Страх је дејство спољних сила на нарушавање хармоније функционисања енергетских токова унутар човека и између човека и окружења. Познат је појам енергетског вампиризма када се нека намерна и ненамерна манифестација окоми на људски организам због те поремећене хармоније унутар и око себе генеришу се све болести у човеку, познато је да болест почиње од мисли. Какве су ти мисли такав ти је живот - отац Тадеј. У главном све спољне манифестације дисхармоније су усмерене на манипулисање човеком. Односно избацивање човека из свог центра - центрираности.

Позната је манифестација осећаја страха у ембриону у мајчиној утроби о којој Борис Аронович увелико демонстрира при лечењу разних болести. На примеру абортуса вршен је експеримент у припреми самог чина и понашања ембриона у материци и установљено да је намера носиље мајке да се ослободи нежељеног плода регистрована у самом ембриону и том приликом снимљено панично кретање ембриона да не буде уништено. Свака намера чак и да није извршена оставља трагове као клицу будуће болести као рођених потомака. У суштини у ЦД ембриона урезује се та претња смрћу из које произилазе све даље манифестације разних болести.

СТРАВА је вештачко изазивање страха и урезивање у ЦД ћелија ради манипулисања људском јединком. Уколико се у два поколења не декодира тај намерни стравични поступак долази до трајног оштећења људске јединке и при било каквом запрећењу врло брзо бива избачен из свог центра - хармоније и постаје оруђе манипулатора. Методе генерисања страве у историји су познате над појединцима па чак и народима нарочито да се изазивањем стравичних догађаја код појединаца преносе у видном и слушном делу људске перцепције па чак и психотроничне. Срби су били после косовског боја па надаље изложени таквим методама и врло лако се расрбљују.

Велики део српског народа је одвојен од народног бића уз помоћ идеологије, затим разних видова пропаганде против српске цркве и државе и напокон, против исконских породичних вредности. На овај начин човек губи предачко памћење, губи духовну везу са својом прошлошћу. Таквог човека је лако преварити и обманути. Он је ишчупан из корена и нема ништа да се ослони без на нову матрицу мишљења и вредности коју су му његови непријатељи утиснули. Да би човек био противник свог народног бића мора бити острвљен од свог народа.
Наши непријатељи су помагали таквим људима да код нас дођу на руководеће положаје, знајући да се, ако је српски народ лишен водећих људи који су дубље повезани са народним бићем и од ког добијају мислећу енергију , том народу може дати један непријатељски програм, који га изнутра разбија.