Рецепт спаса – Србија да хитно одустане од чланства у ЕУ и крене властитим путем
Да Запад не крије више своје право лицемјерно лице, јасно је сада и сваком разумном бићу на земљи. Уцјене, услови и директиве су омиљене политичке методе бахатих западних званичника, према свима који не слиједе њихов политички курс, поготову према Србији над којом се са огромним апетитом и на куриозне начине сви редом иживљавају, омаловажавајући је тиме до максимума.
Александар Вучић је недавно у Нишу изјавио да је Србија потпуно лојална Европској унији, али и да тражи од Уније да поштује виталне и националне интересе Србије, те да не очекује да уништавамо сопствену економију зарад тапшања по рамену.
Изјава пријатна за ухо! Позитивно је још, што наш премијер то није изјавио из разлога што га већ рамена боле, од досадашњег силног тапкарања, него вјероватно из сопствене спознаје.
Вучић је истакао такође да Србија не само из историјских и традиционалних, већ и из економских разлога не може да уводи санкције Русији. „Водимо политику која одговара Србији“, његове су ријечи.
Али зашто актуелна и претходна Влада овакве ставове раније није износила?
Одговор на то питање био би: погрешна и наивна српска политика за коју још не знамо да ли ће се у овом садашњем облику и даље наставити, или ипак, ако се премијерове изјаве не буду показале као шупља прича, на неки мудар дипломатски начин, преобразити у неку разумнију форму.
Читаоци који прате моје публициране текстове, у овом и другим разним медијима, сазнања су да су сва данашња актуелна политичка дешавања биле садржајне теме појединих мојих текстова, описана далеко испред времена њиховог накнадног настанка.
У том контексту, овим словима у овом тексту категорично поново износим своје мишљење које ће се испоставити у блиском временском периоду тачним – да Запад уопште нема искрену намјеру да уврсти Србију као чланицу у ЕУ, и да никада неће престати са уцјенама и условима, све док не дође до свог жељеног циља.
slika.phpСрбија је жестоко притиснута леђима уза зид, стога се поставља са бригом следеће веома значајно питање – шта ће наш премијер Вучић предузети кад се неки услови ЕУ и САД трансформишу ових наредних дана у још гору форму, која се зове ултиматум? Потурити поново раме за тапшање и наставити плесну игру на трубу коју му на ухо свирају, или неким новим потезима, извршити преокрет у српској дипломатији и поткрепити часно своја горе наведена излагања?
Досадашњи политички концепт српске Владе, да се одржи неутрални став између запада и истока, сулуда је варијанта, која неће имати ефекта и доноси само штету на свим сферама, што де факто значи да Влада не може дуго истрајати том стрампутицом, јер то Запад никада не би прихватио.
Бити спона између истока и запада могуће је само ако се Србија званично утемељи као независна држава, без претензија да буде чланица Европске уније.
Европа се тренутно налази у фази политичке и економске нестабилности. Турбуленције на економском европском маркету су све жешће, а глобални мир се рапидно нарушава из дана у дан. Сходно томе, бриселске исхитрено донесене мјере не наговјештавају ништа добро, док Србија покушава поред свега тога и даље да се укрца на тај фамозни европски брод, који већ тоне, а да то скоро нико од актуелних српских политичаране још не назире.
Устаљене фразе – тезе, да Србија због своје перспективне будућности мора бити у саставу ЕУ, продукт су заблуде у процјени српске Владе, или инструмент покушаја испирања мозга, свих оних који не подржавају Србију, на путу њене интеграције у ЕУ, и ништа треће.
Србија посједује потенцијал (на коме јој многе земље свијета завиде), да изађе из своје економске кризе, и постане уважена богата држава. Да би се тај потенцијал искористио на прави ефикасни начин, потребни су наравно и умни потенцијали, креатори иновативних пројеката, које такође имамо, али нису нажалост у саставном домену актуелног економско-политичког естабилишмента.
Уколико би се српска политичка елита храбро и успјешно оградила од утицаја Запада, и повукла своју кандидатуру за приступ у Европску унију, задобила би симпатије и подршку цијелог свијета, која би Србији одједном отворила неслућене перспективне могућности, на путу њеног развоја.
Земље БРИКС-а, које преузимају ускоро примат политичке и економске моћи у свијету, биле би у том случају главне инвестиционе окоснице српској привреди, што је апсолутно довољно да једну малу земљу као што је Србија дугорочно етаблизира у ранг економско стабилних држава.
brics_pr-790x677
Многе европске концерне би такође, због све већег пореског намета и трошкова пословања у домаћим земљама, прелагеровале своју производњу у Србију, и тако парирале конкурентним компанијама на европском и свјетском тржишту.
Што је најважније, поред свега тога Србија би била једна од малобројних држава у Европи које су својом неутралношћу задржале традиционално право на властиту националну политику, без утицаја Запада и његових арогантних стриктних директива.
Има ли ичега позитивнијег и љепшег за једну државу и њене грађане од тога? Нема!
Настави ли српски политички врх водити своју унутрашњо-вањску политику повинујући се свим притисцима Запада зарад интеграције у ЕУ, схватиће веома брзо да је то била фатална грешка.
Коментар аутора:
РЕЦЕПТ СПАСА- формулисао је св Николај Велимировић у 81. глави књиге КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР писане у ДАХАУ 1944. године, да срби схвате ДА ГОСПОД ОД ЊИХ ТРАЖИ ДА ОСТАНУ ЧЕЛИК( 500 година их ставља у ватру- на мукама) А ОНИ СТАЛНО ТЕЖЕ ДА ОСТАНУ СИРОВО ГВОЖЂЕ које може свака ала да савија са лакоћом,.Од 1987. Теодор прима БОЖИЈЕ порука, једна је БЕСЕДА СРБИМА, у којој каже ДА СУ СЕ СРБИ СПЛЕЛИ СА ЂАВОЛОМ_ ДЕМОНОМ (рептилским ЗАПАДОМ) и да ће нас одвојити наставком- бацања у ватру- Бомбардованје, шиптари, поплаве , оркани, потреси, пожари……како би нам по деда МИЛОЈУ- памет одошла из дупета У ГЛАВУ. У ТОЈ БЕСЕДИ , ЈОШ НАЗНАЧЕНО, ДА ЋЕ НАС БИТИ ПО ЦЕЛОМ СВЕТУ ЗА СВА ВРЕМЕНА, И ДА ЋЕ СВЕТ ПРЕМА НАМА СВЕ ШТО РАДИ ДА МЕРИ А ДА ЋЕ ДАРИВАЊЕ ЧОВЕЧАНСТАВА ПОЧЕТИ ОД СРБИЈЕ И БИЋЕ ИСПИСАНО НА ЗЕМЉАНОМ ШАРУ ВУЧИЋУ И НИКОЛИЋУ ЈЕ О ОВОМЕ ДАТ ЕЛАБОРАТ ДОК СУ БИЛИ У ЧИКА ЉУБИНОЈ БР. 6.
Александар Вучић је недавно у Нишу изјавио да је Србија потпуно лојална Европској унији, али и да тражи од Уније да поштује виталне и националне интересе Србије, те да не очекује да уништавамо сопствену економију зарад тапшања по рамену.
Изјава пријатна за ухо! Позитивно је још, што наш премијер то није изјавио из разлога што га већ рамена боле, од досадашњег силног тапкарања, него вјероватно из сопствене спознаје.
Вучић је истакао такође да Србија не само из историјских и традиционалних, већ и из економских разлога не може да уводи санкције Русији. „Водимо политику која одговара Србији“, његове су ријечи.
Али зашто актуелна и претходна Влада овакве ставове раније није износила?
Одговор на то питање био би: погрешна и наивна српска политика за коју још не знамо да ли ће се у овом садашњем облику и даље наставити, или ипак, ако се премијерове изјаве не буду показале као шупља прича, на неки мудар дипломатски начин, преобразити у неку разумнију форму.
Читаоци који прате моје публициране текстове, у овом и другим разним медијима, сазнања су да су сва данашња актуелна политичка дешавања биле садржајне теме појединих мојих текстова, описана далеко испред времена њиховог накнадног настанка.
У том контексту, овим словима у овом тексту категорично поново износим своје мишљење које ће се испоставити у блиском временском периоду тачним – да Запад уопште нема искрену намјеру да уврсти Србију као чланицу у ЕУ, и да никада неће престати са уцјенама и условима, све док не дође до свог жељеног циља.
slika.phpСрбија је жестоко притиснута леђима уза зид, стога се поставља са бригом следеће веома значајно питање – шта ће наш премијер Вучић предузети кад се неки услови ЕУ и САД трансформишу ових наредних дана у још гору форму, која се зове ултиматум? Потурити поново раме за тапшање и наставити плесну игру на трубу коју му на ухо свирају, или неким новим потезима, извршити преокрет у српској дипломатији и поткрепити часно своја горе наведена излагања?
Досадашњи политички концепт српске Владе, да се одржи неутрални став између запада и истока, сулуда је варијанта, која неће имати ефекта и доноси само штету на свим сферама, што де факто значи да Влада не може дуго истрајати том стрампутицом, јер то Запад никада не би прихватио.
Бити спона између истока и запада могуће је само ако се Србија званично утемељи као независна држава, без претензија да буде чланица Европске уније.
Европа се тренутно налази у фази политичке и економске нестабилности. Турбуленције на економском европском маркету су све жешће, а глобални мир се рапидно нарушава из дана у дан. Сходно томе, бриселске исхитрено донесене мјере не наговјештавају ништа добро, док Србија покушава поред свега тога и даље да се укрца на тај фамозни европски брод, који већ тоне, а да то скоро нико од актуелних српских политичаране још не назире.
Устаљене фразе – тезе, да Србија због своје перспективне будућности мора бити у саставу ЕУ, продукт су заблуде у процјени српске Владе, или инструмент покушаја испирања мозга, свих оних који не подржавају Србију, на путу њене интеграције у ЕУ, и ништа треће.
Србија посједује потенцијал (на коме јој многе земље свијета завиде), да изађе из своје економске кризе, и постане уважена богата држава. Да би се тај потенцијал искористио на прави ефикасни начин, потребни су наравно и умни потенцијали, креатори иновативних пројеката, које такође имамо, али нису нажалост у саставном домену актуелног економско-политичког естабилишмента.
Уколико би се српска политичка елита храбро и успјешно оградила од утицаја Запада, и повукла своју кандидатуру за приступ у Европску унију, задобила би симпатије и подршку цијелог свијета, која би Србији одједном отворила неслућене перспективне могућности, на путу њеног развоја.
Земље БРИКС-а, које преузимају ускоро примат политичке и економске моћи у свијету, биле би у том случају главне инвестиционе окоснице српској привреди, што је апсолутно довољно да једну малу земљу као што је Србија дугорочно етаблизира у ранг економско стабилних држава.
brics_pr-790x677
Многе европске концерне би такође, због све већег пореског намета и трошкова пословања у домаћим земљама, прелагеровале своју производњу у Србију, и тако парирале конкурентним компанијама на европском и свјетском тржишту.
Што је најважније, поред свега тога Србија би била једна од малобројних држава у Европи које су својом неутралношћу задржале традиционално право на властиту националну политику, без утицаја Запада и његових арогантних стриктних директива.
Има ли ичега позитивнијег и љепшег за једну државу и њене грађане од тога? Нема!
Настави ли српски политички врх водити своју унутрашњо-вањску политику повинујући се свим притисцима Запада зарад интеграције у ЕУ, схватиће веома брзо да је то била фатална грешка.
Коментар аутора:
РЕЦЕПТ СПАСА- формулисао је св Николај Велимировић у 81. глави књиге КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР писане у ДАХАУ 1944. године, да срби схвате ДА ГОСПОД ОД ЊИХ ТРАЖИ ДА ОСТАНУ ЧЕЛИК( 500 година их ставља у ватру- на мукама) А ОНИ СТАЛНО ТЕЖЕ ДА ОСТАНУ СИРОВО ГВОЖЂЕ које може свака ала да савија са лакоћом,.Од 1987. Теодор прима БОЖИЈЕ порука, једна је БЕСЕДА СРБИМА, у којој каже ДА СУ СЕ СРБИ СПЛЕЛИ СА ЂАВОЛОМ_ ДЕМОНОМ (рептилским ЗАПАДОМ) и да ће нас одвојити наставком- бацања у ватру- Бомбардованје, шиптари, поплаве , оркани, потреси, пожари……како би нам по деда МИЛОЈУ- памет одошла из дупета У ГЛАВУ. У ТОЈ БЕСЕДИ , ЈОШ НАЗНАЧЕНО, ДА ЋЕ НАС БИТИ ПО ЦЕЛОМ СВЕТУ ЗА СВА ВРЕМЕНА, И ДА ЋЕ СВЕТ ПРЕМА НАМА СВЕ ШТО РАДИ ДА МЕРИ А ДА ЋЕ ДАРИВАЊЕ ЧОВЕЧАНСТАВА ПОЧЕТИ ОД СРБИЈЕ И БИЋЕ ИСПИСАНО НА ЗЕМЉАНОМ ШАРУ ВУЧИЋУ И НИКОЛИЋУ ЈЕ О ОВОМЕ ДАТ ЕЛАБОРАТ ДОК СУ БИЛИ У ЧИКА ЉУБИНОЈ БР. 6.
0 коментара:
Постави коментар