ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Zivopisac


Драган Симовић


Живописац Беле Сварге


Песнички запис о Љубивоју Јовановићу,
живописцу посвећеном, и сликару праисконом.



Имао сам у детињству дивотне снове, које сам и будан сневао. Био сам дечак налик вилењаку, витак и вижљаст, лака крока и још лакшег скока. Тада сам обитавао високо у брдима понад Ариља, подно планина Небеске и Вијенца. По вас цели дан био сам упућен на Природу, дружећи се са потоцима и ветрима, са змијама и орловима, са облацима и тајинственим модрим буковим шумама. Мој свет бејаше свет вила и вилана, свет шумских духова и патуљастих чувара извора и врела, који су свагда и увек певали и свирали и плесали спрам пурпурних сунчевих зрака, што кроз крошње букава просијавају.
Да, тада сам обитавао у Праискону, на Родној Груди, на Родини својих Великих Предака, где све биваше у песмама и кажама, у чудесним причама и сликовитим Предањима.
Сунце и Месец, Вечерњача и Зорњача, сазвежђа и звездана јата бејаху моји пријатељи с којима сам, некад гласно грловито, а некад посве тихо, или у дубокој тишини, вазда разговарао, казујући им своје снове и своје детиње душевне боли.
Виђао сам своје Велике Претке и виђао Богове својих Предака. Испрва нисам знао ко је ко, али сам их доцније препознавао. Појављивали су и Сварог и Перун и Световид, обично с вечери или кад наиђу тмасти облаци, и кад стану севати муње и праштати громови. Весну сам и Ладу најчешће виђао у прамалеће, кад се горе прелију зеленкасто-плаветним ваграма, кад све титра и трепти од умилне светлости, кад дивотна вилинка обавије шуму и свете гајеве.
Те детиње сне и снове, и данас, будан сневам.
Зашто, песнички надахнуто, пишем, и певам, о Љубивоју Јовановићу?
Зато што у свету слика Љубивоја Јовановића препознајем и свој свет, препознајем своје праисконе снове које никада нећу престати и будан да сневам и снујем.
Све оно што сам сневао и сновао, то је Љубивоје Јовановић осликао. Некад ми се чини да је Љубивоје управо ушао у моје снове, и да их изнутра живопише и осликава. Његове слике су, уистини, слике из сна Пра Србског, Пра Словенског песника и певача.
Оно што сам одмах препознао, кад сам први пут стао испред Љубивојевих слика (а то се догодило у Ариљу, давно!), јесу оне чаровите и тајинствене, исијавајуће и титрајуће вагре, прасловенске плаве и праисконе пурпурне. До тих вагри може да дође само Србска, Словенска Душа. То су вагре Родине, Пра Родине, то су вагре словенских шума на Далеком Северу, где су и снези плаветни и зеленкасти и руменкасти и ружичасти.
Осећам, а однекуд и знам, да је Љубивоје Јовановић живописац Беле Сварге. Он се, после толико векова и светова, снова низвео мед Ведске Србе и Беле Словене, да, као негда давно, поново осликава и живопише Праискону Душу Словенску.
Слике Љубивоја Јовановића надахњују Песника Румених Облака. На тим сликама (и у њима самима, а и иза њих!), јесте наше свеколико живо Предање.
Дубоко је Љубивоје заронио у Пра Србско и Пра Словенско Биће! Он сам, Собом сам, јесте и бива то Предање.
Случај је удесио (а случај је само друго име за тајинство које још нисмо освестили!), да и Љубивоје и ја, у исто време и доба, обитавамо у истим брдима ариљским, подно Небеске планине; само што је он обитавао са осојне а ја са присојне стране. Он у Сјеверову, а ја у Врањешима.
Да, Небеска је планина Пупак Пра Васељене!


На светим водама Словенског Истера,
у јесен кад ветри источни дувају, 2011. године.

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat