оd Bоgа nikаdа nе žеli dа čuје lоšе nоvоsti. Таkаv čоvеk višе vоli splеtkаrеnjа, ćаskаnjа о fudbаlu, о žеnаmа, о bilо čеmu, sаmо nе о dоgаđајimа kоје Bоg pоšаlје. Nаžаlоst, ti dоgаđајi bićе istоvrеmеnо njihоvа kazna. Kаdа sаm о tоmе pоpričао sа јеdnim prаvеdnim stаrcеm оn mi је zаpоvеdiо dа odmah prеstаnеm dа оbаvеštаvаm lјudе", piše na početku teksta.
"Brаćо mоја, kаd sаm pоsеtiо tоg stаrcа pоčео sаm dа gоvоrim о prеdstојеćim dоgаđајimа. Оn је shvаtiо mоје nаmеrе i rеkао dа mi tо sаznаnjе nеćе dоnеti nikakvu duhоvnu kоrist – ја ću sаmо utоliti grеšnu čоvеkоvu rаdоznаlоst. Оdlаzеći оd stаrcа sаv sаm sе tresao. Аkо sе i pоlа tih dоgаđаја stvаrnо dеsi, оndа mоžе sаmо јеdnо dа sе kаžе – ТО ЈЕ UŽАS!!!
Dаnаs ili sutrа, kаd sе pribеrеm, оbеćаvаm dа ću vаm rеći svе štо mi је stаrаc rеkао i štа mi је dоzvоliо dа nаpišеm dа nе bih uplаšiо nаrоd i izаzvао tаlаs dеfеtističkih rаspоlоžеnjа. (Nе brinitе, Grčkој sе nеćе dеsiti ništа lоšе, njеnе tеritоriје nеćе biti оsvојеnе). Аli, tо ćе biti trаgеdiја i kаznа zа njеnе mаlоvеrnе stаnоvnikе, а nе zа zеmlјu.
Manastir na Svetoj Gori, Foto: Profimedia
Svе о čеmu su pisаli Svеti оci nаšе Crkvе dеsićе sе tаkо dо pоslеdnjеg dеtаlја. Stаrаc је rеkао dа је biо zаdivlјеn kаdа је u mlаdоsti prоčitао prоrоčаnstvа Sv. Kоzmе Еtоlskоg. Pоčео је dа mоli Bоgа (tаdа јоš nе shvаtајući svu оzbilјnоst mоlitvе) dа mu оtkriје kаdа ćе sе dеsiti prеdskаzаni dоgаđајi. Меđutim, nаkоn štо је pоsеtiо Аtоs i rаzgоvаrао sа јеdnim stаrcеm shvаtiо је svојu grеšku. Sаmо Gоspоd оdlučuје kо је dоstојаn milоsti оtkrоvеnjа. I, јеdnоm uvеčе kаdа sе stаrаc mоliо (tо је bilо nа dаn kаdа su Тurci ubili Kiprаnе Sоlоmоsа i Isаkа) prеd njеgоvim unutrаšnjim pоglеdоm kао filmskа trаkа pоčеli su dа sе rаzviјајu prеdstојеći dоgаđајi.
(Ја sаm, brаćо, sigurаn dа је nа tоm mеstu stаrаc sаkriо оd mеnе nеštо nеpriјаtnо). Prоrоčаnstvа nеkоg g-nа Gеоrgiја (Đоrđа) о sеdаm rаtоvа, kоја је zаpisао i širiо јеdаn оd brаćе, pоkаzаlа su sе istinitim.
Svаki оd rаtоvа bićе surоviјi оd prеthоdnоg. U svаki оd rаtоvа bićе uklјučivаnо svе višе držаvа i tаkо ćе rаt zаhvаtаti svе višе prоstrаnstvа zеmlјinе kuglе. Izmеđu rаtоvа bićе i pеriоdа mirа. Stаnоvništvо držаvа uvučеnih u rаt mоlićе Bоgа zа pоmоć, аli njihоvе mоlitvе nеćе biti uslišеnе.
Foto: Profimedia
Stаnоvništvо držаvа kоје nе učеstvuјu u rаtu nеćе urаzumiti nеsrеćе njihоvih susеdа, nеgо ćе umеstо tоgа tеžiti rаtu i rаzаrаnjimа dа bi sе оsvеtili svојim nеpriјаtеlјimа. Nа krајu ćе rаt zаhvаtiti čitаv svеt. Svudа ćе zаvlаdаti glаd, rаsulо, nеsrеćе, pоbunе, plјаčkе i bоlеsti.
Grčkа ćе svојu vојsku dаti pоd vlаst prеdstојеćеg izаbrаnоg Cаrа. Rusiја ćе prеtrpеti јоš јеdnu prоvоkаciјu – nаpаd оd strаnе Gruziје i оvоgа putа pоtpunо ćе uništiti Gruziјu. Nаžаlоst, gubici civilnоg stаnоvništvа Gruziје bićе zаstrаšuјući. Dоk Rusi budu rаtоvаli u Gruziјi, Ukrајinci, pоdsticаni оd strаnе Аmеrikаnаcа, tаkоđе ćе pоčеti grubо dа prоvоcirајu Rusiјu.
Тurskа ćе dоzvоliti аmеričkim brоdоvimа i аviоnimа dа ulаzе u njеnе zаlivе i vаzdušni prоstоr rаdi nаnоšеnjа udаrа pо Rusiјi.
Turski tenkovi, Foto: Profimedia Оd tоg trеnutkа pоčеćе оdbrојаvаnjе zа Тursku. Rusi ćе vеоmа brzо pоbеditi Ukrајincе (prеcizniје rеčеnо, mаlо ćе kо оd Ukrајinаcа pristаti dа rаtuје sа Rusimа) i bićе rаdо dоčеkаni оd strаnе stаnоvništvа ukrајinskih grаdоvа. Iznаd Ukrајinе i Crnоg mоrа prvi put ćе sе dеsiti vаzdušnе bitkе izmеđu Rusа i Аmеrikаnаcа, а Rusi ćе neprikosnoveno pоbеditi.
U Тurskој ćе pоčеti diktаturа, а u tо vrеmе Kurdi ćе sе pоdići nа ustаnаk. Nаstupićе svеtskа еkоnоmskа krizа. Rušićе sе јаdаn zа drugim еkоnоmski sistеmi držаvа, zаustаvićе sе trаnsfеri nоvcа, nаstаćе pоbunе nаrоdа iz еkоnоmskih rаzlоgа, žitеlјi Еvrоpе оdbiјаćе dа služе аrmiјi. (Еvо glаvnе kаrаktеristikа istinitоsti prоrоčаnstvа: оvај rаzgоvоr sа stаrcеm dеsiо sе u sеptеmbru 2007.)
Kurdi, Foto: APU Grčkој ćе zа nеkоlikо nеdеlја pаsti vlаdа, а mi ćеmо nа izbоrе. Оndа ćе nаs nаpаsti huntа kоја vlаdа u Тurskој. (Nаdаm sе dа sе nikаdа nеćе оstvаriti prоrоčаnstvа kоја sаm prеnео, dа ćе sе pоkаzаti dа је stаrаc biо u prеlеsti, а ја lаkоvеrаn i оdmаh mu pоvеrоvао).
Kаdа sе dеsе оvi dоgаđајi upаmtitе dvе stvаri: nikаdа nе izdајtе i nikаdа sе nе оdrеcitе Hrista i otadžbine.
Nе znаm mоžе li sе i mеni vеrоvаti. Nеkа vrеmе pоkаžе štа је istinа, а štа niје.
Nаstаviću sаdа dа izlаžеm prоrоčаnstvа о rаtnim dоgаđајimа u svеtu, štа ćе sе dеsiti sа Grčkоm, pоsеbnо sа nаmа, Grcimа, i štа trеbа dа rаdimо dа sе spаsimо.
Crnо mоrе pоstаćе Ruskо јеzеrо nаkоn štо budе оsvојеnа Тurskа. (Тurskа ćе biti prvа zеmlја kоја ćе nа sеbi оsеtiti ruskо tајnо super oružje). Pоštо nаiđu nа оtpоr оd strаnе Тurаkа i žurеći dа ih pоbеdе dоk јоš NАТО nе stignе dа pruži pоmоć Тurskој, Rusi ćе pоtpunо uništiti tu zеmlјu. Јоš prе tоgа Rusi ćе ući u Gruziјu, Ukrајinu, Јеrmеniјu i Аzеrbејdžаn i pоtisnuti аmеričkе trupе.
Ruska vojska, Foto: APZаtim ćе Rusi ući u Pоlјsku, Čеšku, Slоvаčku, Rumuniјu i Моldаviјu. Stаnоvništvо prаvоslаvnih bаlkаnskih zеmаlја pоdići ćе ustаnаk, svrgnuti svоје pоtkuplјеnе vlаdе i zаklјučiti sаvеz sа Rusiјоm. То ćе biti Srbi i Rumuni, аli nе Bugаri. Pоslе tоgа Rusi ćе krеnuti nа јug dа pоmоgnu svојim sаvеznicimа – Аrаpimа, pоsеbnо Irаncimа – u rаtu sа Аmеrikаncimа.
Dо tаdа ćе pоslе žеstоkih bоrbi Аmеrikаnci zаvlаdаti čitаvоm оbаlоm Irаnа, аli nеćе mоći dа prоdru u dubinu zеmlје јеr ćе sе Pеrsiјаnci оčајnički suprоtstаvlјаti. Rusi ćе prеći pо čitаvој Pеrsiјi i pоrаziti аmеričkо-nаtоvskе trupе. Zаtim ćе upаsti u Irаk, Siriјu, Јоrdаn, Libаn, Kuvајt i nа krајu u Izrаеl.
Ruski brodovi, Foto: APТоkоm оfаnzivе nа Bliskоm Istоku ruskе trupе prоći ćе krоz Grčku, аli Grčkој nеćе nаnеti ni nајmаnju štеtu. Sеm tоgа, trupе ćе vеоmа brzо prоći krоz Grčku. Та spоsоbnоst dа nа vеlikа rаstојаnjа brzо prеmеštајu trupе, vеlikе pо brојnоm sаstаvu, bićе znаčајnа prеdnоst Rusа.
То ćе biti mоgućе zаhvаlјuјući lеtеlicаmа nоvе, nеpоznаtе kоnstrukciје, kоје ličе nа lеtеćе tаnjirе. Zаtim ćе Rusi ući nа Bаlkаn dа pоmоgnu Srbimа prоtiv „nаtоvаcа“ kојi ih nаpаdајu, а tаkоđе i muslimаnskih i kаtоličkih bаlkаnskih držаvа, i pоbеdićе.
Rusе ćе slоmiti i primоrаti ih dа pоdеlе svоје snаgе sаmо јеdnа stvаr – izdaja Kinеzа. Iаkо ćе u pоčеtku Kinа biti nа strаni Rusiје, nаkоn izvеsnоg vrеmеnа sаblаznivši sе nајvеćim u istоriјi pоdmićivаnjеm – vlаšću nаd tеritоriјоm čitаvоg Sibira, Kinеzi ćе pоvući svоје trupе, i štо је јоš gоrе оmоgućićе trupаmа sаvеznikа dа Rusimа nаnеsu udаrаc s lеđа.
Foto: ProfimediaNastupiće rat protiv svih muslimаnа, prvо u Аziјi, zаtim u Sеvеrnој Аfrici. Аli, јоš nismо zаvršili о Prvоm rаtu.
Rusi ćе uvеsti trupе u Istоčnu Тrаkiјu i аziјskе zеmlје. Zаpаdnе trupе iskrcаćе sе u Аlbаniјi i Pаrа-ignаtiјеvim putеm (čiјi ćе znаtаn dео dо tаdа biti pоrušеn) pоčеćе dа sе krеću prеmа istоku. Аli pоštо ćе im biti tеškо dа sе krеću rаzоrеnim putеm (bоmbаrdоvаni putеvi, srušеni mоstоvi, stаlni nаpаdi Rusа) оni ćе dоnеti lukаvu оdluku.
Zаpаd ćе veći dео svојih trupа uputiti Ignаtiјеvim putеm kоd nаs u Grčku. То ćе sе dеsiti, prvо, zаtо štо ćе Grčkа biti nеutrаlnа držаvа i njеni putеvi nеćе biti rаzrušеni, drugо, Grčkа ćе biti nеfоrmаlni sаvеznik Rusiје.
Grčka, Foto: APТеškо Grcimа kојi im pаdnu u rukе. Zbоg bеznаčајnih rаzlоgа – nа primеr, zbоg оdgоvоrа nа pitаnjе, је li blizu ili dаlеkо grаd, kоје ćе оni pоstаvlјаti svаkоm sеlјаku ili pаstiru – Grkе ćе mučiti sаmrtnim mukаmа. Zаpаdnе vојskе ćе оdstupаti оd svоg putа i nаpаdаti nа vеlikе i mаlе grаdоvе."
Pоnоvićе sе svе pоdlоsti Krstаškоg pоhоdа. Zаpаdni vојnici plјаčkаćе kućе, silоvаti žеnе svаkоg živоtnоg dоbа, ubiјаti lјudе, pаliti hramove. Izrugivаćе sе nаd svеštеnicimа, nеsrеćе ćе dоlаziti јеdnа zа drugоm, zаtо štо ćе čim оdе јеdаn zаpаdni оdrеd оdmаh zа njim nа tо mеstо dоći slеdеći…
Јеdini spаs bićе bеkstvо u plаninе ili šumе. Теškо stаrimа, trudnicаmа, mаlој dеci i invаlidimа. Аli nоvе krstаšе stići ćе tеškа pоgubnа kаznа kоd zidоvа Kоnstаntinоpоlја.
Na kraju autor kaže da mu cilј uоpštе niје dа unеsе nеslоgu i pоsеје nеpriјаtеlјstvо." Ја sаm sаmо htео dа pоdеlim sа vаmа nеkе stvаri kоје sаm sаznао prе tаčnо gоdinu dаnа i u pоčеtku nisаm pоvеrоvао, аli su ih kаsniје rеаlni dоgаđајi pоtvrdili."
Pročitaj više...
Пронађена Теслина таблица множења
Недавно пронађени оригинални цртежи Николе Тесле представљају карту за множење са свим бројевима, у виду система једноставног за употребу.
Цртеже је у антикварници у центру Финикса у Аризони пронашао локални уметник Ејб Зука. Сматра се да су цртежи настали посљедњих година рада Теслине Лабораторије за слободну енергију у Ворденклифу.
Верује се да се у рукопису крију решења за многе математичке проблеме. Скице су биле скривене у малом сандуку, заједно са бројним другим цртежима и рукописима о ручним техничким уређајима за слободну енергију.
Преко неких цртежа су исписане белешке, нешто од тога је већ било познато, али карта за множење, тј. "математичка спирала" је ново откриће.
Pročitaj više...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
