Vecernja zvezda Praiskona
Вечерња звезда Праискона
Драган Симовић
Великој Души Александра Крстића,
што се у Небеса, гле, песничка вознела!
На светим водама Словенског Истера,
У сутон румен и зимзелен,
Сетих се тебе, изненада,
Опхрван тугом и сетом од века,
Брате мој по болима душевним!
Сада си негде, некамо далеко,
У неким световима лепшим, и дивотним –
Где нема ни простора нити времена,
Ни прошлости нити будућности –
Брате мој по болима душевним!
Био си пријатељ, мио и драг;
И био си, уистини, од оних ретких,
Који се само једном рађају,
А заувек остају, и бивају,
У сновима песника и сневача,
Брате мој по болима душевним!
Брате мој по болима словенским!
С вечери у сутон јесени позне,
на водама Словенског Истера,
Десете године двадесет и првог века.
0 коментара:
Постави коментар