Slobodan čovek je odgovoran čovek
Изаберимо
Пут Живота!
Господо
Србска! Бирајте!
Драган
Симовић
Наши
непријатељи су већ одавно уједињени,
сада је само питање, да ли ћемо се ми
ујединити?!
И
да ли ми схватамо колика одговорност,
у
овом трену вечности, лежи на нама, на
сваком од нас,
понаособ?!
И,
да ли ми, устини, желимо да будемо
одговорни и слободни?!
Да
се одмах разумемо, и да разјаснимо само
суштаство речи
слобода
и одговорност.
Само
одговоран човек може бити слободан
човек!
Слобода
и одговорност иду упоредо.
Слобода
и одговорност се прожимају.
Једно
из другога происходи.
Зашто
овде приповедамо о слободи и о дговорности?!
Зато
што се ови долазећи избори управо тога
тичу.
Ови
долазећи избори, за нас Србе, нису само
једни од избора.
Ови
долазећи избори, за нас Србе, могу бити
и једини
избори!
Од
наше обавештености, и будности и
одговорности, зависи да ли ћемо после
ових слободних
избора
имати и убудуће слободне
изборе,
или ћемо овим слободним изборима задуго
запечатити своју судбину, и бити поништени
као народ!
Стога
очекујем,
да се све родољубиве и патриотске
странке, и сви родољубиви и патриотски
покрети, пред ове долазеће изборе саберу,
договоре и уједине, те да сачине заједничку
листу
и заједнички
програм
за
живот Србије!
Ја
знам да смо сви ми, колико слични толико
и различни, знам да сваки освешћен човек
има своју животну поетику, своје идеале,
свој систем вредности, свој философски
поглед на свет, и то је лепо, јер је тако
и Творац осмислио, са сврхом и смислом.
Али,
и поред свих разлика, имамо нешто
заједничко и опште, а то су управо слобода
и одговорност!
Ови
се наступајући избори не тичу наших
поетских и философских илити естетских
разлика, ови се наступајући избори тичу
наше слободе и одговорности илити наше
етике.
На
овим се наступајућим изборима открива
и пројављује наше етичко начело.
Ови
ће наступајући избори показати да ли
смо ми етички и морало, духовно и
интелектуално, национално и политички
одговорни!
Да
ли ми можемо да савладамо еготизам и
гордост, таштину и себичност, искључивост
и саможивост, да ли ми можемо да се, макар
на тренутак, издигнемо изнад псеудо
индивидуализма, изнад декадентног
академизма!?
Знано
ми је одавно, да је сваки човек, на неки
свој начин, сујетан и ташт, и да у свакоме
од нас има, мање или више, гордости, али
је наша света дужност да се противу тога
боримо, да то у себи победимо, јер само
кад то победимо можемо се назвати
слободним личностима, оним личностима
које могу, у свој дивотној светлости,
да виде Лице Божје!
Зато
подражавам предлог за размишљање младих
и освешћених личности из Двери српских!
Тај
предлог происходи из самог суштаства
тренутка у којему се Србство налази.
Тај
предлог није само једна реч, тај предлог
је судбинска реч!
Ја
знам, такође, да после овог предлога, у
времену које долази, неће за Србство
бити више таквих предлога!
Неће
бити оних који ће моћи нешто слично да
предложе!
Наши
вековни душмани су сада здружени и
уједињени боље неко икад кроз векове
минуле, с једном једином тачком, с једном
једином намером
–
да нас заувек затру и пониште!
Ако
се ми не здружимо и не ујединимо, овде
и сада, то може да значи само једно –
изабрали смо и одабрали пут смрти!
Пут
страшне смрти!
Слободан
и одговоран човек умире достојанствено,
а роб умире као пас!
Господо
Србска! Бирајте!
Пред
вама су још данас два пута –
Пут
Живота и пут смрти!
Већ
колико сутра, нећете имати никаквог
избора!
Ја
рекох, и души својој олакшах!
На
водама Словенског Дунава,
2.
пролећног, 7520/2012.
года.
0 коментара:
Постави коментар