ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Лечење науке - Парадигма, пук Богосав Стојменовић

Пријавни лист

ИНСТИТУТ РАТНЕ ВЕШТИНЕ
Београд, Незнаног Јунака 38

Име БОГОСАВ
Презиме СТОЈМЕНОВИЋ
Звање дипл. инг., пуковник, магистрант тел. (011) 658-671
Адреса Војна пошта 2311 Београд
Телефон посао 656-122/33-747, 2359-747
кућни 763-513

СИМПОЗИЈУМ
О ВОЈНОЈ НАУЦИ
25-26 јуни 1997. године, Београд

НАСЛОВ РАДА
ОДНОСИ ПОЈМОВА У РАТНОЈ ВЕШТИНИ
КАО ПОДЛОГА ЗА НОВУ ПАРАДИГМУ
У СОЦИЈАЛНОЈ СФЕРИ

Прво обавештење
јануар 1997. године

"Н а у ч н о с а о п ш т е њ е"

Тематска област А Б
у БЕОГРАДУ,
28. маја 1997. године

ЗА ЛЕЧЕЊЕ НАУКЕ - ПАРАДИГМА

Богосав Стојменовић, дипл.инг.
пуковник, магистрант ПДС Кибернетика
Војна пошта 2311 Београд

РЕЗИМЕ


У разматрању проблема теоријске збрке и њених последица на катастрофичну праксу аутор гради парадигматички мост између њих.
Преко концепције, доктрине и регулативе повезује теорију и праксу а унутар међусобних веза ове петорке назначује путеве поступног и скоковитог тока разрешавања проблема у, и на њима. Формира матрицу односа од четири категорије - фазе концепције, доктрине, регулативе и праксе и четири социјалне сфере: одбрамбене (стратегика), управљачке (тактика), привредне (логистика) и сфере вредновања (метрика).
Посредством четири атрибута организационих система: ефеката, циљева, задатака и средстава повезује их у мрежу простих и сложених ланаца претхођења, односно дво-тро-и четвородимензионалних матрица. Кроз системолошки оквир тријада и тетраедара назначује гроздасту структуру односа, аналогно Мендељевом систему, чиме олакшава разврставање и класификацију бројних појмова и указује на пут за превладавање збрке у социјалним теоријама, посебно везаним за војну делатност. При томе једнозначно повезује четири организацијска атрибута-ефекат, циљ, задатак и средство са одговарајућим елементима формално-логичке анализе и обезбеђује јасноћу веза предмета, субјекта, сврхе, времена, простора, начина, обима, средстава и сарадника у свим сферама социјалне делатности.
Нову парадигму поткрепљује круцијалним експериментом на простору уређености управљачке сфере у домену АСПО (аутоматизованог система подршке одлучивању) и управљања научном делатношћу. При томе подастире бројне ставове и графичке приказе у прилог прихватању нове парадигме. Овом парадигмом иновира Платонову социјалну теорију и преводи наивну системологију Аристотела у савремену.



таблица 1 - Односи основних појмова ратне вештине


ОДНОСИ ПОЈМОВА У РАТНОЈ ВЕШТИНИ КАО ПОДЛОГА 
ЗА НОВУ ПАРАДИГМУ У СОЦИЈАЛНОЈ СФЕРИ


Богосав Стојменовић, дипл.инг.
пуковник, магистрант ПДС Кибернетика
Војна пошта 2311 Београд

У В О Д


Последњих неколико година на страницама општевојних теоријских и стручних часописа и у бројним студијама и научноистраживачким радовима, значајно место посвећено је настојањима за научним фундирањем неких поставки из области ратне вештине која досежу питања почев од сфере технологије, економије, социологије, политике, науке, филозофије па све до екологије, која су у функцији стварања адекватног методолошког и категоријалног (појмовног) апарата војне науке и њене теорије, у складу са развојем истог у осталим наукама. Савремена наука достиже плато максималне диференцијације. Та диференцијација се наставља, што је донекле и природно и неопходно за продубљивање сазнања. Међутим, удубљеност у своју уску област отежава међусобно разумевање научника; настаје професионална терминологија која је несхватљива чак и за, по профилу блиске специјалисте. Текућа и наредне етапе развоја науке све више намећу потребу превазилажења проблема ограничења која су продукт специјализације, због тога што сувише много могућности остаје скривено уз истовремено исувише велике потребе растућег човечанства.

Фундаменталне представе о саставу материје, о енергетским трансформацијама, о суштини развоја, о разлици живог од неживог ваља поново размотрити са становишта јединства и целине света ради постизања јединства знања [3,9]. Савремена наука треба не само гомилање знања по специјалним областима већ и интеграцију наука на основу концепције (види сл. 1.) која би одржала достигнуто наслеђе и откривала перспективе, утврђујући узајамне везе између структуре и устројства организације, њених својстава, дејстава и понашања уз сагледавања проблема језика, информација, управљања и ефикасности. Та концепција се ствара већ неколико деценија кроз метаморфозу низа термина ­системски прилаз, анализа система, системска анализа, (општа) теорија система, теорија сложених система, системотехника, системологија [2,13] у којима се наслућује све већа претензија ка фундаменталности истих. Систематологија се ставља у раван општих наука, заједно са математиком и филозофијом (у новије време и космологијом), са својом теоријом сложених система и методом системског прилаза, а системом као својим предметом. Она обезбеђује трансформацију системског прилаза у конкретно системско истраживање, уз генерисање концепције, методе и самог процеса спознаје, остварујући и мета анализу системског мишљења.


слика 1 - Тезаурус тезауруса [23,27,28]

Намеће се питање постављање новог погледа на свеукупно човеково знање, посебно у социјалној сфери. У ту сврху опсервирана је војна делатност, - њена систематолошка осмишљеност, посебно у управљачкој сфери. Дата су образложења једног броја појмова - категорија и њихова међусобна повезаност и делотворност. Сачињен је садржај експеримента за нову парадигму у домену АСПО и назначен аналог концепт за научну делатност.

1. Војна делатност као извор парадигме

Војна делатност је подручје на коме су поникле основне дисциплине системологије у новије време, мада се неки почеци могу везати и за античко доба наука.
Природно је да се војна наука позива на могућност акцептирања системског приступа као метода у свој садржај.
Међутим, покушаји који се чине у том правцу, према насловима који се уче или шире дотичу концептуалних основа систематологије резултирају у следећем:
- У образложењима својих полазних, а често и полемичких ставова, бројни аутори остају на средокраћи између "оног што јесте" и "оног што треба". Прави одговори се углавном не налазе и ако се улажу значајни интелектуални напори. Време неумитно тече а за истраживачку праксу користи од тих напора изостају. У свему томе могући су превиди, најпре у утврђивању оног што "јесте" или у оном што "треба", а могуће је и једно и друго, поготову у сагледавању пута "како" прећи од оног што "јесте" до оног што "треба" (види сл. 5).
- Поједини читаоци, у трагању за неким одговорима, најчешће остају у недоумици (дилеми) шта је од свега приказаног употребљиво за нека промишљања проблема који су им дати или које су сами одабрали да решавају.
- Очитује се проблем превазилажења неких потешкоћа у опису и система одбране, утврђивању организације, изради класификација, анализи управљања у ВЈ, конципирању развоја и садржаја процеса одлучивања.
Концепција одбране као продукт теорије и праксе има непрекидан филозофски, политички, друштвено-економски и војно-технолошки континуитет.
Квалитет припрема за одбрану и заштиту у првом реду исказује се уверљивом одбрамбеном способношћу СРЈ за одвраћање потенцијалних агресора од оружане борбе. Та уверљивост се обезбеђује одбрамбеним мерама чија се ефикасност исказује у доктринарним опредељењима и нормативним актима, почев од устава па све до конкретних упутстава за спровођење сваке појединачне мере. Посебан значај за одвраћање имају препознатљиве одбрамбене активности које су у непосредној вези са планом употребе и представљају материјализацију одбрамбених припрема и одбрамбених мера и у суштини представљају садржаје оружане борбе и све видове обезбеђења борбених дејстава.
Систем руковођења и командовања оружаним снагама (види сл. 2) са својим технологијама информација, одлучивања, планирања, прогнозирања, мора бити способан да све то преточи у достизању четири основна циља:


слика 2 - Структура области руковођења и командовања

(1) Одвраћање од агресије, о чијем садржају је било речи, (2) Наношење војничког пораза агресору на самом почетку ратног процеса са ограниченим циљем, (3) Преобраћање муњевитог рата у дуготрајни у случају агресије са радикалним циљем, (4) Ефикасно супростављање доктрини ниског интензитета уз ефикасно спречавање и настајање ванредних прилика.
У суштини сви ови циљеви могу да се формулишу и као четири групе ЕФЕКАТА (резултата достигнутих циљева):
- Ефекти одвраћања (ЕО), чија се мерљивост опредељује трајањем мира у неком временском интервалу, - Ефекти дејстава (ЕД), који се мере губицима и утрошцима и степеном овладавања и задржавања простора,- Ефекти преживљавања (ЕП), који се мере обимом сопствених губитака у односу на искоришћену потенцијалну снагу агресора, - Ефекти благостања (ЕБ), који се мере темпом регенерисања и стварања свих ресурса (кадровских, материјалних, енергетских, информационих, еколошких) [25].

Значајно је истаћи да са системолошког гледишта нема значајних формалних и методолошких разлика у третирању система одбране у односу на било који социјални систем.
У вези са изнетим, за даље разматрање, саме по себи се намећу следеће претпоставке:
1) До које мере инсистирати на специфичностима војне науке имајући у виду тренд интеграције [3,23] свих наука, а посебно чињеницу да је војна делатност изнедрила значајни фонд постулата који су ушли у баштину укупне светске науке.
2) У којој мери постојећи категоријални (појмовни) и методолошки апарат задовољавају истраживања и праксу војне делатности и у чему треба да се догради?
3) Колико је прихватљиво научно фундирање већине доктринарних поставки у оквирима достигнутог нивоа конституисане системологије као опште науке, имајући у виду да је на почетку свог конституисања педесетих година, уврстила још две кључне категорије; самоорганизацију и самоуправљање система, у свој концептуални оквир.
4) Какви би то били могући критеријуми за процењивање расправа и погледа усмерених за научно фундирање неких поставки и појмова ратне вештине, за брже прелажење из сфере сазнајног у сферу експерименталног и апликативног процеса истраживања и примене у пракси.
5) Да ли је неконзистентност системолошког приступа у развоју и праксеолошког приступа у оживотворењу "наивног социјализма" могући узрок привида његовог одумирања и враћања у капитализам, по аналогији када је "наивну системологију" из античког доба наука [2] заменио "физикализам" у доба Шутна, у којој мери савремена системологија потврђује поставке самоуправног друштва.
6) У којо мери постојећу методологију друштвених наука треба усагласити са методологијом савремене системологије, у чему су сличне и у чему се разликују.
Ово су само нека од могућих питања, која су више усмеравајућа а мање експлицитна, за чије се одговоре овом приликом указују нека могућа полазишта у оквиру системологије као опште науке, на бази које се кроз разраду ове теме образлаже један концептуални оквир, а кроз нову парадигму и доктринарни став за њено нужно прихватање.
Увидом у садржаје иностране војне публицистике, посебно из нормативне (регулативне) сфере, утврђен је висок степен уважавања системолошког приступа што обезбеђује трајну вредност садржаја нормативних докумената (о организацији функционисања, надлежностима, задацима и ефикасности, извођењу вежби и обуци и др.) уз остављање места за незнатне и неопходне корекције које намећу теорије, концепције, доктрине и сама пракса. У суштини поштује се поступност која је приказана на слици 3.


слика 3 - Повезаност теорије и праксе

Ради илустрације може послужити садржај слике 4 која је сачињена искључиво на бази текста из приручника ФМ-100-5 - Доктрина ваздушно-копнене битке.
слика 4 - Повезаност ефеката функција и ИС

У вези са претходним опсервацијама може се закључити да је првобитна обазривост у оцени степена развоја системологије, с почетка седамдесетих година, сведена на разумну стваралачку сигурност у овом тренутку.
Наиме, тада је истакнуто да се наука о сложеним системима сегментирано развија у три правца [1]:
- Први правац - у стварању концептуалних и методолошких основа;
(у коме се до данас и најдаље стигло);
- Други правац - у формирању и формализацији нових задатака
(у коме се до данас стигло на пола пута);
- Трећи правац - у разради метода и апарата за решавање задатака и доношења одлуке
(у коме се до данас стигло на трећини пута, (види слику 13)).
Природно је да се селективно по правцима одвија овај развој, са до сада различитим степеном дубине захвата и адекватном динамиком уложених напора, управо из практичних разлога, у свим сферама делатности бројних социјалних система у свету, посебно у развијенијим земљама. Међутим и са тако достигнутим резултатима могло би се поставити питање, у којој је мери то допринело укупном благостању човечанства и миру, у свету.
Палијативне користи од тога човечанству и цивилизацији изгледа више намећу кризе и сукобе скоро до ивице катастрофе [17,27] него мир и благостање. Може се рећи да су учињене кардиналне грешке у области генерисања и повезивања циљева за апслутизовано инструментализоване делатности (процеса) - владања човечанством од стране развијених земаља, уместо за ефекте благостања човечанства. Због недовршеног развоја системологије и њене парцијалне апликације на поједине социјалне системе и регионе на планети, још увек није достигнут њен степен савремености, а последице од тога могу се приписати сличним ефектима које је имала "наивна" системологија Артистотела у античко доба чију судбину и крај,  историја добро познаје.

Овде се дотичу опасности од злоупотребе науке, поготову на бази њене недовршености. Међутим та чињеница не сме бити разлог за одустајање.
Други правац (формирање и формализација нових задатака) у директној је вези са системом циљева. Због тога, решавање било ког проблема усавршавања управљања па и РиК-а, треба почети са анализом система циљева.
Трећи правац је у сфери технологија одлучивања (слика 2, 13, 16, [16,18])
Основна моделска средства, о ономе шта се и како се овом приликом разматра, заснива се на расуђивању према аналогији. Наиме сама системологија управо почива на моделској представи о системима и категоријама којима се управо подупире "Аналог модел", посебно у сфери социјалних система. У том смислу сваки социјални систем, где припада и војни систем, чини тријада (видети слику 6 и слику 7) [13]:


слика 6 -Аналог модел

слика 7 - Хијерархија у војној делатности 

слика 7а - Хијерархија у војној делатности - аналог

(А) Систем и процеси управљања, сопственом, основном и помоћном делатношћу;
(Б) Систем и процеси основне делатности;
(Ц) Систем и процеси помоћне делатности; са информационим токовима, материјалним токовима и флуктуацији кадрова, као и модалитетима деловања на окружење.
Ова три система су дефинисана као три социјалне сфере у Платоновој теорији државе. (Управљање, одбрана, привреда)
(Д) Систем и процеси вредновања (аксиологија-теорија вредновања). По овом елементу се иновира Платонова социјална теорија [12]
Код система управљања, у функционалном смислу, његову сопствену делатност чини тријада (види слику 8):
(А) Основне функције управљања и послови по функцијама (планирање, оперативно РиК и евиденције);
(Б) Сфера управљања - основна делатност, са пословима доношења одлука;
(Ц) Сфера управљања - послови за обезбеђење основне делатности, почев од обезбеђења радних услова, прикупљања, преноса, преображавања и обраде информација па до дистрибуције истих.
(Д) Сфера вредновања (овде на слици, то је контрола)

На разматрање ових тријада вратићемо се кроз наредна поглавља. Пре тога разматрају се основне категорије управљања.




слика 8 - Функције и сфере управљања

2. Организацијски атрибути - Основне категорије управљања


Читав низ појмова везаних за управљање - циљ, ефекат, ефикасност, ниво, хијерархија, критерији, функције, задаци, послови, и др. - углавном се одређује без довољне узајамне везе по било ком обележју што не обезбеђује јасна разграничења њиховог садржаја. Због тога је неопходно најпре изградити терминолошки апарат - систем појмова [8] којима се изражавају најопштија својства и везе у војној делатности. Без претензије на коначно опредељење, за почетак нека нам послужи садржај динамичке везе једног броја тих појмова-категорија (на слици 8а) у процесу управљања. Исцрпније образложење неких категорија према изабраном редоследу почећемо са категоријама - Ефекат.

2.1. Ефекат:

Термин "ефекат" (буквално означава резултат) широко се користи као карактеристика природних и социјалних процеса. Ефекат има количинску (квантитативну) и квалитативну карактеристику.
Као количинска карактеристика ефекта јавља се његова величина
- Апсолутни ефекат -. Апсолутни ефекат делатности било ког система представља функцију, у којој се као аргументи јављају обим ресурса система и ниво њиховог искоришћења. Исказује се начелно операцијама сабирања и одузимања вредности резултата деловања за окружење (тржишта, противника и сл.). У војној делатности у рату исказује се физичким величинама - простора (заузетог или одбрањеног) и губитака (живе силе и материјалних средстава) нанетих противнику.
- Релативни ефекат - Као квалитет нивоа искоришћених резурса може се узети релативни ефекат делатности система који се јавља као квалитативна карактеристика ефекта. Исказује се начелно операцијама делења или множења вредности резултата деловања система на сопствене елементе и процесе у односу на резултате деловања на окружење. Поштујући прихваћено определење за "аналог модел" (види слику 6 и слику 7) у вези са ефектом упоређују се привредна предузећа са војним системима. И једни и други постижу ефекте (физичке и информационе природе) деловањем на окружење, предузеће на тржиште, Војска на противника. И једни и други постижу четири групе ефеката:
1) Ефекте дејстава (ЕД), 2) Ефекте одвраћања (ЕО), 3) Ефекте преживљавања (ЕП) и 4) Ефекте благостања (ЕБ).
Специфичности су у садржају ефеката (предузећа се боре за добит, војска одвраћа и дејствује на противника), садржају циљева у временској скали (предузећа се боре стално док постоје, војске се боре само у рату и то испод 20% времена укупног трајања рата) садржају контроле процеса и ефеката (предузећа то чине свакодневно и врше билансирања, војске то чине само у ограниченом обиму у рату а у миру се то чини преко експеримената или студија). У начелу ефекти се постижу по аналогу деловања чекића и наковња (види сл. 9 ). Глава чекића - функционална организованост, дршка-информациони систем или АСУ, наковањ - материјална база, ослонац дршке - мотиви (друштвено политичке основе), погон - обученост и психофизичка спремност [6,25] (упрошћен приказ).

слика 8а - Класификација задатака управљања

слика 9 - Повезаност организације, ефеката и информатике

Природно је да се уз појам ефекат надовезује појам ефективност социјалних система и ефикасност технолошких система и скале за мерење изражене критеријумима ефективности (ефикасности).

2.2. Ефективност - ефикасност и критеријуми

Под ефективношћу било ког система подразумева се сагласност сврсисходног ефекта делатности неког система са њему првобитно постављеним циљем - циљним ефектом.
Саобразно утврђеним модалитетима ефеката изводи се и следећи појмови: апсолутна ефективност и релативна ефективност.
Апсолутна ефективност је у складу са апсолутним сврсисходним ефектом делатности система саобразно њему првобитно постављеним циљем.
Релативна ефективност је у складу са релативним сврсисходним ефектом делатности система у односу на постављени циљ.
Критеријум је дословно, средство за закључивање. Сам по себи представља обележје на основу којег се изводи оцена, определење или класификација било чега, односно представља средство закључивања и оцене.
Критеријум ефективности је обележје на основу којег се изводи оцена, односно мерило усклађености ефеката делатности система са њему постављеним циљем. За мерење усклађености ефеката са циљем система постоје две могућности: 1) утврђивање апсолутних одсуптања међу њима и 2) утврђивање релативних одступања међу њима или степена усклађености њихових величина.
Критеријум апсолутне ефективности је разлика између сврсисходног ефекта и ефекта са одређеним циљем. У комбинацији са критеријомом релативне ефективности исказује се као:
1) апсолутни критеријум апсолутне ефективности и 2) релативни критеријум апсолутне ефективности.
Критеријум релативне ефективности је однос између сврсхисходног ефекта и ефекта са одређеним циљем. У комбинацији са критеријумима апсолутне ефективности исказује се као:
1) апсолутни критеријум релативне ефективности и
2) релативни критеријум релативне ефективности.
Значајно је овде истаћи постојање и других класификација ефективности: Стварана (апсолутна), релативна и слично. Посебно се наглашава ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕФЕКТИВНОСТ сложених социјалних система. У вези са тим постављене су и системолошке теорије као што је: Теорија потенцијалне ефективности, која би могла да послужи као основа за разматрање проблема борбене готовости ВЈ у целини (почев од концепције, доктрине, регулативе па све до праксе), и проблема вредновања структура ВЈ као полазишта за развој ВЈ.
Кроз образлагање претходних појмова у неколико случајева поменут је појам циља, као једне од кључних категорија управљања и системологије у целини.

2.3. Циљеви система

Одмах на почетку треба рећи да се циљ везује за систем а не за процесе у систему. Наиме, чини се велика грешка када се расправља, рецимо о "циљевима борбених дејстава". Ако је циљ неко будуће стање система онда се начин прелажења (пут) из постојећег у то ново стање не може третирати као циљ. Тада се обично улази у бескрајну петљу расправа из које нема излаза ни резултата. (Види слику 5.)
Циљ је коначни (количински) резултат за чије достизање је усмерена делатност система, односно једно из стања система, које се привхата као коначно. Због свега тога неправилно утврђивање циљева може потпуно парализовати рад система или да искомпромитује важне идеје. Комплексније разматрање циља је зато веома важно.
Циљ система исказује се као оригинална унутрашња информациона слика, условљена по правилу ендогеним или егзогеним (унутрашњим или спољашњим) факторима, која повезује прошло (укупно искуство), кроз садашње (потребе и ресурси) са будућношћу (наговештај резултата дејства).
У зависности од условљености факторима (ендогеним-унутрашњим, егзогеним-спољашњим) циљеви система деле се на ендогене и егзогене. При разматрању и једних и других суштинско значење имају: 1) хијерархија циљева; 2) распоређивање циљева по нивоима система; 3) развој (еволуција) циљева у времену; 4) међусобно деловање циљева у процесима функционисања система.
1) Хијерархија циљева се карактерише супочињеношћу циљева по степену њихове важности за систем. Шихова структура може бити описана усмереним графом, тзв. "дрвом циљева" (слика 16 и 17) на чијем се врху (врховима) налази виши (глобални) циљ система, затим следе нижи нивои циљева, који непосредно произилазе из виших и њима непосредно надређених а затим ниво циљева другог и следећих нивоа подчињености.
2) Распоређивање циљева по нивоима система повезано је са тим што ни један сложени циљ не може бити испуњен непосредно; за његову реализацију треба систем циљева који из њега проистичу или појединачних реалтивно општих циљева. То се објашњава пре свега тиме што се не може измерити резултат делатности система нижег нивоа непосредно у терминима циљева вишег нивоа, јер су они по правилу несразмерно од циљева нижег нивоа.
3) Развој циљева у времену условљен је изменама текућих и перспективних потреба система и његових ресурса, што са собом повлачи измену циљева система.
4) Међусобно деловање циљева у процесима функционисања система објашњава се тиме што се систем у својој делатности усмерава системом конкиуришућих циљева који имају за систем различите степене важности.
Било који систем успешно испуњава само оне задатке који произилазе из циља. Према томе решавање било ког проблема усавршавања управљања треба почети са анализом система циљева.
Усавршавање система могуће је у фазама развоја, изградње и функционисања. Као главни опредељујући фактор развоја система јавља се егзогени (спољашњи) циљ. У првом реду систем тежи достизању егзогених циљева, а постизање ендогених (унутрашњих) циљева појављује се само као једно од средстава. Али због ограничености ресурса управо достизање ендогених циљева постаје главним средством за постизање егзогених.
Као садржај егзогених (спољашњих) циљева, у општем случају, јавља се достизање одређене апсолутне величине сврсисходног ефекта, тј. количинска (квантитативна) страна делатности система. Према ранијем определењу, квантитативној карактеристици сврсисходног ефекта приписује се апсолутни сврсисходни ефекат делатности система, а усклађеност апсолутног ефекта делатности система са првобитно постављеним циљем исказује се као апсолутна ефективност система.
Следствено томе, апсолутна ефективност се карактерише постизањем егзогених циљева система, а критеријум апсолутне ефективности се јавља као мера усклађености апсолутног сврсисходног ефекта делатности система са посталвјеним егзогеним циљем пред њим.
Као садржај енгодених (унутрашњих) циљева јавља се економија једних или других ресурса система (повишење нивоа њиховог коришћења), тј. квалитативна страна делатности система. Како је већ речено, као квалитативна карактеристика ефекта делатности система јавља се релативни ефекат, а усклађеност релативног сврсисходног ефекта делатности система са постављеним циљем исказује се као релативна ефективност система.
Следствено томе релативна ефективност система се карактерише постизањем ендогених циљева, а критеријум релативне ефективности јавља се као мера усклађености релативног ефекта делатности система са ендогеним циљем.
На крају, колико је значајан проблем разматрања циљева може се проценити и по томе што је већ установљена и научна дисциплина - телеологија која се тиме бави. Управо је "наивна" системолоија Аристотела добила овај атрибут по томе што је учинила грешку, у везивању циља за процес а не за стање система, типа "циљ баченог камена је да падне на земљу". Исто тако се може рећи за "наивни социјализам" јер је по свему судећи направљена иста грешка типа: "циљ друштва је изградња социјализма у коме ће се живети у благостању". Уместо тога требало је рећи: "Циљ друштва је благостање као ефекат - резултат изградње социјализма", јер благостање се постиже и другим путем, путем капитализма (види сл. 5).
Неопходно је да се и у одбранбеној сфери темељитије приступи формулисању циљева у складу са изнетим полазиштима системологије.
За то су потребна и наредна образложења неких појмова.

2.4. Параметар, показатељ, обележје

Параметар је квантитативно-квалитативна карактеристика - објективно рефлектујуће својство објекта (пример: брзина у м/с, темпо напада у км/ч) параметри су најопштија и најважнија информација о сложености система - основни семантички елемент информационо-параметарског модела (ИПМ). (слика 15) Кроз параметар као појаву интегрално се одржава (посредно и непосредно) стање система у дискретном моменту времена.
Показатељ одражава значење параметра у квантитативном или квалитативном виду, карактеристично стање објекта по датом параметру у одређеном временском моменту (пример: брзина 5 м/с, темпо напада 1,5 км/ч).
Обележје одражава појединачне и низове параметра и/или показатеља или њихово спајање, неопходно за решавање конкретног задатка.
Од параметара се формира комплекс квантитативно-квалитативних карактеристика. У састав параметра укључује се и јединица мерења и проценат тачности мерења, допуштен за дати период времена.
Од показатеља се формира процес - делатност и у значајној мери синтетизована информација о резултатима рада објекта. Од обележја се формира ЦИЉ са различитим степеном дубине описа [8].

2.5. Информациони ресурс - тезаурус (тесасрос-грчки = драгоценост [1])

Као једна од три категорија организације (од којих су две, структура и везе), тезаурус у разматрању организације, представља обележје живота сваког биолошког и социјалног система. Тезаурус је на одређени начин организована информација као што је енергоресус на одређени начин организована енергија (слика 1). Када се говори о енергетском ресурсу система не одређује се одређена форма енергије, већ се говори о атомским, електричним, хемијским или механичким ресурсима. Теоријска физика увелико промовише "стринг" као основу манифестовања енергије, од чијег "деформисања" настају сви видови наведених енергија, па чак и "мисаона енергија" односно интелигенција човека и природе.
Тезаурус одређује степен организованости материје и енергије, стабилност и способност реаговања на спољашња дејства. Јавља се као информациони ресурс ситсема, има информациону меру и не зависи од конкретне структуре тезауруса и његових носиоца који могу бити и сами разноврсни [1].
У општем смислу тезаурус је скуп накупљеног човековог или колективног знања. У најужем смислу тезаурус је речник, намењен за претраживање речи по њиховом смислу. Тезаурусом се исказује суштина самоодржавања система.
Тезеурус је у суштини корисна унутрашња информација система о себи и о окружењу и одређује способност система да распозна ситуацију и да управља собом. Следствено томе сваки сврсисходни систем мора поседовати способност да моделира и прогнозира ситуацију, због чега мора имати следећа својства:
1) да схвати и распозна спољашње дејство и на основу тога формира адекватну или неадекватну слику окружења,
2) да поседује априорну информацију о окружењу (која је "уложена") при изградњи или је накнадно прикупљена, похрањеној у виду слике окружења,
3) да поседује информацију о самом себи, о својим својствима и могућностима, које су похрањене у виду морфолошке и функционалне слике система.
На основу ових својстава одређује се реакција, понашање и развој система као и његово сврсисходно деловање на окружење. У вези са тим као резултат успостављања, препознавања и преуређења информационих слика реализују се два типа понашања:
1) Деловање на окружење (егзогено) - основна функционална делатност, (ОД)
2) Деловање на себе (ендогено) - функционално и морфолошко самопреображавање - помоћна делатност система (ПД).
У блиској вези са овим делатностима су егзогени (спољашњи) и ендогени (унутрашњи) циљеви система, ефекти и критеријуми ефективности, о којима је било речи раније.
Тезаурус има такву меру као и ентропија, и одређује супростављивост система спољашњим дејствима. То значи да је тезаурус мера инертности преображавајућих процеса који проистичу од дејстава спољашњих сила, тј. мера одређена способношћу система да активно противдејствује спољним факторима, непогодним за систем. Тезаурусом се исказује прогностичка способност система, а следствено томе и способност за усмеравање својих дејстава. Што је већи обим тезауруса то је јаче противдејство система спољним силама, достизање стабилног стања уз незнатно престројавање и оптимално трансформисање свих ресурса. Тада су брже и енергичне реакције и јаче деловање на окружење [1]. Сасвим је схватљиво што се на западу у бројним публикацијама толико инсистира на бржем реаговању од противника [21].
Текућа криза на нашим просторима управо базира на нарушавању [27] или чак умањењу тезауруса у свим сферама делатности у СРЈ. То значи да у првом појасу заштите националног и друштвеног бића СРЈ, РС и (РСК) стоји тезаурус (види слику 11).

2.6. Развој система

Развој система се јавља као последица узајамног дејства са окружењем. Развој система, у условима променљивог окружења (флуктуирајућег, неравномерног, развијајућег), могућ је само онда када се морфологија система сврсисходно мења у процесу адаптације, тако да остане стабилна и са унапред познатим (информационом сликом) доменом нужних измена у процесима основне фунционалне делатности (ОД) - деловања на окружење [1].
Развој система обухвата: 1) генерисање информација, 2) самоорганизацију 3) обучавање и
4) просвећење.
Развој система је синтетички процес повишења сложености и ефективности система. У процесу развоја може се: увеличавати састав елемената; снижавати (неуређеност) ентропија; или се једновремено повећава састав и снижава неуређеност.

2.6.1. Генерисање информација
Повишење нивоа сложености је уствари увећање информативности система, те је неопходно објаснити одакле стижу информације за тако увећавајућу сложеност. У основи развоја лежи генерисање нових информација. Генерисање информација није синоним за стварање информација. Генерисање информација је претварање неког информационог кôда у други, који је вреднији за систем. Слично као код трансформације једног вида енергије у други. У оба случаја настају информациони, односно енергетски губици.
Када генеришућу функцију обавља други неки систем (виши) тада се говори о изградњи а не о развоју система.
Постоје две методе генерисања информација:
Прва метода се карактерише асимилацијом (прихватањем) готових материјалних структура из окружења, у складу са нарастањем система по одређеном плану-програму. Тада информациони кôд ових материјалних структура образује генеришућу информацију.
Ова метода се назива: самоорганизација система. Она укључује раст и умножавање система.
Друга метода се карактерише асимилацијом информација и пресликавањем окружења, које се формирају по одређеном плану, допунским везама у припремљеној (готовој) материјалној структури. Овим методом информације се генеришу без повећавања састава елемената. Ова метода се назива: обучавање.

2.6.2. Самоорганизација
Процес обједињавања (композиције) система може се остварити:
1) путем принудног формирања одређене организације под деловањем надсистема,
2) услед узајамног деловања између подсистема на бази њихових одређених расположивих својстава, посредством самоорганизације.
Самоорганизација се спроводи умањивањем неуређености (ентропије). Самоорганизација базира на основама једнотипности и усаглашености функција подсистема вишег нивоа. У процесу самоорганиазције и усложавања система феномен једнотипности се понавља на различитим нивоима композиције, прелазећи на крају у адаптивно управљање, способно да формира и подражава постојање система високе стабилности и феноменалне истрајности. На основу адаптивног управљања формирају се нови типови управљања: програмно и рефлексивно управљање - Посебан вид адаптивног управљања је самоуправљање (у живој природи доста присутно) у систему, који се састоји од великог броја релативно слабо повезаних подсистема. Види слику 12)

2.6.3. Обучавање
Обучавање увећава тезаурус. Одвија се кроз неколико етапа: 1) памћење - фиксирање чињеница и њиховог значења 2) опажање- уопштавање нове информације, и њен превод на виши ниво и упоређење са старим информацијама, те захтева изградњу модела ситуације 3) усвајање - формирање способности за коришћење нове информације заједно са старом, 4) сопствено обучавање - стицање сталних навика у коришћењу информација за формирање понашања и доношења одлука, 5) васпитање - успостављање стабилних тенденција у формирању понашања и доношења одлука.

2.6.4. Просвећење
Просвећење је у вези са поставкама вредновања свега што се око и у нама догађа. Аксиологија му даје велику вредност. Овде је уведено кроз четврту делатност у Таблици 1.


2.7. Задаци система

Према Косиолу [5] овде се износе само најнужније чињенице. На почетку сваке СОЦИЈАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ стоји задатак који треба решити и на који се протежу све организационе мере да би се осигурало његово извршење. Под задатком треба разумети и постављање циљева за сврсисходно деловање - поставити задано које треба извршити.
Задатак карактеришу следећих пет обележја, саставних делова или компоненти:
1) Сваки задатак садржи ПРОЦЕС извршења и одговора на питање КАКО,
2) Сваки задатак протеже се на наки објекат (предмет) - на ШТА треба деловати.
3) Сваки се задатак уклапа у време (КАДА) и простор (ГДЕ) извршења као основне категорије.
4) Сваки задатак има носиоца задатка (субјект) - КО ће га обавити.
Питалице "КО, ШТА", "КАКО, КАДА и ГДЕ" садржане су на слици 10. и
5) Сваки задатак захтева улагања стварних или радних средстава (С ЧИМ и С КИМ - слика 10) тј. СНАГЕ и СРЕДСТВА система.

2.8. Снаге и средства система
Овде се посебно не издвајају јер је нешто речено о њима под задацима.
Довде су назначене неке од категорија довољне да се постави оквир за нову парадигму.
Значајно је истаћи да се, у склопу експеримента у сфери управљања, као ефикасна средства у решавању задатка управљања сматрају аутоматизовани системи, који су дати на слици 16, страна 35.
Значај АИС и СУ као средства - "полуге" истакнут је на слици 9 страна 13. Та полуга је послужила симболички за античку изреку "Дајте ми ослонац дићи ћу Земљу".
У Војној делатности - за сваки од четири вида делатности, (таблица 1.) су јасно препознатљиви садржаји снага - средства те о њима детаљније тек када се нова парадигма прихвати.



3. ЕКСПЕРИМЕНТ - ПРОВЕРА НОВЕ ПАРАДИГМЕ НА ПРОСТОРУ УПРАВЉАЧКЕ СФЕРЕ


- Први део -
ОСНОВЕ КОНЦЕПТА "АСПО" У ВЈ

- АУТОМАТИЗОВАНИ СИСТЕМ ПОДРШКЕ ОДЛУЧИВАЊУ У ВОЈСЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ -

- Други део -
УПРАВЉАЊЕ НИД-ом У ОЗС

- УПРАВЉАЊЕ НАУЧНО ИСТРАЖИВАЧКОМ ДЕЛАТНОШЋУ У ОДБРАМБЕНО ЗАШТИТНОЈ СФЕРИ -


Уместо образложења

ТОМАС КУН - Структура научних револуција

"Јединицу научног достигнућа чини решени проблем"

Аутор (овде): ПРОБЛЕМ ОДНОСА ПОЈМОВА У РАТНОЈ ВЕШТИНИ - решава системолошким и лингвистичким критеријумом у социјалној сфери.

ЕКСПЕРИМЕНТ је реализован на аналитичким моделима, као експлицитне форме двадесетогодишњих мисаоних експеримената



Хипотезе:

Нормативни приступ доминира
1) Овај проблем је истакнут и опште признат са којим се не може изићи на крај ни на који други начин


2) Новом парадигмом обећава да ће да сачува релативно велики део оне конкретне способности за решавање проблема који су постигнути ранијом (старом) парадигмом



ЛИНГВИСТИЧКИ КРИТЕРИЈУМ КОРИШЋЕН ЈЕ:
- ЗА ФАЗЕ ДЕЛАТНОСТИ -
(К) - КОНЦЕПЦИЈА - конципирање
(Д) - ДОКТРИНА - дефинисање - класификација
(Р) - РЕГУЛАТИВА - регулисање
(П) - ПРАКСА - провођење (извођење)
- ЗА ДЕЛАТНОСТИ -
(СТ) - СТРАТЕГИКА - (грчки - Војнички) - како водити борбу
(ТК) - ТАКТИКА - (Такт = ритам) - како водити јединице у борби
(ЛГ) - ЛОГИСТИКА - (како створити и одржавати снаге и средства)
(МЕТ) - МЕТРИКА - како мерити - вредновати претходне три делатности


Садржај експеримета за нову парадигму: (ц) ПУБ
разрађено у овом раду
3.0. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
3.1. МЕТОДОЛОШКЕ НАПОМЕНЕ
3.2. САДРЖАЈИ КОНЦЕПТА "АСПО"
3.2.1.Управљачке основе "АСПО"
3.2.2.Информационе основе "АСПО"
3.2.3.Организационе основе "АСПО"
3.2.4.Структура концепта управљачке делатности (РиК-а) са аспекта "АСПО"
3.2.5.Управљања НИД-ом (додатни део експеримента за нову парадигму)
3.3. Основни садржаји ефеката, циљева, задатака и средстава по делатностима
3.3.1.Ефекти - резултати система
3.3.1.1.Ефекти у основним делатностима - у борбеним дејствима ВЈ (б/д)
3.3.1.2.Ефекти у помоћним делатностима - у уводима обезбеђења ВЈ (Об)
3.3.1.3.Ефекти у управљачким делатностима - у руковођењу и командовању ВЈ (РиК)
3.3.1.4.Ефекти у делатностима вредновања - у инспекцији, развоју и вежбама ВЈ (и/р/в)
3.3.2.Циљеви система и подсистема
3.3.2.1.Циљеви за основне делатности - за б/д ВЈ
3.3.2.2.Циљеви за помоћне делатности -за обезбеђење ВЈ
3.3.2.3.Циљеви за управљачке делатности - за РиК ВЈ
3.3.2.4.Циљеви за делатности вредновања - за (и/р/в) ВЈ
3.3.3.Задаци система и подсистема
3.3.3.1.Задаци у основним делатностима - у б/д ВЈ
3.3.3.2.Задаци у помоћним делатностима - у обезбеђење ВЈ
3.3.3.3.Задаци у управљачким делатностима - у РиК ВЈ
3.3.3.4.Задаци у делатностима вредновања - у (и/р/в) ВЈ
3.3.4.Средства система и подсистема
3.3.4.1.Средства за основне делатности - за б/д ВЈ
3.3.4.2.Средства за помоћне делатности - за видове обезбеђење ВЈ
3.3.4.3.Средства за управљачке делатности - за РиК ВЈ
3.3.4.4.Средства за делатности вредновања - за (и/р/в) ВЈ
3.3.5.Достигнути степен класификације ефеката, циљева, задатака и средстава у ВЈ
3.3.6.Методолошки оквири у приступу изради концепцијских, доктринарних и нормативних (регулативних) докумената ВЈ
3.4. Достигнути степен аутоматизације процеса по делатностима
3.4.1.Аутоматизација процеса у основним делатностима - б/д
3.4.2.Аутоматизација процеса у помоћним делатностима - видовима обезбеђења
3.4.3.Аутоматизација процеса у управљачким делатностима - РиК-­а
3.4.4.Аутоматизација процеса у делатностима вредновања ­вежбе, развој, инспекција
3.4.5.Закључак о степенима аутоматизације процеса по делатностима
3.4.6.Достигнути степен разраде "АСПО" у ВЈ
3.5. Предлог концепта за разраду аутоматизације управљачких делатности "АСПО" и "АСИО" (Аутоматизованог информационог обезбеђења) у ВЈ
3.5.1.Структура разгранатог "дрвета" задатка разраде "АСИО"
3.5.2.Структура информационе базе
3.5.3.Основна структура инф. обезб. операт. управљања (РиК-а) као основ за "АСПО"
3.5.4.Структура "АСПО" у руковођењу развојем и функционисањем ВЈ у миру
3.5.5.Структура "АСПО" у штабовима и командама ВЈ у рату
3.5.6.Организација разраде пројекта "АСПО"
3.6. Прилози



ОСНОВЕ КОНЦЕПТА
ЗА РАЗРАДУ "АУТОМАТИЗОВАНОГ СИСТЕМА ПОДРШКЕ ОДЛУЧИВАЊУ - АСПО"
У ВОЈСЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ


3.0. Уводне напомене


Опредељење за верификацију нове парадигме на простору управљачке делатности, односно РиК-а у ВЈ је условљено могућношћу извођења теоријског експеримента. Томе су допринеле три чињенице:
Прва чињеница огледа се у томе што је у иностраној војној периодици настала права поплава написа и чланака о Ц2И, Ц3И, Ц3И2 , ... системима, па је то једно време било актуелно и код нас, појавом неколико чланака и интерних монографија, са препорукама да и ми кренемо тим путем.
Друга чињеница је у томе што се увелико ради на изради концепције Командно информационих система (КИС) у оквиру Информационе подршке ВЈ.
Обе чињенице указују на то као да су "други" већ савладали све баријере у развоју и примени оваквих система, те да ми треба што пре да ухватимо корак у том правцу, иако нисмо до сада ваљано сагледали ни теоријске ни концептуалне основе РиК-а без којих се тешко могу добити употребљиви резултати. Упркос томе, упустили смо се у дефинисању морфологије и функција КиС-а без нужне информационе анализе процеса доношења одлука у војној делатности како у миру тако и у рату.
Трећа чињеница, која до сада није била препознатљива, огледа се у концептуалној и методолошкој преорјентацији у свету, почетком седамдесетих година, са правца развоја и изградње Аутоматизованих информационих система (АИС) на развој и изградњу Аутоматизованих система управљања (АСУ). Овом преорјентацијом се практично доводи у питање наш избор синтагме "Командно информациони систем" у текућој официјелној пракси парцијализације проблема истраживања у области РиК-а. Када се овоме дода и недовршено појмовно одређење Руковођења и командовања у односу на општеприхваћено системолошко одређење Управљања онда није тешко закључити куда нас може одвести ослањање на овако крхке методолошке и класификационе основе.


3.1. Методолошке напомене

У недостатку прикладних војних методолошких материјала у даљем образложењу износи се најкраћи могући осврт на садржаје које би они морали да третирају. Технолошке и методолошке основе, последњих година изнудиле су отварање раније најављиваног фронта активности у разради бројних система аутоматизоване подршке одлучивању у свим сферама делатности. Ти системи су различитог нивоа комплексности и различитог степена остварљивости за конкретне социјалне системе, у које спада и војска. Њихов редослед од најнижег до највишег нивоа комплексности би био у редоследу:
1. Менаџерски (управљачки) информациони системи - МИС (УИС).
са редукованим информационим ресурсима,
2. Аутоматизовани системи управљања - АСУ
са редукованим информационим ресурсима, структурама система и делатностима,
3. Аутоматизовани системи подршке одлучивању - АСПО
са структуираним (подељеним) информационим ресурсима и делатностима,
4. Аутоматизовани системи информационог обезбеђења - АСИО ­са интегрисаним информационим ресурсима у систему,
5. Аутоматизовани системи управљања информационим ресурсима - АСУИР
са интегрисаним информационим ресурсима система и окружења.
Овај последњи (5) покрива ТЕЗАРУС (слика 1) - целокупно накупљено индивидуално и колективно знање човека и човечанства, а тренутно се третира као основа вештачке интелегенције [1,7]. Пројекат "ИНТЕРНЕТ" представља прву степеницу.
Технолошке основе су двојаког карактера: први је у непосредној вези са моћном, по габаритима скоро минијатурном рачунарском опремом; други је у коначном определењу за технологизацију административно-организационе делатности по угледу на технологизоване привредно-производне процесе. На тај начин се информациони системи, засновани на овим основама, сматрају полугом - средством у доношењу одлука и постизању ефеката. Ове основе нису спорне за схватање и примену. (види слику 9 и 16)
Методолошке основе су у вези са огромним фондом методолошких материјала за морфолошку (МА), функционалну (ФА) и информациону (ИА) анализу система социјалног типа у фазама: (К) конципирања, (Д) дефинисања, (Р), регулисања и (П) извођења пројекта како свих видова делатности тако и свих врста аутоматизованих система на научној и емпиријској основи.Однос ових фаза глобално је приказан на слици 3, где су приказани обавезни кораци (К-Д-Р-П) од теорије до праксе и обратно како и дозвољени процентуални степени и прескакања појединих фазних степеница.
Садржаји сваке фазе исказују се (таблица 1) и односима између четири системолошке категорије организационо - функционални атрибути социјалних система:
- ефекти (Е) - или одговор на питања: какве и због чега (шта и зашто) ефекте остварује систем,
- циљеви (Ц) - или одговор на питања: колико и када ће се остваривати ефекти,
- задаци (З) - или одговор на питања: како, ко и где ће деловати на постизање циљева,
- средства (С) - или одговор на питања: с чим и са ким ће се реализовати задаци.
На тај начин је обухваћено и 9 питалица - питања из слике 10. формално-логичке анализе (шта, зашто, колико, када, ко, где, како, с чим, с ким) и структурању сваке делатности.
Овим се практично и мисаоно обезбеђује коначно успостављање разложних односа између појмова у Војној делатности односно теорији и прекси ратне вештине.
Формално логичка анализа по први пут чини корисну арматуру између фаза делатности и самих делатности преко четири организацијска атрибута.

слика 10 - Формално логичка структура анализе

Наведене четири категорије (Е,Ц,З,С) имају свој редослед у оквиру сваке од четири групе делатности (основне, управљачке, помоћне и делатности вредновања), приказане у колонама таблице бр. 1, а односи самих делатности су приказани на слици 6.
Карактеристике ових делатности су у следећем:
- Основне делатности (ОД) - (стратегика) - су оне којима се остварују ефекти и постижу циљеви усмерени према окружењу. Код војске су то ефекти одвраћања (ЕО) и ефекти дејстава (ЕД). Ефекти одвраћања се исказују интервалом времена између претходног дејства противничких снага на сопствене снаге (државу) до посматраног тренутка, или задатог тренутка у будућности. Одвраћање се манифестује препознатљивом способношћу деловања и претњом. Ефекти дејстава се исказују у физичким димензијама: (1) способношћу одбране-очувања постојећег или заузимања новог простора и (2) способношћу наношења губитака у живој сили и материјалним средствима противника. Посебан вид ефеката физичких дејстава постиже се изнуривање код противника. Основне делатности код војске су борбена дејства.
- Помоћне делатности (ПД) (логистика) - су оне којима се остварују ефекти, постижу циљеви и реализују задаци унутар система ради подршке основних делатности (ОД) и сачувања свих видова ресурса (материјалних, кадровских односно - природних и технолошких). Код војске су то ефекти преживљавања (ЕП) и ефекти благостања (ЕБ).
Ефекти преживљавања се исказују двојако: (1) као способност избегавања или минимизирања губитака од дејстава противника и (2) способност опстанка са свим видовима ограничених ресурса уз брже враћање оних, који су избачени из строја спољним деловањем или природним дотрајавањем. Ефекти благостања исказују се повећањем, проширивањем и регенерисањем свих видова ресурса (материјалних, кадровских, енергетских, информационих, инфраструктурних, природних, технолошких и др.).
Помоћне делатности код војске су сви видови обезбеђења, а један од кључних је Позадинско обезбеђење, односно логистика.
- Управљачке делатности (УД) (тактика) - су оне којима се управља основним и помоћним делатностима испољавањем ефеката информационих дејстава (ЕИД) мањим делом усмерених на окружење (управљање противником) а већим делом, унутар система. Садржај ове делатности чине три сфере: (1) сфера функција и метода управљања, (2) сфера основне управљачке делатности - припрема и доношење одлука (одлучивање) и (3) сфера помоћне делатности - информациона подршка одлучивања. Садржај њихов и међусобни однос приказан је на слици 8. Управљачке делатности код војске су руковођење и командовање и сви видови обезбеђења РиК-а (веза, обавештајно и безбедносно обезбеђење, правно, организационо-формацијско, морално, кадровско).
- Делатности вредновања (ВД) (метрика) - су оне којима се помоћу одговарајућих критеријума врши вредновање основне, помоћне и управљачке делатности на скупу ефеката, циљева, задатака и средстава у фазама: конципирања, дефинисања, регулисања и извођења наведених делатности у систему. Методе вредновања се манифестују у паровима као: експертно-инспекцијске, аналитичко-емпиријске, моделско-експерименталне, стручно-научне. Ова група делатности делом је у надлежности самог система у виду самовредновања а делом у надлежности надређеног система. Овде се, као посебне делатности издвајају из оквира управљачке делатности датог система због тога, што у принципу увек постоји неки надсистем у коме је инкропориран дати систем. Војска управо има такав статус у оквиру државе.
Овим се заокружују неопходна образложења фаза и делатности из таблице 1 страна 26.
На основу елементарних образложења фаза (К-Д-Р-П), делатности (ОД-УД-ПД-ВД) и системолошких категорија (Е-Ц-З-С), функционалних атрибута (ФАТ), њихов међусобни однос исказује се у виду матрице, приказане у таблици бр. 1. У колонама су унете групе делатности у симетричним редоследу: (ФП-ИП-ФП-ИП) где су (ОД) и (ПД) - физичко-процесне (ФП) а (УД) и (ВД) ­информационо-процесне (ИП) делатности. У редовима матрице унете су фазе (К-Д-Р-П) тако да се Концепција (К) и доктрина (Д) покривају политичко-стратегијским критеријумима (ПСК) а регулатива (Р) и пракса (П) економско-логистичким критеријумима (ЕЛК) који се формирају према слици 11, а поред којих постоје још социолошко-тактички (СТК) и информационо-научни критеријуми (ИНК). Информационо-научни критеријуми се испољавају кроз питање колико су АИС усмерени на прошлост, колико на садашњост, а колико на будућност информационог обезбеђења док се о социолошко-тактичким критеријумима може говорити другим поводом. Елементе матрице чине атрибути: (Е) ефекти, (Ц) циљеви, (З) задаци и (С) средства. Од њих се граде ланци претхођења било по колонама било по редовима и на тај начин утврђују одређене закономерности. Интерпретација ових закономерности захтева више времена и напора.
Таблица бр. 1.

Овом приликом се наводе основни модалитети закономерности: (1) - по критеријуму претхођења - ланци претхођења, (2) - по критеријуму дијагонала матрице и (3) - по критеријуму симетричних и асиметричних подматрица.
(1) Критеријумом претхођења исказују се идентични ланци претхођења у паровима (један из реда и један из колоне са укрштањем на дијагонали циљева по елементу (Ц) и то:
а) Ланац (Ц-Е-С-З), исти за (К) - концепције и (ОД) - основне делатности.
б) Ланац (Е-Ц-З-С), исти за (Д) - доктрину и (УД) - управљачке делатности.
Овај ланац представља суштину предмета разматрања у овом материјалу према методи ПАТТЕРН (слика 16).
ц) Ланац (С-З-Ц-Е), исти за (Р) - регулативу и (ПД) - помоћне делатности.
д) Ланац (З-С-Е-Ц) - исти за (П) - праксу и (ВД) - делатности вредновања.
(2) Критеријумом дијагонала матрице. (Ц-Ц-Ц-Ц) - за циљеве и (З-З-З-З) - за задатке, утврђују се односи подматрица и индуцирају се комплекси процеса простих и сложених претхођења између, и унутар фаза и делатности.
(3) Критеријумима (а) симетричних подматрица (дводимензионалних, тродимензионалних) обезбеђује се разрада бројних претходно назначених критеријума (ПСК, ЕЛК, СТК, ИНК) према садржају слике 11, на којој су представљене закономерности односа тријада: политике, економике, друштвених делатности (унутар ових одбрамбена делатност) с једне стране, те стратегије, тактике и логистике с друге стране, а све то у односу на тријаде инфомратике у првом појасу -(ИНД) - у научној делатности, (ИЕД) - у економској делатности и (ИСР) - у специјалном рату: а у другом појасу тријаде информатике: (ИДД) - у осталим друштвеним делатностима, (ИОБД) - у одбрамбеној делатности и (ИРАТ) - у рату. Оба ова појаса информатике (информационог обезбеђења) чине први бедем заштите сваког социјалног (државног) система, а испољавају се као ИНФОРМАЦИОНА ДЕЈСТВА према окружењу (противнику) и унутар система (државе).
слика 11 - Тријаде и тетраедар основних социјалних сфера

У оквиру овог поглавља уведен је значајан број нових појмова и дефиниција и њихова краћа интерпретација. Вредност и важност појединих може се делом сагледати и кроз даља образложења у овом материјалу, а свих у целини кроз чињеницу, да су већ дуго уграђени у садржаје бројних теоријских и методолошких материјала системологије, поготову у оним који се односе на управљачке делатности.

3.2. САДРЖАЈИ КОНЦЕПТА "АСПО - АУТОМАТИЗОВАНОГ СИСТЕМА ПОДРШКЕ ОДЛУЧИВАЊУ" У ВЈ


У оквиру 3.1. поглавља изнете су кључне методолошке основе за постављање целовитијег концепта АСПО саобразно истакнутим проблемима у уводним напоменама и увида у неке конкретне активности у ТУ ГШ ВЈ, које су као одређене технолошке основе корисне за даљу разраду.
Међутим до сада није било довољно речи о управљачким и информационим основама АСПО.

3.2.1. Управљачке основе АСПО
Овом приликом се најкраће исказују са терминолошког и аналитичког аспекта.
Појам (термин) УПРАВЉАЊЕ [1] је веома често неадекватно објашњаван, дефинисан и коришћен. Према системолошком критеријуму управљање се манифестује у три своја вида, свакодневно и то:
(1) као прилагодљиво (адаптивно) управљање или самоуправљање, (индивидуално/колективно)
(2) као командно (програмско) управљање или командовање у војсци (индивидуално)
(3) као рефлексивно управљање или руковођење припремом и доношењем одлука (индивидуално и штабно), путем одговарајућег система "стимулисања" доносиоца одлука те се може манифестовати и као управљање противником у сукобима (конфликтима).
Сви видови управљања имају основне заједничке и посебне специфичне елементе чије међусобне везе на крају формирају за сваки вид, посебне алгоритме који су приказани на слици 12. У погледу трајања најкраће је командовање док су остала два вида углавном дуготрајнија. У војној хијерархији на вишим нивоима доминира руковођење а на нижим командовање. Сагласно изнетим видовима управљања, АСПО се заснива на (3) - рефлексивно управљање - на руковођењу припремом и доношењем одлука код руководиоца - органа нижих од стране руководиоца-органа виших нивоа хијерархије, у процесима развоја и функционисања система.
Ради превазилажења проблема: Руковођење или командовање нека нам вода послужи као аналог. Наиме Сун Цу каже да је тактика (управљање) налик води. Вода има три јасна агрегатна стања. Тада и управљање тако треба да се манифестује: (1) командно (програмско) управљање - као лед чврсто, (2) рефлексивно управљање - руковођење - као течно стање и (3) адаптивно управљање - самоуправљање - као гасовито - као пара. Учешће у стварности: командовање са 2,7%, руковођење са 97%, самоуправљање са 0,3% у односу како је учешће агрегатних стања воде у укупном билансу на планети.

слика 12 - Системолошка типизација процеса управљања (видови управљања) [1]

Аналитички аспект управљачких основа исказује се двојако: (1) - кроз четири технологије у управљања - а) технологија информација, б) технологија одлучивања, ц) технологија прогнозирања и д) технологија планирања. (види сл. 2) и (2) - кроз четири степена детаљизације процеса доношења одлука: е) организациони степен, ф) информациони степен, г) технолошки степен и х) методско-технички степен (види сл. 13). [18]

слика 13 - Шема процеса доношења одлука - степени детаљизације [18]

С обзиром на природу и важност управљачке делатности и сметњама субјективне и објективне природе у њој су присутни ефекти: грешке и ризици управљања [16,18]. С тога се, из управљачких основа може формулисати циљ АСПО, који гласи: Циљ аутоматизованог система подршке одлучивању је у смањењу обима и величина грешака и објективизацији ризика управљања. Тако се у следу могу утврдити и задаци и средства АСПО у поглављу 3.5 садржаја. Један од задатака АСПО може се препознати у информационим основама.

3.2.2. Информационе основе АСПО
Ове основе могу се исказати двојако: (1) кроз технологију информација (методе и средства) и (2) кроз степене квантификације процена у процесима доношења одлука (инфорационо-параметарски модел, пирамида). Технологија информација је основа не само за АСПО, већ и за неке могуће система као што су: а) АСППР - аутоматизовани систем подршке прогнозирању, б) АСППЛ - аутоматизовани систем подршке планирању и др. Од степена примене бројних метода и средстава аутоматизације у технологији информација зависи и ниво квалитета аутоматизације система управљања (АСУ), како је то илустровано на слици 14.
Степен квантификације, илустрован на слици 15, у виду информационо-параметарске пирамиде за процену односа снага и исхода операције и боја - чини сублимирани захтев и коначни резултат управљачке делатности у сфери одбране. Није тешко да се у вези са тим дефинише један од задатака АСПО: Изградња структуре и садржаја информационе базе Информационо-параметарског модела као средства за смањење грешака и ризика управљања. Овај задатак могуће је реализовати на солидним организационим основама (види слику 9).
Када се говори о методама и средствима подразумева се и могућност:
(1) праћење историје догађаја - Евиденција - оријентација ка догађајима из прошлости - фаза развоја - иницијализација развоја,
(2) праћење дела догађаја у садашњости - фаза експанзије
(3) повезивање планирања и оперативног управљања - фаза консолидације
(4) прогнозирање будућих догађаја - фаза зрелости АИС (АСУ)

Тада се са аспекта чињеница и промена (слика 15а) одређује степен апстракције и обезбеђује квантификована процена од 0-тог до 4-тог нивоа и лична - субјективна процена на 5-том нивоу:
(0) регистровање чињеница - листе чињеница
(1) промена чињеница - табеле и обрасци
(2) промена односа између чињеница - таблице и номограми
(3) правилност промена односа између чињеница - формуле
(4) законитост промена односа између чињеница - графови и модели
(5) закон промена односа између чињеница - психолингвистичке методе.


слика 14 - Степени аутоматизације РиК-а

слика 15 - Информационо-параметарска пирамида у проценама односа снага и исхода операције и боја - израчунавање [26] - лево

слика 15а - Информационо-параметарска пирамида у проценама односа снага и исхода операције и боја - методе и модели [26] - десно



3.2.3. Организационе основе АСПО
Ове основе такође се могу исказати двојако: (1) као морфолошке и (2) као функционалне основе. Морфолошке основе чине елементи система, њихова својства, везе између њих те структура и композиција система. За изградњу и ефикасно функционисање АСПО неопходна је стабилна структура и композиција система. Тада ће више простора остати за информациону анализу. Функционалне основе исказују се хијерархијом, процесима и параметрима у основним и помоћним делатностима чија је ефикасност рефлектује у управљачким делатностима. За АСПО је због тога важно прецизно дефинисање процеса и параметара и одговорности органе у управљачким делатностима за њихово успостављање и праћење. Практично, организационе основе чине доктрине - доктринарне ставове о организацији у функционисању све четири групе делатности, а у овом случају посебно, управљачке делатности, у оквиру које је неопходан, и актуелан као документ, доктрина организације и функционисања штабова и команди на свим нивоима хијерархије од ВК до батаљона. Треба рећи да се у страним ОС овакав приступ поодавно практикује. Имајући у виду да се на основу ваљаног доктринарног документа формулишу и изграђују бројна упутства и инструкције у управљачкој делатности, било са ОФС (организацијско-формацијског структурног аспекта) или са функционално процесног аспекта, његово непостојање може чинити главну препреку за изградњу и задејствовање АСПО. На то указују бројна гледања и реалне чињенице. Наиме, сада се оцењује да је од 12 функција у производњи, њих 11 информационог карактера. Пренето на војну делатност од 12 нивоа, њих 11 доноси одлуке а само један физички делује на циљ - испаљује пројектил. (види слику 7а)

3.2.4. Структура концепта управљачке делатности (РиК-а) са аспекта АСПО
- Круцијални део експеримента за нову парадигму
Методолошки оквир за функционалну анализу (УД) управљачке делатности, чини колона 2 из таблице 1: ЕФЕКТИ - ЦИЉЕВИ- ЗАДАЦИ - СРЕДСТВА, а њихов структурни садржај приказан је на слици 16. у виду разгранатог "дрвета" декомпозиције проблема управљања, и то проблема управљања руководиоцима који доносе одлуке.
Сагласно опредељењу да делатност тактике представља управљање:
(Е) - Ефекти су: одвраћање, дејство, благостање, преживљавање
(Ц) - Циљеви су: спољашњи и унутрашњи; а од унутрашњих повећање ефикасности (смањење грешака и објективизације ризика) управљања
(З) - Задаци су: (1) изградња и усавршавање структуре и система управљања, (2) руковођење кадровима, (3) текуће управљање у формирању одлука - са подзадацима унутер сваког од ова три.
(С) - Средства су: (1) АС моделирање структуре система управљања, (2) АС анализе и контроле делатности кадрова, (3) АС анализе и контроле објеката управљања (јединица).

слика 16 - Аутоматизовани систем подршке одлучивању - АСПО

Шира елаборација у разрађујућим тезама садржаја експеримента после прихватања нове парадигме.


3.2.5. Управљање научном делатношћу у одбрамбено заштитној сфери (додатни део експеримента за нову парадигму)


слика 17 - Управљање НИД-ом у ОЗС [7,11]

Конструкција овог концепта за АСПО. Шира елаборација треба да буде на основу зборника радова овог симпозијума. Овде се само образлаже циљ управљања НИД-ом.
Главни циљ
(ц) Повећање квалитета и ефективности НИД-а тј. ефективно коришћење постојећих ресурса и резултата НИД-а при достизању раста њене потенцијалне моћи у складу са будућим потребама друштва у условима научно прогнозиране будућности НИД-а.
Подциљеви
(ц1) У сфери непосредне теоретске делатности
- повишење методолошког нивоа НИР-а,
- генерисање нових и реалних идеја,
- освајање перспективних метода истраживања.
(ц2) У сфери управљања прогресом НИД-а
- оптимизација организације НИР-а
- стварање пријатних услова за ефективан рад научних радника сви категорија.
(ц3) У сфери усавршавања социјалног а пре свега економског механизма за најбрже примене резултата НИД-а
- у основним делатностима,
- у помоћним делатностима,
- у делатностима вредновања.

3.2.6. Закључак о експерименту
У складу са постулатима за нову парадигму даљи садржај експеримента може почети по прихватању овог дела од круцијалне вредности

4. Предложак

У овом делу је дата основа за превазилажење збрке и за успостављање оквира и пута за прихватљиво опредељивање по појединим или свим питањима ратне вештине.
Научни скуп "ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА МЕТОДОЛОГИЈЕ РАТНЕ ВЕШТИНЕ" према садржајима објављеним у часопису "Теорија и пракса ратне вештине" бр. 16/88. покренуо је значајан проблем који изгледа за ових 10 година није помакнут с места. Поставља се питање зашто резултати нису валидни (види слику 17) задатак З3 - искоришћеност резултата НИД-а.
Овај материјал је аутору послужио као платформа за извлачење из постојеће збрке применом системолошких критеријума, о којима је тада било мало речи.
На примеру презентиране нове парадигме неопходно је извршити преполаризацију свих наших усмерења ка платформи СИСТЕМОЛОГИЈЕ и АКСИОЛОГИЈЕ теорија вредновања - метрике чиме ће се обезбедити валидна теорија и пракса у социјалној сфери.

Овакав методолошки приступ ослобађа огромну интелектуалну енергију за усмерење свеколиког човечанства у цивилизацију знања.
У настојању да лучу светлости појачам једном дугогодишњом истраживачком опсервацијом, захваљујем на простору и времену уз извињење за могуће пропусте у тексту и несагласја симбола на сликама и у тексту.


5 Литература

Наведено је 28 наслова од проучених на стотине, што указује на ваљану основу за предложено прихватање нове парадигме.

[1] Дружинин В.В., Канторов А.С: Проблеми системологии: - Советское Радио, Москва 1976.г.
[2] Флаишман Б.С: Основи системологии - Радио свјази, Москва 1982.г. (руски)
[3] Xон ван Гиг: Прикладнаја обшчаја теорија системи: Мир, Москва 1981.г. (руски)
[4] Овчиников В.М: Автоматизированије системи информационога обеспечениа - Енергија, Москва 1977.г. (руски)
[5] Ерих Косиол: Темељи и методи истраживања организације - Информатор, Загреб 1972.г.
[6] Мамчур Е.А, Овчинчков Н.Ф, Уемов А.И: Принципи простоти и мери сложности - Наука, Москва 1989.г. (руски)
[7] Елепов Б.С. Чистјаков В. М: Управленије процесом исползованија информациони ресурсов., - Наука, Новосибирск 1989.г.
[8] Козачков Л.С: Информациони анализ в управленија - Техника, Киев, 1977.г. (руски)
[9] Моиисеев Н.Н: Алгоритми развитја - Наука, Москва 1987.г. (руски)
[10] Кун Томас: Структура научних револуција - Нолит, Београд, 1974.г.
[11] Добров Г.М. Корсној А.А: Наука - Информација и управление - Сов. Радио 1977.г. (руски)
[12] Животић Миладин: Аксиологија - Напред, Загреб, 1986.г.
[13] Тараканов К.В, Овчаров А.А, Тиришкин А,Н: Аналитические методи иследованија систем - Советское радио, Москва 1977.г. (руски)
[14] Братко А.А, Кочергин А.Н: Информација и психика - Наука, Новосисибрск 1977.г. (руски)
[15] Клир ДЖ.: Системологија - Автоматизациа решенија системских задач - Радио и Свјази Москва, 1990.г. (руски)
[16] Котик М.А, Емелианов А.М: Ошибки управленија - ВАТУС, Талин 1985.г. (руски)
[17] Каст Xон: Бољши Системи - Свјазност, сложност и Катострофи - Мир, Москва 1982.г. (руски)
[18] Вилкас Е.Ј., Маиминае Е.З: Решенија - Теорија, информација, моделированије - Радио и Свјаз, Москва, 1981.г. (руски)
[19] Попер Карл: Логика научног открића - Нолит, Београд, 1973.г.
[20] Часопис ВЈ: Војно дело (бројеви од 1985-1997. г.)
[21] Информативни билтен превода, ЦВНДИ ( 1975-1993. г.)
[22] Часопис ВЈ: Теорија пракса ратне вештине бр. 16/88-Проблем развоја методологије ратне вештине, ЦВШ
[23] Стојменовић Богосав: Могућност интеграције информационих система у процесу задовољавања потреба у ОС - Зборник радова научног симпозијума: АИС у систему РиК-а, УИА, Београд 1978.г.
[24] Стојменовић Богосав: Информационе претпоставке у организовању и извођењу војних вежби - Војно технички гласник бр. 6/79.
[25] Стојменовић Богосав: Концептуални оквир за истраживање у војној делатности - дискусија у расправи, о "Студији о губицима", ЦВВШ, 1987.
[26] Стојменовић Богосав: Информација о изграђености методологије за израчунавање односа снага у процесима РиК-а - I управа ГШ, 1990 - (интерно)
[27] Стојменовић Богосав: Корак даље у тражењу одговора на грешке - о алгоритмима развоја човечанства и рефлексији на наш простор - часопис "Војска" 26.11.1992.год.
[28] Стојменовић Богосав: Системи и информације у конфлкитима - стручни рад на ПДС Кибернетика, ВТШ КоВ, 1973.г.


0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat