ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Последње писмо Николе Тесле мајци

Последње писмо Николе Тесле мајци

Среда,18.новембар.
Мајко, при помисли на тебе осјећам се некако тешко и туробно, не знам како, али осјећам да ниси добро. Волио бих да сам крај тебе сада и да ти принесем воде. Све ове године моје службе човјечанству нису ми донијеле ништа до увреда и понижења. Јутрос сам устао прије него је свануло, јер сам поново чуо нешто што већ дуже времена кроз сан чујем у својој соби. Чуо сам глас који поји и моли неким маурским језиком лијепу тужбалицу или зов.
Јутрос сам отјерао сан са очију и потврдио да глас долази одасвакуд и да не могу одредити дали је с вана или изнутра.
Бојим се да нисам разум изгубио. О овоме не смијем причати Др.Лаyонелу јер ни њему више не вјерујем. Чуо сам да је посјећивао господина Едисона прије двије седмице.

Четвртак,19.новембар.
Опет мислим на тебе мајко. Опет имам онај немир и тугу у тијелу. Данас ћу писати у уред за патенте да мој јавни експеримент помјере за једну седмицу раније, јер ја морам кренути кући у домовину, кренути теби. Знам сада сигурно да ниси добро, јер онај глас, ону тужбалицу поново сам чуо сасвим свјестан и будан. Још сам разуман.



Петак, 20.новембар.
Нисам писао у уред за патенте, дошао је њихов агент да ми донесе потврде и реклао сам му лично своје науме. Рекао је да жали, али да се термини не могу помијерати обзиром да су конгресмени из око 20 савезних земаља једва ускладили термин. Отишао сам до Водопада и рекао својим момцима да окрену турбине и да чекају на мој позив сутра спремни. Ја сам одлучио да човјечанству дарујем оно сто му припада и враћам се у Европу, теби мајко.
Владе земаља су исте овдје као и код куће. Схватио сам сада на крају да је човјечанство овисно о владама и да појединац не може сам промијенити свијет. Али онај чудни глас ме брине. Знам да нешто значи и да има везе са тобом,са мојим експериментом, са нечим трансендеталним.

Субота, 21.новембар
мајко, сутра полазим за Yугославију.

Госпођица Нора је отишла по моме налогу у лучку капетанију и
обезбиједила ми карту до Лисабона, одатле идем возом до Цириха, па онда директно до куће.
Рачунам да ми треба око десет дана или двије недјеље највише.
Данас сам ушао у Конгресну зграду и на сједници Сенатора замолио за пар минута пажње. Није им било по вољи, али дозволили су ми. Тражио сам телефон и да ме споје са лабораторијом на Нијагарином водопадима. Момци су на мој налог пустили турбине у погон и Конгресна сала се обасјала мојом  струјом, десет пута јачом од обичне, управо онако како сам и најавио.
Нису ме интересовале њихове реакције уопште. Изашао сам одмах напоље, јер нисам ово радио за њих већ за човјечанство. Само сам у моменту када сам погледао свјетиљку и цекао да "моја" бежична струја дође са турбина, осјетио да нисам ја творац овога свега. Осјетио сам да је неко или нешто носи од Нијагаре до конгресне сале и да је у том закону којег сам сматрао "мојим" открићем, нешто што је од увијек постојало, а да је само мени дато надахнуће да то уоквирим и човјечанству објасним. Умјесто среће и тријумфа, појавила се нека празнина. Схватио сам да сам несто велико у животу пропустио. Нешто као да сам изоставио, као да нисам нешто понуђено спознао. нека је формула била тако близу моје спознаје, а ја је нисам нашао или нисам хтио да је нађем. То има везе са оном маурском тужбалицом, сигуран сам сада.

Недеља,22.новембар.
Ово писмо нећес никада добти мајко. Не знам зашто га пишем теби која га више никада прочитати не може. Нека ти је лахка земља мајко и опрости ми што су ме моји путеви одвели од тебе, па ти не могу доћи ни на сахрану. Читам телеграм са вијешчу о твојој смрти и презирем људе који нису били спремни још прије двије године да схвате да струја може да се пренесе и без жица. Сада су ево видјели да може, али опет је неће знати стољећима користити ,јер неко је спалио мој лабораториј у центру града до темеља, са свим списима и нацртима. Рекли су ми да се сумња на господина Едисона. Тако сам равнодушан да не препознајем сам себе. Прије бих се можда и јадио, али сада више не, јер знам добро да неко ионако све то држи под контролом и да је "моје" откриће још прерано дошло за човјечанство. И уствари оно уопште није "моје". Знам да то неко надзори све и да има план па сам зато можда и равнодушан. Мој брод за Лисабон полази у 11 сати. Кола ме напољу чекају. Ово писмо ћу положити на твој гроб, кад стигнем у Милановац, наше сеоско гробље.
Сад вјерујем у оно што никад нисам, да сам тамо негдје још увијек "ти" и да твој живот НИЈЕ заувијек престао.  Сад ми је и жао што нисам хтио никад да се дружим са Турцима, јер су они исте онакве тужбалице пјевали као она из мојих прадскозорја.  Сада се сјећам да су они знали пуно више него ја о свим овим стварима које тек сада спознајем.
Залуд моје године проведене у науци, кад она бијаше јалова.
Моли тамо за мене мајко, ако можеш, том маурском тузбалицом за
изгубљену душу свога сиротог неуког сина.

Никола Тесла.
(писмо је било написано латиницом)

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat