ОВАЈ ТРЕНУТАК ЈЕСТЕ ЖИВИ БОГ У НАМА!

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник Бог Срб је ВедСрбима подарио Писмо. Писмо се зове Србица. Будући да је Бог Срб Творац Србског Језика и Србског Писма, онда се то Писмо не може звати Ћирилицом, јер се Бог зове Срб! ВедСрби нису имали никога ко би се звао Ћирило! Зашто би ВедСрби туђинска имена давали икоме своме од Рода својега?! ВедСрби су имали ведсрбска имена. Писмо, које се зове Србица, створено је пре стотину и осам векова. Србица је постала пре свих писама. Богови су Творци ведсрбске Србице. Свако се име у Потку Народа и у Потку Звезданих Јата златним светлосним зраком уписује. Име твори и Душу и Усудбу. Име је звучни и светлосни запис у Суштом Бићу Рода. Биће је Име, и Реч, и Слово. Ако се нечије име преимени, преиначи или изокрене, онда се у Поткама Народа и Вечности нарушава звучна и светлосна равнотежа. Нарушена ранотежа Звука и Светлости јесте узрок болести Душе и Бића Народа. Болест Душе и Бића Народа ВедСрба јавила се онда када су ВедСрби преименовали Србицу у Ћирилицу! Србица је од Бога Срба (од ВедСрбског Бога!), а Ћирилица је, вероватно, од (НеСрбског) Бога који се ирило зове! У Речи и Слову све је Јасно и РазЈасно. У Речи и Слову Бога Срба јесу све Тајне од Бога Срба за ВедСрбе! Бог Срб, ПраОтац ВедСрба, Својим ВедСрбима, тајне и тајинствене поруке Своје, шаље преко Својега ТајноПиса, преко Својега Тајног Писма које се Србицом зове. Ако је Србица већ у Бога Срба, онда Србица мора бити, и заувек остати, и у Роду Срба!

Добросав Никодиновић: ДОДИК ГОСТ ЕМИСИЈЕ ,,СВЕДОК”, ИЛИ ДА ЛИ ЈЕ ВРЕМЕ ДА СЕ СРБИЈА ИЗВИНИ СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ

01.03. 2013 Српски културни клуб



Додик тако зрачи здравом личношћу да изазива дивљење.
Оно што је упечатљивоу овом интервјуу је да је створена још једна српска држава – РЕПУБЛИКА СРПСКА. Заслуга за то припада Слободану Милошевићу и Додик му је у овој емисији јавно и гласно одао искрену захвалност што је у Дејтону створио Републику српску.
У Другом светском рату је Србима у Босни и Херцеговини претило потпуно истребљење. У безброј крашких јама и логорима сатрвено је на стотине хиљада Срба. Оно што је започето у Другом светском рату , а није довршено, требало је да се заврши у овом последњем рату у Босни и Хрватској. Захваљујући политичком организовању Срба почев од академика Јована Рашковића до Радована Караџића то се није десило и Дејтонским споразумом је створена нова српска држава Република српска. Слободан Милошевић је био главни преговарач у Дејтону у име Срба и сва заслуга за стварање Републике српске припада њему. Додик је то одлично уочио и са видљивом искреношћу он је ту захвалност у емисији Сведок то и рекао, не заборављајући Радована Караџића који је најзаслужнији што је окупио и ујединио Србе Босне и Херцеговине и са својим тимом конципирао Републику српску, која и данас постоји и успешно се развија. Радована Караџића није осудио српски народ. Напротив, створио је нову српску легенду и поему. Али Слободана Милошевића, попуштајући под сугестијом западних агресора, српски народ га се одрекао и сатанизовао га, изручио га западним џелатима који нису могли да му докажу кривицу и убили су га у Хагу. Српски народ, не сви, је то убиство прихватио као божју правду и није дозволио да се достојно сахрани у Београду, па је сахрањен у дворишту своје породичне куће у Пожаревцу чак и без присуства своје породице, јер су сви били оптужени и за њима расписане потернице, изузев унука и снаје.

Све у свему све, се више исксзује истина да је Милошевић био велики родољуб, бранио је Србију од окупације НАТО завојевача, бранио је Косово од окупатора Запада и квислинга Шиптара, али није успео да се избори против деветнаестоглаве аждаје НАТО. Да се не би открила истина и доказала невиност Србије, јер је планирано да се Србија нађе на оптуженичкој клупи у Хагу и да се изопшти из светске заједнице народа како би се опљачкало њено природно и културно богаство, убили су Слободана Милошевића у Хагу. Али ипак су успели да Србију опљачкају до голе коже захваљујући марионетском режиму ДОСА. Сада нас понижавају штапом и шаргарепом ЕУ и ми машемо репом као праве пудлице.


Српски народ се полако освешћује из сулуде заблуде и сопствене мржње и презира према самом себи, Срба према Србима. Али све је то недовољно и Србија је и даље болесник од НАТО заразе,али је ипак у реконвалесценцији. Неопходно је да српски народ дође до пуне свести и да види светско подло дело према српском народу. И да полако скида грехе са себе. Прво мора одати поштовање и признање Слободану Милошевићу и да му се јавно извини и затражи опроштај тиме што ће га сахранити у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Чврсто верујемо да ће му, ако не ово покољење, онда неко наредно српско покољење подићи заслужан споменик у Београду и бар једна улица у Србији носиће његово име.
Да ли је дошло време да сада то урадимо или да чекамо да прођу векови као што су прошли векови од смрти Стефана Немање а српски народ му до дана данашњег није подигао достојан споменик.


Објављено у рубрици Колумне Tags: Dejton, Dejtonski sporazum, dobrosav nikodinović, Dodik, emisija Svedok, Milorad Dodik, Radovan Karadžić, Republika Srpska, Slobodan Milošević