To nije bio san, a nije ni čisto viđenje, nego čuvenje i viđenje. Da, baš čuvenje i viđenje, jerbo sam uglavnom slušao, a skoro da sam jedva išta video. Kao da sam bio u tami, ali tama bejaše prelivena toplim različnim bojama. Zacelo nije bilo nebesno putovanje. Podnebesno - možda!

Tih dana sam nekako bio ophrvan tugom. Ne zbog sebe, već zbog bližnjih. Svi su nekako bili setni, neveseli...Braća na ratištu, sestre i snahe uplakane, deca zbunjena...Izlazio sam u polje, po kiši i vetru, i tamo nalazio utočište. Govorio sam: sve je u Božjoj vlasti; živećemo što nam je suđeno. Jerbo i to sam čuo na svojim putovanjima u one svetove: sudbina se nabolje menja kada se valjano živi i proživi.



Daklem, te kišovite noći početkom novembra imao sam jasno čuvenje i jasnoviđenje...To nije bio san ni budno stanje, no nekako kao kad je čovek, na priliku, pjan...Neko je kazivao kao iz daljine, a ja to snimao unutra u sebi. Glas nije bio ni muški, ni ženski...već prosto onako - glas...

SAKRIVENO ZNANJE

Mnoge sušastvene stvari srpskog naroda, biće skoro posve rešene i razrešene, pre no što procvetaju voćke. Još neko vreme, iza toga, biće spora i sukoba, ali će nam krenuti na bolje. Tada će se poći novim putevima, mada će se i dalje lutati i tragati za nečim...
Biće nekih nemira na jugu i severu, ali će se sve to brzo umiriti. Sa istoka nema opasnosti, bar za neko vreme...

Srpske zemlje biće veoma bogate, ali to bogatstvo biće stečeno umnim i mudrim dušama. Pojaviće se neki mudri Srbi odnekuda, za koje niko nije čuo, i oni će svojim znanjem i mudrošću svojom pomoći narodu srpskom. Ti mudri od roda srpskog objediniće znanje jednog Srbina, koji je živeo negda u jednoj dalekoj zemlji. Taj mudri Srbin bio je stvorio nešto čudesno, čega su se bili uplašili ljudi oko njega. U stvari, nisu se ni uplašili od toga, nego su se zabrinuli za svoje bogatstvo. Dakle, neki zli a moćni ljudi onog vremena prosto su progonili tog mudrog Srbina. Oni su pokrali njegove knjige, njegove tajne, i sakrili ih iza sedam brava. Ni dan - danji ih ne pokazuju. Jerbo, kad bi se to obelodanilo, svet bi ovaj bio kao vrtovi rajski...Ali, vidiš, jedna zajednica Srba - čiji je broj tajna - doći će nekako do tih knjiga i tih sočinenija onog umnog Srbina i sve će kriomice raditi na dobro svog naroda. Ali će to docnije biti i na dobro drugih naroda. Za tijem znanjima što se nalaze u knjigama mudrog Srbina trenutno traga sedam velikih i bogatih zemalja; ali njihovi naučenjaci još ne znaju da se ta znanja nalaze upravo u tijem knjigama. Ova množina tajanstvenih i učenih Srba preteći će u tome naučenjake iz ovih sedam zemalja. Posle toga, svet se neće više trovati ovim dimovima i gasovima, jerbo će se sve ove fabrike zatvoriti; nafta se više neće vaditit, pošto će biti nove naprave i nove masine koje neće naftu i benzin trošiti.

NOVA ENERGIJA  

U svakoj kući biće po jedna čudna naprava - koju možeš u torbu da staviš - preko koje će se primati energija iz vaseljene. Ta energija će se koristiti i za osvetlenje, i za grejanje, ali i za pokretanje mašina svih vrsta. Mnoge sad bogate zemlje biće tad siromašne, a opet neke sad siromašne biće u to doba veoma bogate. Ali će u to doba najbogatije biti one zemlje koje budu imale najviše mudrih ljudi. Tada se neće raditi kao ovo sada, već će to biti kao umni, duhovni rad...

Kad budu stasavali unuci onih koji se sada rađaju, Srba će biti oko pedeset miliona. Srpske će zemlje izlaziti na tri mora, ali Srbi tada neće ratovati...Posle ovog rata, daklem, Srbi nigda više neće ratovati, nego će se sve rešavati preko učenih i mudrih. U trećem pokolenju od sada, na prestolu srpskom, biće čovek od knjige, koji će oko sebe okupiti sedamdeset i sedam mudraca; oni će biti njegovi savetnici; i on bez njih neće ništa činjeti.

U to doba, znači u doba unuka onih što se sad rađaju, srpski će se jezik govoriti i u dalekim, zemljama. Mnogi će se truditi da nauče naš jezik, jerbo će na našem jeziku biti najlepše i najmudrije knjige. Na svetu tada neće biti ratova, pošto će tada dobri i mudri bdeti nad vascelim svetom.

Biće mudraca koji će znati pogledom svojim da istope sve te opasne naprave. Na priliku, moći će iz daljine da unište, da u ništa pretvore, tenk ili avion, ili pak atomsku bombu...Vaistinu, ti mudraci će znati mnoge tajne: da vidljivo preinače u nevidljivo, i nevidljivo u vidljivo...

Na planetu će stići kao Božanska milost, kao ljubav Božja. Deca će se rađati u ljubavi, sve će se činjeti i raditi sa ljubavlju, čovek će čoveku slati ljubav. To će biti kao Carstvo Božje na zemlji. Tada će se rađati pokolenjakoja neće ni znati da su se negde vodili ratovi. Tadašnji ljudi, koji će biti više duhovna bića, skoro da će se stideti nas, svojih predaka. Neće im biti jasno zašto smo se mi današnji klali i ubijali između se...

U NEBU NEMA PATNJE

Ovo što ću sad reći, prvi put kazujem...Valja praviti razliku između podnebesnih i nebesnih putovanja, mada to neki ne mogu da shvate, jerbo im se čini da je to svejedno. Na svojim nebesnim putovanjima je samo ulazio u samo suštastvo onoga što je bilo, što jeste i što će biti. Ovako bih mogao da rečem : u Nebu nema tuge i patnje; u Nebu je čista ljubav. Tu se daju na viđenje opšta stanja i opšte slike, dok je u Podnebesju sve to nekako drugojačije. Ali, ne svagda, i ne u svemu.

Doduše, ima tu i nečeg sličnog, skoro istovetnog, nečeg zajedničkog u odnosu na neke stvari. To je meni jasno, ali ne umem drugima da objasnim...Na podnebesnim putovanjima ja sam, na priliku, bliže ovozemaljskom, svagdanjem životu i življenju. Tada mi se pokaže sve što će biti danas, sutra, prekosutra...Ono što se tiče mene, bližnjih mojih, naroda mojega, ali i drugih naroda. u nebu se sagledava bečnoost i beskraj...Tu su slike ovog i drugih svetova, slike ove planete ali i drugih planeta, drugih sunaca...No, negda se podnebesna i nebesna viđenja skoro dopunjavaju i prožimaju, prolaze jedno kroz drugo, ishode jedno iz drugog, tako da ja ponekad ne znam šta je šta, što je od čega, šta od kojega...

Na tadašnjem podnebesnom putovanju video sam i čuo ono što će se desiti sutra, ili ono što će zbiti kroz deset ili pedeset godina... Daklem, rekao sam već o onome što će se dešavati u dobu kad budu stasavali unuci onih koji se sada rađaju, a sad ću nešto o onome što će se nama događati....za godinu, za pet godina...

ISTOČNA UNIJA

U godini koja će upravo nastupiti biće velikih promena i preokreta, pogotovu ovde u nas, međ nama...Uskoro će se primiriti rat između Srba i Hrvata, ali još neko vrme neće biti valjanog mira. Jerbo i jedni i drugi neće verovati jedni drugima. Vazda će nešto sumnjati i zazirati jedni od drugih. To će biti najveća nevolja. Dolaziće gospoda sa Zapada, ali ni oni neće moći da ih izmire. Mnogi od onih što dolaze iz sveta samo će se pretvarati da su naši prijatelji, au suštini će gledati neku svoju računicu. Da bi došlo do valjanog mira, moraće i Srbi i Hrvati i da se odreknu nečeg svoga, nečeg što može biti i ovako i onako, a u suštini nije ni jedno ni drugo...

Srbi će tražiti pomoć od Evrope, od Zapada, no pomoć im neće otud stići. Neće ni Hrvatima, već će se samo uludo nadati. U stvari, Hrvati će dobiti nešto od Zapada na ime pomoći, ama će im to biti grko i čemerno, tako da će se verovatno i pokajati zbog toga.

Za godinu dana, a možda i za nekoliko meseci, neki srpski mudraci učiniće nešto značajno u zajednici sa ruskim mudracima. Stvoriće kanda nešto što će zadiviti svet. Ljudi će iz vascelog sveta dolaziti kod naših mudraca da se leče...Rečeno mi je da u neko doba neće biti međa med pravoslavnim narodima, pa će se pokupiti i objediniti pesnici, zvezdoznanci i drugi naučenjaci i ljudi od knjige, te da će to biti nešto veliko i moćno...

Evropa će se ujediniti, ali ne na pravi način. Naime, to će biti ujedinjenje bogataša, a od njih će docnije i poteći mnogo zla. Kazano mi je da mi nećemo biti u Evropi onako kako mislimo. Mi ćemo zbog toga isprva tugovati, no ćemo kasnije videti da je bolje što nismo sa njima...Obnoviće se Carigrad, rekoše mi Novi Carigrad...Mi, Rusi i još neki na Istoku. Biće to kao istočno carstvo, ali bez međa...

Neće biti dobro onima koji se na Zapadu udružuju, pa će neki ubrzo potražiti pomoć od nas. Evropa će se, kako rekoh, udružiti bez duše. Njihovo carstvo neće biti duhovno jako i zato će se neki od njih okrenuti nama, jerbo će u nas čudesa da se dešavaju. Neki će iz srca Evrope pokušati nešto da nam naškode, ali će se to umah protiv njih okrenuti. Mi ćemo tada ostati mirni...

POMIRENJE SRBA I HRVATA

U godini koja dolazi biće dosta preokreta i iznenađenja...Naši neprijatelji će se između se posvaditi i tako oslabiti. I u samom srpskom narodu biće preokreta i promena. Neće svi Srbi živeti zajedno, ali neće ni odvojeno. Srpski mudraci će se tako međ sobom dogovoriti. I onda će svi Srbi videti da je tako bolje. U vremenu što dolazi, srpski će narod više slušati one Srbe od knjige i znanja, nego li srpske galamdžije i ratoborce, kao dosad. Neki od ovih Srba što su sad u prvim redovima, u neko doba će sasvim izbledeti. Tako će se zbiti i međ Hrvatima, samo u njih ipak drugačije. I na jednoj i na drugoj strani biće više i više onih koji su protiv rata. Na kraju, posle nekog vremena, i Srbi će se i hrvati stideti zbog ove pogibelji. U stvari, neće se stideti ovi današnji Srbi i Hrvati, već unuci njihovi. Unuci današnjih srba i Hrvata još više će se ženiti i udavati između se. Biće vaistinu toliko mešovitih brakova da se, u neko doba, neće više praviti nikakva razlika između ovih dvaju naroda.

Rekoše mi, biće to kao jedan narod. Meni jejoš kazano gore da će ti mešoviti brakovi budućih Srba i Hrvata biti neko iskupljenje i očišćenje, kao sudbinska posledica ovog današnjeg ludila. Jerbo su se toliko trovale duše ovih dvaju naroda u ratovima između se da jedino tako mogu da se iskupe Srbi i Hrvati, da bi mogli unići u Nebo, ako se budu ženili i udavali između sebe. To će mnogim današnjim Hrvatima i Srbima izledati kao sumanuto, skoro nemoguće, ali gore, u Nebu, stvari stoje posve drugojačije. Gore mi je rečeno da ne postoji drugi način da se iskupe za zločine. Još mi je kazano da su mnogi Hrvati, koji su u prošlom ratu klali i ubijali Srbe, u ovom životu rođeni kao Srbi kako bi mogli da iskuse srpsku patnju. I opet, oni Srbi koji su nekad mučili i ubijali Hrvate, sad su rođeni kao Hrvati, eda bi i sami osetili patnju hrvatsku.

Ali, rekoše mi bića od svetlosti da se to, skoro odjednom, može učiniti tako ako se budu ženili i udavali između se...A pogotovu će to biti kao jedan narod, kad se i jedni i drugi budu vratili Crkvi u svetlosti, živoj veri u živog Boga...

NEMA STRASNOG SUDA

Još sam video gore da će neki mudri Srbi i Rusi da vrate živa jevanđelja u novu Crkvu od svetlosti. Jerbo su negda davno neki iz Crkve Gospodnje, na saborima svojim, izbacili iz svetih knjiga one mudre reči koje upravo kazuju o životu u Nebu. Ta jevanđelja, kakva vaistinu jesu, imaju - ali se još skrivaju - neki od mudrih Srba i Rusa. Te svete knjige oni čuvaju iza sedam pečata i sedam brava, ali već dolazi vreme kada će se sve to obelodaniti. Tada će novi mudraci ući u Crkvu, i stvoriće novu Crkvu u svetlosti. Onda će od dveju crkava Gospodnjih postati jedna Crkva od svetlosti, u kojoj će se kazivati samo prve istine o Gospodu Bogu, ali i o nama samima. Srbi će sa Rusima prvi da obelodane te svete knjige kakve vaistinu jesu, i prvi će obnoviti crkve svoje. Ali to obnovljenje biće iznutra, u Gospodu Bogu, onako kako je oduvek i trebalo da bude. I tada će ovaj svet biti kao vrtovi rajski, jerbo su vrtovi rajski ovde negde i bili. Još mi gore bi rečeno da Strašni sud nije ono što se misli na zemlji, kako je to u zemaljskim jezicima tumačeno. Biće od svetlosti rekoše mi da nema Strašnog suda, da ga ne može biti, jerbo je Gospod beskrajno blagost, beskrajna milost i beskrajna ljubav. Kažu, postoji samo Blagi sud, a to je doba kad se duše vazda iznova preispituju prema zaslugama, kad se, da rečem, vrši odabir duša, pa se jedna šalje u više a jedna u niže svetove, ali sve po nekom zadatku. Neke žele da se ponovo vrate na zemlju, kako bi se očistile ili stekle nove zasluge, ili prosto stoga što je njihov zadatak takav da se jedino na zemlji može valjano obaviti. Gospod oseća beskrajnu ljubav prema svakom živom stvoru i stalo mu je da se živo spase, jerbo je Gospod Bog ljubavi, Bog dobra, Bog milosti, ta kako bi onda On mogao biti Strašni sudija, kada je to u suprotnosti sa Njegovim suštastvom i nadsuštastvom!

NEBESKI JEZIK

Naš zemaljski govor je, prosto rečeno, ništa u poređenju sa govorom u Nebu. Zato ja, evo, dok divanim o onome što sam video i čuo gore, naprosto zamuckujem,kao da mi je ovaj zemaljski srpski jezik - Bože mi prosti! - tuđ, te prosto ne umem da nađem valjane reči...Gore je nešto sasvim drugo. U Nebu je neki drugi srpski jezik. U stvari, ja nisam baš siguran da li sam sa bićima svetlosnijem razgovarao na srpskom, ili na nekom drugom jeziku, ili naprosto, razgovarao onako od sebe... mislima, osećanjima, celim svojim bićem.

Meni je gore rečeno da Strašni sud i pako nije ono kako mi tolkujemo i shvatamo dok smo ovde nazemlji. To je, kako sam ja razumeo naša svest, živa slika naše svesti, slika nas samih. Ali opet, nije ni tako...Gore se sve drugojačije i tolkuje i prima. Čudo jedno kako je ovaj govor zemaljski siromašan i prost u poređenju sa nebesnim govorom...Onaj govor je kao živ; kao da nebesna reč imai boju, i miris, i ukus, kao da se hrani, kao da ti daje snagu, život, kao da ti otvara nešto na temenu...

Ovo želim da rečem stoga što ono viđeno u Nebu i biva i ne biva tako kako sam ispričao. Jerbo, to može da bude i ovako i onako; a da li će biti ovako ili onako, to ,takođe, zavisi i od naših namera, naših želja, osećanja, mišljenja...Ali, ja gore sve razumem; gore mi sve biva jasno kao da se bavim i naukom i umetnošću. Ja gore, prosto rečeno, sve odnekud znam.

Dok mi divane svetlosna bića, jaih i u svemu razumem. Ja sam jedan Milojko ovde, a drugi Milojko bivam u Nebu...Ne, nije baš tako. Isti sam, a opet različit. U stvari, ja sam spolja isti, i ovde i gore, ali sam različit iznutra. To je upravo ono što mišljah da rečem : različit iznutra.

Otuda ja svoja viđenja i čuvenja u Nebu ne kazujem ljudima, jerbo mi je jasno da me neće razumeti možda jedan od trista, možda jedan od hiljade...To je prosto čudo, a čudo vavek ostaje - čudo!