Песнички портрет Верице Бараћ

Да знамо, и да памтимо!

Драган Симовић


Отишла је Верица Бараћ.
Напустила је овај свет сенки и утвара.
Напустила је утамничену, поробљену и ојађену земну Србију, да би се преселила у Слободну, од Светлости и Духа сатворену, Небесну Србију.
Сада путује низа онострана и тајинствена духовна звездана јата.
Путује ка Великој Души Мајке Пра Васељене!
Верица Бараћ је била редак Човек, ретка Човечица!
Била је посвећена ратница Права и Правде.
Верујем да ће таква, и још већа ратница светлости, бити и у Небесној Србији.
Јер, такве личности, као што је Верица Бараћ, никада не умиру!
Умиру само живи мртваци.
Они који су мртвоређени.
Они који никада нису живели.
Они који никада нису дошли.
Они који никада и нигде нису боравили.
Свет је пун живих мртваца.
Србија је земља којом владају живи мрци!
По древном србском веровању, када се племе, када се народ, веже за мрца, онда му на многаја лета нема никаквога бољитка, никаквога напретка.
Тада и то племе, тада и тај народ, почне тихо и неприметно да самире, полако се исписујући из Књиге Живота.
Молим се Живоме Богу за Верицу Бараћ!
Молим се Живоме Богу за све ине узвишене и племените Србкиње!
Молим се Живоме Богу за све србске ратнице светлости!
Оне су биле Сунчева Оса, оне су биле Божанска Вертикала, у овој поробљеној и утамниченој и ушутканој Србији!
Оне су биле будне, док је племе њихово сном мртвијем снило!
Има још доста таквих, узвишених и умних и храбрих Србкиња; има још доста таквих ретких слободних и неустрашивих и одважних Срба, о којима ми ни појма немамо!
О њима се не говори, о њима се не сведочи, јер је Србију наткрилила ноћ дужа од века.
Ноћ дужа од века – поробљених умова, поробљених срца, поробљених душа!
Верица Бараћ је и после смрти – жива!
А мртви су сви они, иако привидно живи, против којих је, духом својим, водила свети рат.
Јер Човек је оно што су дела његова.
Дела љубави у Бога Љубави!
Дела љубави у Бога Љубави никада, заиста никада, не умиру!
На родној груди својих Великих Предака, на сеоском гробљу у Прељини код Чачка, почивају земни остаци Верице Бараћ.
Кажем земни остаци, зато што је Верица Бараћ већ ступила на праг Небесне Србије.
Долази време, и већ је дошло, када ће њезин гроб ходочастити све Усправне Србкиње, сви Усправни Срби.
Сви они који се држе Божје Усправнице!
Сви они који знају да су потомци Великих Предака.
Сви они који знају да су из Светлости дошли, и да се у Светлост враћају!