Znanje koje oslobadja
Знање
које ослобађа
Песнички
запис о Академику
Јовану
И. Деретићу
Драган
Симовић
По
древном ведском учењу,
Знање о Суштаству, о Истини, о Светлости,
о Животу и о Бићу, што и јесте уистини
Знање о Једноме, о Праузроку и о Створитељу,
ослобађа човека од вековног ропства
таме незнања, ослобађа га вечног долажења
и одлажења без сврхе и смисла, ослобађа
га од правасељенског кола илити витла
бескрајног рађања и умирања и поновног
долажења, и уздиже га у небесне и божанске
висине, где созерцава и препознаје живот
без почетка и свршетка, живот у вечном
блаженству и у тиховању, у Царству
Великог Духа Стварања.
Наравно
да су наши Велики Преци, Ведски Коловени,
Срби Стриборјани, правили разлику,
суштаствену разлику, између Знања и
знања, између Божанског Знања, и знања
од овога света омаје.
Божанско
Знање ослобађа човека, и узноси га у
небесне и божанске висине, док знања
опсеносвета, земаљска знања, човека
вуку наниже, у још већу опсену, у још
већу таму и, коначно, у вечно ропство.
Оно
што
је Велики Србски Посвећеник, професор
и академик, Јован И. Деретић, после
полувековног истраживачког и сакупљачког,
а ја бих песнички рекао и подвижничког
рада, на видело дана, из свог Бића, из
свог Духа, на радост Србства и Словенства
изнедрио, што је написао и, у дванаест
обимних књига заокружио, то је, уистини,
право Чудо Божје!
Чудо
Божје, зато што би у сваког другог народа,
на том изнедрењу, на том остврењу, на
том националном пројекту, радило најмање
стотину посвећеника васцели свој животни
век!
Ја
у свом песничком бићу, покушавам да
сагледам и промислим, како величину и
значај, тако и сушаствено надилазеће
значење овог Деретићевог дела, за
покољења, како садања, тако и минула и
долазећа.
И
сада можемо слободно, без зазора и
стрепње, самоуверено рећи, да је ово
једина права, истинита повесница илити
паметарница
Србска
и Словенска, али и Светска!
Сликовито,
песнички речено:
постоји повесница до Јована Деретића,
и повесница од Јована Деретића!
Пре
Јована Деретића постојала је лажна
историја, коју су писали људи лажи, а са
Јованом Деретићем рођена је Историја
у Светлости!
Историја
која ослобађа и освешћује!
Историја
која буди и спасава!
Историја
која узноси и уводи у више светове
Божанског Стварања!
Са
Јованом Деретићем рођена је Србска
илити Словнска историографска школа!
После
Јована Деретића, сваки ће озбиљан и
одговоран историограф и историчар,
сваки озбиљан и одговоран повесничар,
морати да се управља према Јовану
Деретићу и да се, у својим радовима,
позива на Јована Деретића.
Ја
већ, у својим песничким јасновиђењима,
видим како се, у Небесној Србији, овом
Деретићевом делу, свим бићем својим,
радују
–
и Олга Луковић Пјановић, и Милош С.
Милојевић, и Сима Лукин Лазић, као и
многи ини Срби који су кроз векове и
светове трагали за правом, једино
истинитом, србском повесницом и
паметарницом!
Можда
овај мој песнички запис није потребан
ни Јовану Деретићу ни Његовом делу, али
је, свакако, ово лирско
изнедрење
потребно мени, и души мојој и бићу мојему;
потребно је мојим прецима, као што је
потребно и потомцима мојим.
Онима
далеким што ће једном доћи,
што
морају доћи!
Ја
нисам научник, нисам повесничар нити
историчар;
ја сам Песник, који снева и пева на светом
језику Великих Предака.
Зато
ово и јесте лирско сведочење једнога
Песника, о једном Великом Посвећенику
Србском –
Јовану
И. Деретићу!
Не
знам, да ли ће Господину Деретићу,
академици и професори, повесничари и
историчари, у Земљи Србији, одати признање
и почаст (а
требало би,
себе
ради!),
за
овај исполински
пројекат, али, ево, то се, уместо иних,
догодило једном Србском Песнику!
0 коментара:
Постави коментар