ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

КОНСТАНТИН И ЈУСТИНИЈАН

КОНСТАНТИН И ЈУСТИНИЈАН су рођени испод Радан планине - МЕСТО МОЋИ.



По много чему били су јединствени, ова два владара успела су за живота да себи обезбеде бесмртни епитет  „велики“.

Константин је вештом политиком, али и мачем, одстранио из борбе око престола све своје противнике, дао верску слободу хришћанима, сазвао Први васељенски сабор у Никеји (325 г.), сазидао Нови Рим на истоку – Константинополис и тиме ударио темеље Византије.

Неколико деценија касније Јустинијан ће царству које је уздрмано црквеним споровима и страначким сукобима повратити стари сјај и славу.

Константин и Јустинијан су рођени на седамдесетак километара растојања колико има од родног града првог – Наисуса (Ниш) и другог Јустинијана (Лебане).

Није занемарљив податак да су ова два великана рођена и одрасла уз стратешки важан пут који је пресецао целу територију римске провинције  Горње Мезије од Сингидунума (Београда) до Тхесалонике (Солун).
Разлоге за Константиново проблематично и Јустинијаново исправно схватање вере треба најпре потражити у времену њиховог одрастања.



Константин је у детињству био васпитаван у духу вере својих отаца (култ Сунца), док је за време Јустинијановог дечаштва већ постојала јака црквена организација што је у њему и створило порив за проучавањем хришћанске догматике.

У време свог царевања ни један ни други нису заборавили родно место, па тако Стефан Византинац пише да је Ниш Константинова ктизма (задужбина), док други гради Јустинијану Приму недалеко од Лебана која је добила статус архиепископије Новелом од 14. априла 535. године.

Начин на који су владали показује извесне разлике између ова два владара.

Константин је био далеко ауторитарнији  што је карактеристично за све цареве који су прошли систем војничке хијерархије, он је био и војсковођа и законодавац и организатор хришћанског живота у царству.

Са друге стране, Јустинијан је пре свега због своје заљубљености у науку схватао важност ефикасне уређености и поделе посла, те је из тог разлога са њим у војне походе ишао Велизар, а на челу законодавног тела био Трибонијан.

Место и разлог изградње Константинопоља нису били нимало случајни, а главни разлози били су близина северноафричке житнице која је хранила његово становништво, као и близина заоставштине Александра Великог.

Јустинијан је такође имао визију великог царства налик Александровог те је и он опонашао славног освајача окруживши се пре свега добрим и моћним саветницима, а детаљ да је и он давао освојеним градовима сопствено име га још више приближава свом узору.

Оба цара су своју владавину доживљавала као чин Божје воље о чему сведоче њихове саборске посланице и едикти.

Стиче се утисак да је Константин у доживљавању себе као Божјег изасланика био много умеренији па су и његове владарске одлуке биле приземније. Он је одгајан у духу верског синкретизма и није поседовао ону верску искљичивост која је карактерисала његове претходнике (прогонитеље Хришћана) али и његове наследнике (прогонитеље нехришћана).


За разлику од њега, Јустинијан је као фанатични верник отишао у другу крајност поистоветивши Римску империју са појмом хришћанске васељене, док му је победа вере била исто толико света мисија као и успоствљање римске доминације. О овој његовој опсесији можда најсликовитије говори пример из 529. године када најпре одузима паганским научницима право предавања на Академији, да би је на крају затворио као центар паганског неоплатонизма.

Јустинијан је свесни настављач Константиновог дела што се види на мозаику у цркви Свете Софије на коме су оба цара приказана са леве, односно десне стране Богородице, док Коснтантин Мајци Божјој предаје макету града као заштитници Константинополиса, Јустинијан јој узноси модел највећег хришћанског храма тог доба.

Од Константина је преузет обичај да цар председава васељнским Саборима и од тог права се ниједан потоњи владар није одрекао, што је на крају постало и правило.

Посебну улогу у животу оба цара одиграле су жене.

Колико је на Константина и његов рад на успостављању и организовању хришћанског живота имала утицај његова мајка Јелена, толико је након њене смрти, имала и његова сестра Констанција која је била стожер аријанске јереси на Двору.

Са друге стране, Јустинијан никада не би био оно што јесте да није било његове супруге-царице Теодоре.

Колико је мајка Јелена имала утицај на доношење Миланског едикта и на сазивање Никејског сабора, толико је важна улога царице Теодоре у побуни Ника 532. године.

Када је тог 18. јануара Јустинијан видео једини спас у бекству од тридесет хиљада побуњеника царица Теодора га је спречила у тој намери речима којима ће себи обезбедити место у историји.

Због овако великог утицаја жена на њихове одлуке оба цара падају у тешка депресивна стања после смрти мајке, односно супруге из којих следују и погрешни потези.
Тако ће Константин вратити Арија у цркву и тиме бацити уље на неугашену ватру верских ратова који су потресали престоницу, док ће Јустинијан након смрти Теодоре 29. јуна 548. године потпуно одустати од решавања било каквих религијских спорова које су царство водили ка још већој подељености и слабљењу.

Остаће забележено да је Јустинијан имао обичај да се заклиње Теодориним именом и након њене смрти, да су пријатељи желећи да га орасположе често говорили о „лепој и мудрој царици“. Чак ни поред њихових упозорења да ће га летаргија и пасивни начин управљања царством стајати круне, а то је значило и главе, он никада више није вратио свој  карактеристични полет.
Можете да оставите коментар , или да користите trackback са Вашег сајта.

2 коментара на текст “Небојша Озимић: КОНСТАНТИН И ЈУСТИНИЈАН”

К0нстантин и Јустинијан су оба два рођени у сливу Пусте реке на обронцима
благословене (РАЈ_ДАН) планине, СМИЉАН Радан горе, ОЛИМПА богоова , ДНК знамењима,
хромозоми ДНК_ фигуре у Ђавољој вароши, спирале ДНК- 6 пари-увијене шљиве у
Пролом бањи. Константин је рођен у селу БРЕГПВИНА ( видео је Смиљко Костић у
оригиналној архиви у Риму) локација Крушкар-троречје настанка Пусте реке и развалине
Марино кале, поред Бублице и Житног потока- лева обала. Јустинијан је рођен у селу
Турјане ( Таурисион- бик, тур- бик) тзв Римска махала, цигле 30 х 43 см са словом
” Х ” исписано као дијагонале са јагодицама два прста циглара- само за властелинске куће, и циглама по поду купатила- сада баште у потоку поред извора воде). Царичин град, Јустинијана прима има осам цркава на простору око 500 х 300 метара-десна обала Пусте реке.
Значајно је напоменути да је то простор владарски енергија- Немања у Куршумлији, Југ Богдан и Царица Милица, полубрат Цара Душана, Ђорђе у манастиру Св.Спиридона- село Граница код Бојника- знак КРСТ У дрвету- исто и у селу Магаш на Радану и у Прилужју код ВУЧИТРНА. РАЈ-ДАН владарских енергија испољене и у Првом и Другом светском рату под духовном заштитом СВЕТОГ СПИРИДОНА све ДО КРФА где су његове
МОШТИ. Током повлачења СРБСКЕ ВОЈСКЕ са Краљем Петром, и престолонаследником
Александром, око 300.000 ратника било је окружено на обронцима Радана, око Пусте реке и од уништења их је спасило ЧУДО СВЕТОГ СПИРИДОНА и преживеле привело на КРФ.
Животворна владарска енергија и данас делује и само они СРБСКИ ВЛАДАРИ који узму
пелцер са овог простора или ПОСАДЕ добро дело на њему могу бити на пољу БИЋА
СРБСКОГ НАРОДА и дуговечни у владању. БОГ ЧУВА СРБЕ И СРБИЈУ !!!!!

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat