Драган Симовић: Победимо страх у срцу својему!
Наши непријатељи нису толико моћни, колико смо ми уплашени.
Не кажем да смо ми по природи својој немоћни, но смо из страха превеликог постали немоћни.
Они који воде Србију и Србство не познају уопште наше непријатеље.
Недостатак своје суштинске и природне моћи, наши непријатељи надокнађују и прикривају својом одвратном, нападном и одурном пропагандом, те тако кроз пропаганду, без икаквог утемељења у Стварности, приказују своју умишљену и лажну моћ.
Што је већа пропаганда наших непријатеља и душмана, то све мања бива њихова стварна моћ, односно, све више долази до изражаја њихова немоћ.
Да су на челу Србије и Србства људи образовани и мудри, самосвојни и самобитни, они би, у трену, прозрели све слабости и немоћи наших непријатеља, те би одмах Србију и Србство извели на Прави пут.
Али, није невоља само у оних који су на челу Србије и Србства, већ је, канда, још већа невоља у свих нас, како и у сваког од нас, понаособ.
Свако од нас чини велику грешку кад год испитује колико су непријатељи његови моћни, а не истражује колико је он сам, у Истини и Стварности, надмоћан над непријатељима својим.
Зато и кажем, да нема истинске победе, све док победу не извојујемо у својему унутарњем бићу и суштаству.
Онога трена када победимо страх у срцу својему, ми смо тада победили и непријатеље своје.
Не кажем да смо ми по природи својој немоћни, но смо из страха превеликог постали немоћни.
Они који воде Србију и Србство не познају уопште наше непријатеље.
Недостатак своје суштинске и природне моћи, наши непријатељи надокнађују и прикривају својом одвратном, нападном и одурном пропагандом, те тако кроз пропаганду, без икаквог утемељења у Стварности, приказују своју умишљену и лажну моћ.
Што је већа пропаганда наших непријатеља и душмана, то све мања бива њихова стварна моћ, односно, све више долази до изражаја њихова немоћ.
Да су на челу Србије и Србства људи образовани и мудри, самосвојни и самобитни, они би, у трену, прозрели све слабости и немоћи наших непријатеља, те би одмах Србију и Србство извели на Прави пут.
Али, није невоља само у оних који су на челу Србије и Србства, већ је, канда, још већа невоља у свих нас, како и у сваког од нас, понаособ.
Свако од нас чини велику грешку кад год испитује колико су непријатељи његови моћни, а не истражује колико је он сам, у Истини и Стварности, надмоћан над непријатељима својим.
Зато и кажем, да нема истинске победе, све док победу не извојујемо у својему унутарњем бићу и суштаству.
Онога трена када победимо страх у срцу својему, ми смо тада победили и непријатеље своје.
0 коментара:
Постави коментар