ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

У ПОХОДЕ РАДАН ПЛАНИНИ

У ПОХОДЕ РАДАН ПЛАНИНИ


Етерична снага струји из земље и неба


Свитао је Дан Светих апостола Карпа и Алфеја (Оданије Васкрса), 8. јун. Тридесетак ходочасника у аутобусу, међу којима и ваш репортер, молитвом поздрављају јутро, захваљујући Господу и за безбједно путовање, али и за Његову својствену духовну опомену. Наиме, пред самим Бојником били смо мало залутали. Један од ходочасника, очито добар познавалац ововремених објава из Духовног царства, надахнуто примјећује да овај величанствени излазак сунца знаковито подсјећа на "излазак" Средишњег сунца у Небу, које и јесте источник Створитељеве животворне снаге зване Свети дух.

У Бојнику нас дочекује наш домаћин и водич Богосав Стојменовић и каже да најприје идемо у походе селу Ображде, под самом Радан планином, односно тамошњој цркви Свете Тројице – или Сошестованија (изласка) Светог духа... Улазимо у цркву, отац Небојша Стојановић почиње службу – литургију светог Јована Златоустог. Послије службе, осматрамо унутрашњост цркве. Од оца Небојше сазнајем да је црква подигнута 1885. године, и да је на том истом мјесту још у вријеме цара Душана била црква. На зиду у олтарском дијелу показује ми велику фреску Мати Божје Ширшајанебес (шира од небеса)...
Још док смо прилазили Ображди, а касније и Турјанима, излазили смо из аутобуса жељни да се надишемо премирисног ваздуха. Сасвим извјесно смо осјећали како нам душу и тијело прожима, кријепи и радује невидљива етерична снага, која је струјала како из земље тако и из неба – колико из растиња и чаира препуних кантариона, мајчине душице, бијелих рада, толико и из небеског плаветнила и самог сунчевог извора. Скоро сви беремо по стручак-два, с поштовањем и захвалношћу, како и доликује, и с осјећањем да кући носимо честице светог тијела Земљиног. Понеко и каменчиће крај пута, "јер су благословени и веома љековити. Држите их у кући, стану, или носите у џепу, или негдје уз само тијело, па ћете видјети", огласи се умилни женски гласић. Нема сумње да се Драгана у то већ увјерила.
Док се аутобус полако креће вијугавим путем, докле поглед сеже у правцу Радана, на таласавим брежуљцима или на њиховим падинама, из силног бљештећег зеленила, извирују свјеже окречене сеоске куће, уз којих се злати понека њива, назире покоји воћњак или храстова шумица...

"Погледајте тамо! Тамо је једно од мјеста тајанства", јави се наш водич Богосав, познат и као истраживач мистерија, врстан зналац писионике, односно парапсихологије, и још није ни стигао да покаже гдје је то мјесто, а над аутобусом, изненада, надлеће један соко, одлетевши, потом, у правцу повећег пропланка у самом подножју планине – за коју Богосав, загонетно се смјешећи, рече да је управо "то то мјесто, али о тајанствима ћемо нешто касније..."

А Радан - изнад..., из даљине плаветнији од неба, из мање тамнозелен, са својим највећим врхом који личи пирамиди! Планина сва од природних, али и натприродних чудеса, потврђених научним и паранаучним истраживањима, бројним свједочењима мјештана, планинара и туриста. Између осталог, сазнајем да су неки дјелови планине од самог полудрагог камења (чак је једно читаво брдо од аметиста), да је на њој регистровано 135 љековитих извора, да су тамо очуване и ријетке, законом заштићене биљне врсте (зелениче, јасенак, златни љиљан, росуља, зеленика...), о сваковрсном љековитом или дивљем јестивом биљу да и не говоримо, а има и доста реликтне вегетације из ближе и даље прошлости.
Али, сем чудесних дарова Мајке Природе, овај крај обилује и другим благом. У атарима готово свих села под Радан планином, то јест у Пусторечкој котлини, оивиченој сем Раданом, и Ргајском планином, Видоијевицом и Пасјачом, пронађени су, или тек очекују да се нађу, бројни материјални остаци из праисторије, античког раздобља, византијске епохе, из доба продирања Словена, из периода средњовјековне српске државе...

За нас су најзначајнији ти средњовјековни трагови, нарочито они који свједоче о великој хришћанској духовности тадашњег српског живља у овим крајевима. Остатака мањих српских богомоља, па чак и манастира, из тог и турског доба, има толико да се слободно може рећи да нигдје на српским земљама нема толике њихове концентрације.
На неким од тих црквишта касније су, по ослобођењу од Турака, подизане нове цркве...
Док кроз турјанску шумицу и чаире ходочастимо до лозанске црквице, успут беремо дудиње и жеђогасне јабуке дивљаке, Тамарина и ја се бацамо на један од пластова сијена, загњурујући се у њега као у мирисни злаћани извор, застајемо удивљени пред једним необичним храстом, из којег нас – сигурно посматрају његови домаћини, фаун и фауница. Затим објашњавам заинтересованим шта је фаун, и уопште шта су то елементарна бића.

хттп://www.дан.цо.ме/?ниво=3&рубрика=Фељтон&цланак=24625&датум=2005-07-09 

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat