ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА KLIKNI OVDE!!!

Грчка ударила шамар Европи

Путин је честитао Грцима из убеђења које произилази из пројекат Русија где су констатоване две чињенице.

1. КОМУНИЗАМ је православље без Бога - Русија се вратила Богу
2. КАПИТАЛИЗАМ је протестантизам без Бога - Новац и бизнис је Бог Макса Вебера за кога се залепио Вучић (лажно љуби православље)

Европа штампа 2 билиона евра па се Вучић нада да ће добити мрвицу од тога.

Едгар Кејс амерички видовњак још давне 1944 године је рекао да НАДА за човечанство долази из Русије. Академик Маслов после 60 година од 2004 године добија конкретна упутства за спровођење те визије од Бога.


Pročitaj više...

Тамна ноћ душе

На путу духовног буђења постоје многи преокрети и кривине. Постоје моменти најчистијих откровења, али такође и моменти таме, испуњени патњом и губитком правца. Многи од ових момената укључују откривање илузије која нас је ослепела и креирање свесних одлука да се ослободимо ствари које нас коче и задржавају. Док ломимо сами себе и градимо своју подршку како бисмо били јачи него пре, откривамо да су ови периоди еволуције веома важни за раст наше душе. Овај период је познат као "тамна ноћ душе".  Све чињенице указују да је тај период негде између 37-43 године човековог живота. Код жена се тај период поклапа са уласком у климакс код мушкараца као други пубертет. С обзиром да нам углавном и деца улазе у пубертет у том периоду, битно је схватити шта нам се то дешава. Потребно је на прави начин схватити промене које нам долазе.

Много пута, како бисмо преживели морамо да започнемо процес промена. Требало би да се решимо неких сећања, штетних навика, лоше околине. Једино ослобођени од бремена прошлости и оснажени вером у боље можемо искористити садашњост.

Тамна ноћ душе је период екстремног метежа, у коме наши животи бивају преокренути на горе и наша свест дотакне дно. Свако људско биће ће искусити тамну ноћ душе у неком периоду свог живота. То је серија искустава која се појављује у кратком временском периоду и она су испланирана од стране наше душе, пре нашег рођења, да би нас довела до најзначајнијег периода спиритуалног развоја. У том периоду ће  корени наших најдубљих и наинтимнијих проблема изаћи на површину да бисмо их освестили и очистиили себе од таме која је дубоко у нама, да бисмо испунили своју највишу сврху.

Мистично искуство „тамне ноћи душе“ подједнако је застрашујуће и прелепо, тера нас да начинимо дубок и снажан поглед у себе и да будемо суочени лице у лице са проблемима у нашим животима који нас задржавају како бисмо се ослободили навика које онемогућавају да доживимо наш прави потенцијал. Индивидуа која доживљава тамну ноћ душе може да осети много негативних емоција као што су јаке несигурности, комплетан губитак правца, па чак и суицидне тенденције. Могу се осетити заробљеним у свом уму, престајући да комуницирају са свима, неуспевајући да преузму акцију ка срећи, без обзира колико јако желели да им буде боље. Некада могу осетити као да је сва нада изгубљена, али у реалности највиша форма наде се ствара у пећници свести. 

Иако на површини може да изгледа као проклетство, тамна ноћ душе је заиста срећа у несрећи. То је чишћење нашег духа, и значи максималну количину духовне еволуције у најкраћем временском периоду, да би нас припремило за најважнији период нашег живота. Обично се јавља управо пре него што искусимо период великог успеха, открића истините суштине живота, или као пут који ће  усмерити нашу свест и повести нас до највише тачке самог живота. Када индивидуа истраје у болу који долази са овим, она се споји на другој страни са потпуно новом перцепцијом свега, јача него икада пре.

Иако некад делује неподношљиво, ове негативне емоције које осећамо су заправо значајне за нас, јер нас наводе на детаљну рекапитулацију наших корака, дају нам бољи поглед на прошлост да бисмо боље креирали нашу будућност. Када направимо корак назад и погледамо наше животе, видимо како су догађаји конектовани и како креирамо вишу перспективу ове  тренутне инкарнације. Кроз ова запажања стичемо јасније разумевање из којих праваца су потекли неки догађаји, на шта указују, и шта је наша права суштина у животу. Не само да нас тамна ноћ душе води до суштине живота, она нам такође и даје најважније оруђе које нам је потребно да бисмо испунили ову суштину, а то је заправо дивна моћ захвалности

Након што искусимо оволику таму, стекнемо нови начин прихватања светла. Ово нам даје највиши ниво захвалности, која активира ултимативно изобиље. Као магнетом привлачимо све што би нам требало да постигнемо нашу суштину на најбржи могући начин. Тако што нас симултано води ка суштини новим осећајем захвалности, тамна ноћ душе нас припрема за најузбудљивији период у нашим животима, а то је испуњавање наше највише сврхе, због чега смо иницијало и дошли на планету Земљу. Откривамо лепоту дуалности и како иза сваке хладне и тамне ноћи, постоји прелеп сунчан дан. Предајемо наш его и конектујемо се са Вишим ја. Престајемо да трагамо ван нас за одговорима и почињемо да гледамо унутра, постајемо једно са собом, као никада пре. 

Најважнија лекција тамне ноћи душе су концепти захвалности и божанског реда. Стичемо нови осећај захвалности који убрзава наш ниво успеха и видимо како се сваки догађај у нашем животу десио управо онако како се десио да бисмо отворили пут ка спиритуалном расту. Кроз ова схватања припремамо се за најважнији период у нажим животима са потпуно новом перспективом и запажањем, и то без страха и сумње. Ово ново разумевање нашег животног пута дозвољава нам да будемо у миру са својом прошлошћу и да креирамо будућност без ишчекивања. Стичемо разумевање лепоте и могућности живота као и веру у велики план који је Универзум приредио за нас.

Превела: Јелена Накић


Pročitaj više...

Sveti Sava



Пониче на земљи овој, мириса и боје, цвет дотада невиђен, неузгајан, нерођен. Боје му дуга подари па му очи небо ослика, лице сунце обоји, а осмех дође из звезданог царства. Тело његово стајаше на брду незнања, на окомитим литицама понора духа, а беше тако мирно и светло, крхко и нежно, као да се саливало од тајни које се уклесају само умом у прошлост и будућност. Стоји тако у неком времену, а иза њега крај. Испод бескрај. Прошлости нема, сакривена мраком застора од памћења, уписивања, незнања, празнине у простору и времену. Од тог тренутка настаће светлост, а нит његова што се у сјај звезда преобрази, путоваће мислима кроз простор, кроз дух тела, кроз камен, лед. У срце Неба пашће отргнут комадић земље, прах видљив очима које ће доћи за њим, мислима што њега пратиће, просветљеним путевима Духа из тела Његовог.

И, он је рођен.


Pročitaj više...

Опремање Србских владара

По визији Драгољуба Ивановића песника и сликара на шајкачи Србских владара треба да буде постављен златни дванаестокраки крст како је на овој скици приказан пуковник Боги са поруком "Више димензионална реалност Ван временског Твога Крста суштина је вечног Космоса визија одрживе будућности најважнији је податак стратегије у борби за опстанак ЧОВЕКА НА ПЛАНЕТИ ЗЕМЉИ. Коју политичари слабо таре (користе). скицирано крајем 2014 године.


НАПОМЕНА: Затворене очи на скици по сазнању пуковника Богија и библијским знамењима Господ Бог је стално у том статусу (дрема као Лав) а у Србији је познато упозорење не дирај Лава док спава. Јер оног момента кад Господ отворених очију гледа свет онда прави хаос јер су непослушни којима је дао све игнорисали. За више информација о овом ставу под Четири лица Бога преузми ВИДЕТИ ОВДЕ


Pročitaj više...

Одакле су дошли Шћипетари

У античком времену и у раном средњем веку позната је земља на Кавказу - под именом Албанија. Тако су је називали странци али не и њени становници. И данас, Албанију у Европи, тако зову а њени становници себе називају Шћипетари.

За то име, Џејмс Бекер каже: "Они се зову Шћипетари што значи брђани". Према њему, Шћипетарија је земља брђана. Албанија на Кавказу се налазила на источним падинама те планине - до каспијског мора, у покрајини велико Ширван, што припада савременим земљама: Азербејџану и Дагестану. Северно од те Албаније налазила се земља Алана, северо-западно су били Ибери јужно преко реке Кур - Јермени. Постојао је и један град под именом Албана. На обали Каспијског мора, између савремених градова : Дивчија и Дербента. По имену тог града земља у залеђу је добила име Албанија. Бекер каже:"У тој Албанији (савремени Дагестан) на Кавказу и неки писци  сматрају, да су њени становници исти народ као њихов истоимени народ у Турској. Извесно је да постоји велика сличност између Тоска из Албаније на Балкану и Черкеза са Кавказа.

Становници Албаније на Кавказу остали су познати у историји као прост народ ловаца и сточара , који су трговали трампом. Под једним заједничким краљем имали су 12 локалних вођа, а говорили су 26 дијалеката. Њихово главно веровање је било у Богињу Месеца, с култом оргијског типа.

Данас нема Албанског имена на Кавказу али тамо су потомци становника средњовековне Албаније. Они имају заједничке одлике са Албанцима (Шиптарима) на Балкану. Сличан им је језик, лична имена и народна ношња (капа - кече), а имају исте антрополошке одлуке. У 8 веку су Арапи ратовали на Кавказу против Хазара. Албанци су помагали Арапима и преосталим Римљанима у 8 веку јер су били у непријатељству са Хазарским суседима. Кад су Арапи завладали подручјем око Каспијског мора, велики део Албанаца је исламизиран. После извесног времена Хазарски војсковођа Барџил, Каганов, син поразио је 730 године Арапе и запосео ту Албанију (на Кавказу). Наредио је да се сви муслимани побију. Тада су Албанци морали да беже на све стране. Тражили су спас код Арапа којима су помагали. Ови су у међувремену заузели целу Сицилију и делове Јужне Италије па су у обе покрајине доселили Албанце муслимане. Арапи су ратовали на средоземљу с Романима - Византијцима од 827 - 878 год. Ромеји су тек 980 год. успели да потуку Арапе на Сицилији и да део Албанаца врате у Хришћанску веру.

У 11 столећу су ратовале на простору данашње Албаније, Србија и Византија (Источно Римско царство). Кад су Срби протерали Ромеје из новог Епира, Византијска царица Зое и њен љубавник, Константин 9 Мономах скупили су велику војску и напали Србију у јесен 1042. год. Млади цар (краљ) Србије, Војислав потукао је РОМЕЈЕ У ДВЕ БИТКЕ ДО НОГУ. Овај пораз од Срба проузроковао је немире и војну побуну у Византији. Побуњенике на Сицилији је водио Ђорђе звани Манијак. Желео је да смени Византијског цара и укрцао је бројну војску на бродове и запловио према Драчу. Шиптари су му били помоћна војска и увек их је водио на ратишта а на бродовима су се налазили чланови њихових породица (Шиптарских). Са том шареном војском, манијак се искрцао у Драчу марту 1043 год. О тим догађајима сведочи Византијски историчар савременик тих збивања, Михајло Аталиота. АЛБАНСКИ ИСТОРИЧАРИ ПРИЗНАЈУ, ДА СЕ ТАДА АЛБАНЦИ ПРВИ ПУТ ПОМИЊУ НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ.

Како је Србија била у рату са Византијом, Манијак је рачунао с извесном Србском симпатијом. Код Дојранског језера се сукобио манијак с Византијском војском верном цариграду и ту је погинуо. Његова војска се предала. Византијци су примали све војнике са Сицилије, али нису хтели да приме Албанце на своју територију. Били су им странци - једним делом хришћани једним муслимани. Албанци се нису могли вратити на Сицилију, јер су лађе удаљене (потопљене) из луке. Као бродоломци МОЛИЛИ СУ СРБЕ ДА ИМ ДОЗВОЛЕ НАСЕЉАВАЊЕ НЕГДЕ У СРБИЈИ, ГДЕ БИ, КАО ТРАДИЦИОНАЛНИ СТОЧАРИ ГАЈИЛИ СТОКУ ЗА СРБЕ И ЗА СЕБЕ. СРБИ СУ ИХ НАСЕЛИЛИ НА СЛАБО НАСЕЉЕНИМ ПРЕДЕЛИМА ОКО МЕСТА РАБАНА, НА ПАДИНАМА ПЛАНИНЕ ЈАБЛАНИЦЕ, СЕВЕРНО - ИСТОЧНО ОД ЕЛБАСАНА.

По месту Рабан, Срби су насељенике звали Рабанасима (арбанасима). Странци су их називали Албанцима - по Албанији на Кавказу а они су себе називали Шћипетарима. Арапи су их назвали Арнаутима, што значи - "Они који се нису вратили". Ово име ће Турци преузети од Арапа.

Када Аталиота спомиње Албанце (1078), назива их становницима Рабана - Арбанон тако исто чине и други Византијски историчари : Јован Скилица и Ана Комнен. Ана пише то име по Србском изговору Рабан. Средњовековни писац Магијус Патавијус знао је да су Шћипетари из Азије и звао их је децом Кавказа.

У Кавказској Албанији било је више од 20 племена, од којих су у Србију стигла четири: Геге, Тоске, Јапе (Лиапе), Шамиде. Геге су "Госк" или "Гог" тако су их звали Јерменски географи. Шамиде су Азијски "Шумиксе" остале чињенице се налазе у књигама др. Јована Деретића и Слободана Јарчевића. Историчари праве Србске историје.

Шиптари немају Тапију на Балкану и морају или да се врате у Србе а они који то нису да се иселе по плановима Англосаксонаца.  

То значи да у наредних 10 година неће постојати Албанска држава на Балкану као део припреме Србских територија за долазак Господа Исуса Христа 17.06.2024. (ЈАВА 96) по визији Тарабића, монаха Гаврила, оца Тадеја и др.Тодора Јовановића.


Pročitaj više...

Живи Јасновидци

Песник Драган Симовић (сајт srpskizurnal.com) србин и руски академик Леонид Маслов (sajt otkrovenya.info) су живи јасновидци који овог тренутка представљају министре ИСТИНЕ у Божијој монархији хиперборејаца. На два методолошка приступа слове печате истину о Вед Србима и Вед Русима о спасењу ове цивилизације по одлуци Господа Бога.

БИОГРАФИЈА ДРАГАНА СИМОВИЋА

Драган Симовић, рођен 5. јануара 1949. године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић). Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава. Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду.
Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима: Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Расковник (Горњи Милановац), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде.

Објављене књиге поезије:
Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982.
Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983.
Пси Господњи, Арион, Земун, 1985.
Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986.
Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986.
Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989.
Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996.
Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007.
Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010.
Земља белих ждралова, Перун, Београд, 2011.
Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака, СРБски ФБРепортер/Лулу, САД, 2012.
Објављене књиге прозе:
Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992.
Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992.
Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007.
Објављене књиге из мистике и есотерије:
Магија бројева, Арион, Земун, 1986.
Мистика, Арион, Земун, 1987.
Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988.
Монографије из србске повеснице:
Један од ратника Светлости, о војводи Петру Бојовићу, Вишњић, Панчево, 2006.
Велики ратници Светлости, о војводи Петру Бојовићу и о генералу Павлу Јуришићу Штурму, Вишњић, Панчево, 2007.
Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника.
Обитава и ствара у Београду, на левој обали Дунава.
У поробљеној Србији, од 1999. године, одбија сваку сарадњу са издавачима, медијима, државним установама и свима инима који примају новац од заклетих непријатеља Србства и Србије.

БИОГРАФИЈА МАСЛОВА

Предговор писца

Преступна година увек има неки смисао за човечанство и често се дешавају догађаји који мењају животни циклус сваког од нас који живимо на Земљи.
У преступној години полажу се темељи за будућност који су невидљиви за нас, али су подчињени Свевишњему, Оцу Небеском.

У јесен 2004., сасвим неочекивано за мене, моја свест је почела да прима мисли које су формирале текстове са мени непознатом тематиком. Ови текстови су примљени у року од четири месеца и створили су ову дивну Књигу у којој се, први пут у људској историји, Свевишњи директно обраћа нама, људима који живе на Земљи на почетку новог миленијума.

Све што се може рећи о овој књизи садржано је у њеном тексту.
Ја  сам  припремио  њено  издавање  и  испунио  жељу  Творца  да  је  назовем

«Откровења људима новог века».

Приликом припреме текста за штампу, на препоруку Створитеља, изузете су Његове речи које се односе на мене лично и везане су за процес личног усавршавања.
Могућност потпунијег разумевања поретка Света и контакт са Свевишњим, појавили су ми се након учешћа на семинару који је спровео (сада покојни) Валентин В. Карелин, којем дугујем велику захвалност.


писао:

Леонид Маслов,
Доктор техничких наука, професор
Академик Академије технолошких наука Русије.
Аутор више од 200 публикација у руским и страним часописима о питањима физике чврстог стања, као и финансијске и банкарске технологије
Члан националног комитета Међународне трговинске коморе

Члан европског бизнис Конгреса



Pročitaj više...

Коптски и Косовски крст исти



Доказ о истоветности коптског и косовског крста који је Свети Сава добио од коптских свештеника током боравка у Теби. Kрст se налази у родном селу Светог Саве селу Мишчићи, на Олтару храма. Погледајте камилавку свештеника, на њој се налази дванаестокраки крст.

Свети Сава је рођен 1174 године као Растко Немањић најмлађи син Стефана Немање. Село Мишчиће налази се у подножју планине Голије, на само пар километара од Новог Пазара. Сматра се, такође, да су овде рођени и потоњи Немањићи, Душан Силни и Урош Други, касније назван Урош Нејаки.

Уврежено је мишљење које потиче од веровања да је Стефан Немања, узевши тек рођеног Растка у наручје, прво изговорио: „Мишићу мој, мишче моје“.


Pročitaj više...

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Posao u inostranstvu Back to TOP  
Servis bele tehnike Servis ves masina Hoblovanje Akumulator Auto stakla Nekretnine Beograd Bmw delovi Servis letve volana Servis servo pumpe laptop baterija Adaptacija stanova, spusteni plafoni, molerski radovi, Beograd Sigurnosna vrata, cene, Beograd Skijanje Bugarska Sobna vrata Sobe Kragujevac Sudski Tumac Auto oglasi Renta car decije torte svadbene torte sitni kolaci figurice za torte torte poslasticarnice beograd laminat skola stranih jezika