Европа је мртвачка застава на броду лудака
Заједница „европских држава“ је племенита идеја у надлежности монструма. Исти је случај и са идеологијом „новог светског поретка“ у коју не верују, чак, ни они који је прокламују. Њени лобисти, убеђивачи необразованих маса, спин мајстори, псеудоексперти свих фела и остала накарадна каста манипулатора – све што чинe, радe за новац!
…
Данас је на сцени, као никада до сада – убијање сваког могућег идентитета! Квазистратези нашег „новог живота“ којег ће нам у будуће прописивати на рецепт увелико су, већ, разрадили норме нашег пожељног понашања. Преостало је, још, само, да својевољно потпишемо своју смртну пресуду и тако, дотичну, булументу зликоваца ослободимо сваке моралне одговорности за њихов планетарни злочин. …
И поред чињенице да је Европа мртвачка застава на броду луђака, за њу се може изрећи још много рационалних дефиниција – и све су, непогрешиво, тачне! Европа је „архитектонско чудо“ којег су подигли људи са својих десет прстију, а сада њоме желе да владају чудовишта у форми монструозног кажипрста који прети, наређује и влада силом. …
Европа је систем управљања људским животима у којем се невине жртве не броје, а тиране кажњавају тако што им се након сваког мандата одузимају функције, уколико своје послодавце не убеде да још увек имају утицаја над превареном рајом. …
Европа је музика од које отпадају уши, „бакин колач“ од којег трну сви зуби! Европа је бајка за будале и сурова репортажа са лица места, колективне несреће, коју разумеју само мислећи људи. То је коцка шеђера под губицом лакомог коња, којем се оглавина не скида ни онда док га тимаре. …
Европа је рај за сваку продану душу и уклети пакао за све оне који су се укрцали на тај брод луђака, заједно са својом накнадном памећу. То је казна на коју пристајемо без икакве личне кривице, уколико се у њу не рачуна и наш цивилизацијски нагон да од себе правимо идиоте. Ући у „заједницу ове и овакве Европе“ значи одрећи се, сваког, здравог расуђивања и пристати на своје физичко и духовно уништење. Постати „европљанином“ на овако скаредан начин који се нуди нашој свести, значи – својевољно пристати на луђачку кошуљу, коју ћемо оставити у културно наслеђе својој деци и унуцима. Ако нам наша деца и опросте – унуци, сигурно, неће! Ако нас наша деца у бесу и прекоре, унуци ће нас проклети – то је сигурно ко „амин“ на крају сваке молитве! „…
Направи тоталну будалу од себе, обриј лобању, издепилирај се“!
Прочитајте цео текст http://slikeizakonpostanja.blogspot.com/2013/10/blog-post_9.html
Аутор текста је Томислав Црнојевић, преузето са портала Васељенска
Данас је на сцени, као никада до сада – убијање сваког могућег идентитета! Квазистратези нашег „новог живота“ којег ће нам у будуће прописивати на рецепт увелико су, већ, разрадили норме нашег пожељног понашања. Преостало је, још, само, да својевољно потпишемо своју смртну пресуду и тако, дотичну, булументу зликоваца ослободимо сваке моралне одговорности за њихов планетарни злочин. …
И поред чињенице да је Европа мртвачка застава на броду луђака, за њу се може изрећи још много рационалних дефиниција – и све су, непогрешиво, тачне! Европа је „архитектонско чудо“ којег су подигли људи са својих десет прстију, а сада њоме желе да владају чудовишта у форми монструозног кажипрста који прети, наређује и влада силом. …
Европа је систем управљања људским животима у којем се невине жртве не броје, а тиране кажњавају тако што им се након сваког мандата одузимају функције, уколико своје послодавце не убеде да још увек имају утицаја над превареном рајом. …
Европа је музика од које отпадају уши, „бакин колач“ од којег трну сви зуби! Европа је бајка за будале и сурова репортажа са лица места, колективне несреће, коју разумеју само мислећи људи. То је коцка шеђера под губицом лакомог коња, којем се оглавина не скида ни онда док га тимаре. …
Европа је рај за сваку продану душу и уклети пакао за све оне који су се укрцали на тај брод луђака, заједно са својом накнадном памећу. То је казна на коју пристајемо без икакве личне кривице, уколико се у њу не рачуна и наш цивилизацијски нагон да од себе правимо идиоте. Ући у „заједницу ове и овакве Европе“ значи одрећи се, сваког, здравог расуђивања и пристати на своје физичко и духовно уништење. Постати „европљанином“ на овако скаредан начин који се нуди нашој свести, значи – својевољно пристати на луђачку кошуљу, коју ћемо оставити у културно наслеђе својој деци и унуцима. Ако нам наша деца и опросте – унуци, сигурно, неће! Ако нас наша деца у бесу и прекоре, унуци ће нас проклети – то је сигурно ко „амин“ на крају сваке молитве! „…
Направи тоталну будалу од себе, обриј лобању, издепилирај се“!
Прочитајте цео текст http://slikeizakonpostanja.blogspot.com/2013/10/blog-post_9.html
Аутор текста је Томислав Црнојевић, преузето са портала Васељенска
Грађани Украјине“ организовали су у центру Кијева театрализовану акцију „Не придруживању Европској унији“.
Кулминациона тачка „догађања“ било је симболично сахрањивање споразума о прикључивању ЕУ који је данас у Виљнусу требало да потпише шеф државе Виктор Јанукович.
„Мртвачки ковчег“ су носили мушкарци: двојица у радничким комбинезонима, плус – један у лекарском мантилу и један у украјинској војној униформи. За сандуком је ишао „весели спровод“ чији су неки учеснци носили маске Гаја Фокса, многима познатије као „анонимус маске“.
„Ковчег“ је пронет улицама Кијева, а све време је велики дувачки оркестар изводио мелодије Горана Бреговића.
„Спровод“ се зауставио испред представништва ЕУ у Кијеву. Тада је „мртвачки ковчег“ положен на земљу, а сви учесници „сахране“ имали су прилику да на њега ставе венце или цвеће.
Венци су положени у име свих административних области Украјине и неких њених привредних грана.
Нешто слично извели су јануару 2008. године на Мокрој Гори Емир Кустурица и др. Неле Карајлић (који је служио опело), када је у ковчегу сахрањен лош филм какав прави Холивуд, односно Брус Вилис.
Извор: Факти, Правда
0 коментара:
Постави коментар