Многи се питају, како да се моле Богу, у ове велике Божићне празнике. Божић је један од највећих хришћанских празника и представља Христово рођење. Родио се Бог у човеку. Браћо и сестре, има ли веће Среће за нас, сам Господ се родио и постао Богочовек, да би нама показао колико нас воли. Отац наш небески је жртвовао Сина Свога да би откупио грехе наше.

Греси које свакодневно чинимо не могу тек тако нестати, морао се жртвовати Син Божији, на нај суровији начин, који је људска памет могла да смисли. Распеће на Крсту, са клинови забијеним у рукама и ногама, са трновим венцем на глави, и на крају прободен копљем у ребра. Не смемо остати на тој слици, и доживљавати Господа, као разапетог на крсту. Господ је Васкрсао, и постао Жива Вода Благодати. Показао нам је пут, како да живимо, како да постанемо Богови. Тај пут, је једини могући пут, који води у вечни живот наше душе, сви остали путеви воде у смрт, и то не у било коју смрт, него у вечну смрт, јер је душа не уништива.

Господ је рекао: "Овај род се изгони постом и молитвом". Господ нам је дао пост, да би се вратили на прави пут и истерали демоне из нас. Зашто пост? Није пост потребан Господу, већ нама. Само постом, искреним кајањем, исповешћу, и причешћем, ми се можемо ослободити злих демона. Постом ми кротимо своје тело и стављамо га под директну команду душе. Јер тело без кротости, извор је сваког блуда. Покајањем, признајемо да смо били на погрешном путу и да смо се удаљили од закона Господњег. Исповешћу исповедамо наше грехе, пред сведоком, да их искреним покајањем нећемо у будућности понављати. Причешћем се поново сједињујемо са Господом, и примамо Благодат Духа Светога, који нас онда води кроз живот. Зато кажемо у молитви "Оче наш", нека буде воља Твоја а не моја. У супротном све оно што радимо својом вољом, и памећу, једна полава све однесе. Зато, ако сте пропустили овај пост, не дозволите да пропустите следећи, Ускршњи пост, Васкрсење Син Божијег.



Наш чувени научник Никола Тесла коме ће сутра бити 72 године од смрти, упокојио се баш на Божић 7.1.1943 године. Никола Тесла је био пример како треба живети и како такав начин живота доноси велике плодове. Он је стално постио. Зато га је Господ наградио таквим научним открићима која до дана данашњег нису спозната у правој мери и величини. Господ је не само Теслиним животом, него и његовом смрћу показао да је он можда један од највећих Светских Светитеља, јер је радио за добробит целог човечанства, а живео је, као да је монах. Показао нам је, како се може живети у једној земљи, која је довела људски грех до савршенства, какав није забележен још од времена Содоме и Гоморе.

Сав људски разврат, какав цивилизација није запамтила од постања света, потекао је из Холивуда. Зашто из Холивуда? Зато што је путем малих ТВ пријемника, својим развратним филмовима и серијама, брзо ушао у све домове на свету, и тако разорио, ионако слабашног човека, и његову породицу. Понудио је човеку наизглед лагодан живот, без труда и муке, хлеба без мотике, забаве и игара. Човек је своје срце приковао за ТВ, а Господ је рекао:"Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше".  Лукави је на тај начин поробио читаво човечанство без рата и без присиљавања. Таква тактика му се једино признаје, јер не сме на силу ништа да ради, Господ му не дозвољава. Он може да делује само ако ми добровољно пристанемо на његове предлоге.

И запамтите у молитви "Оче наш", не пише избави ме од злих људи, него од злога, или лукавога.

Модеран човек, данас болује од многих грехова, и робује својим страстима. Те страсти му више не причињавају никакво задовољство, већ напротив доводе до болести душе и тела. Међутим, модеран човек, раслабљен, изгубио је живу веру, у Живог Бога, и не може се сам, одупрети телесним страстима. Све је више: пушача који не могу да оставе дуван, алкохоличара, наркомана, коцкара, блудника у свим облицима.

Шта смо ми данас спремни, да жртвујемо за Бога, који није могао принети већи дар милосрђа, од Свог Љубљеног Сина.

Да ли смо спремни, да жртвујемо бар један од ових порока, и да га принесемо на жртву, Господу. Да ли смо спремни за једну такву жртву. Та жртва, је на нашу корист и спасење, а то Господ баш и жели. Остављајући, један по један порок, ослобађајући се од греха, једног по једног, од најмањег ка највећем, ми у ствари, васкрсавамо у Господу, и поново постајемо, синови Божији.

Драга, браћо и сестре, Ви сте Црква Божија, храм Господњи, у коме обитава, Свети Дух. Запитајте се, у каквом стању је ваш дом, какав сте домаћин, да ли је Ваш "дом", зарастао у шипражје, и постао легло, црних гуја. Те гује, полако али сигурно, разједају ваше биће, уништавају вашу породицу, поништавају живот у Вама, и воде Вас, у вечну погибао. Имате хиљаде и хиљаде примера, људи, ,који живе безбожно, који су лепи, богати, успешни, а истовремено се лече од свих могућих порука. Зашто се лече, зашто нису срећни, ако су пороци тако слатки. Поставља се логично питање: Ако нису слатки, зашто су у пороку?

Зашто су несрећни?

Несрећни су, из врло једноставног разлога. Човеку, није могуће, постићи срећу, само материјалним средствима. Човек је, не само материјално, већ и духовно биће. Ако занемари духовну храну, пост и молитву, човек је несрећан. 

Човек, у дубини своје душе, осећа, да је имао више, пре пада из раја, него што икада, може имати на земљи, овде је браћо и сестре, кључ наше несреће.

Сви психолози света, покушавају, да одгонетну, зашто је човек несрећан, ево разлога. Човек је рођен у рају и имао је незамисливо више него на земљи. Ми овде на земљи видимо само делиће среће, као у разбијеном огледалу, и прелепе пределе за које кажемо као да су из раја изашли. Није случајно што људи кад хоће нешто да нагласе, колико је лепо, кажу, "ОВДЕ ЈЕ КО У РАЈУ".

Ово је исправно речено, јер није исто као у рају, тамо је незамисливо лепше. Како ми то знамо. Имамо живе примере, наших православних Светитеља, који су својим светачким животом, заслужили да им се и за живота отворе рајски предели. Они нису имали речи, којим би изразили, и описали, Царство небеско.

Знам, многи ће рећи, шта ме брига, шта ће бити после, битно је, како ми је сада. То је браћо и сестре, погубна помисао. То нам лукави шапуће, сваки дан у уво. Он нам саветује: обрадуј себе, купи си нешто лепо, учини нешто за себе, једном се живи и разне друге помисли. Као што видите овде је корен греха који је у почетку безазлен а касније води саможивости (не мислите на друге), зависти (завидити брату својему), љубомори (љубоморни сте на браћу своју), тврдичлуку (да се има само за себе), да отупите за туђу муку и помоћ ближњем, да кажете себи, зашто он није био паметан као ја или вредан па би имао. Овакве мисли, као и многе друге, постају погубне, за нашу душу. Све таленте (таланте) које имате, Господ Вам их је дао, да их умножавате, да служе, како Вама, тако и ближњима вашим. На крају ће се видети, да ли сте умножили ваше таланте, или сте их изгубили уз пут. Када се понашате Гордо, надмено, Свети Дух и благодат, повлачи се из Вас, и Ви остајете празни. Уместо да будете срећни, што сте себе обрадовали, купили неку крпицу, Ви сте у ствари, још више тужни, и несрећни. То је због тога, што немате благодати Духа Светога. Чули сте, кад се каже, несрећан је, јер може све себи да приушти, ништа га не може обрадовати. То је само врх таквог душевног стања, то је његово крајње исходиште, и његова лука. Ако се човек не лечи, углавном, диже руку на себе. Немојте мислити, да би Ви били паметнији од њих, и да би боље живели, то је просто немогуће.

Сви путеви без Бога воде у погибао душе а онда и тела.

Много има људи, браћо и сестре, који су мртви а да то још не знају. То су живи мртваци, за које наш народ каже:"Види га, нема живота у њему".

Хоћемо ли бар у ове празничне дане, да се запитамо, какав ми то живот водимо? Куда толико хрлимо? Где журимо? Где су нам ближњи? Да ли знамо, куда смо се запутили? Коме Господару служимо?

Немојте мислити, да је довољно једном годишње пред Божић, или Ускрс, прочитати једну молитву, и отићи једном у цркву. Постити прву и задњу недељу. Отац Стефан, игуман фрушкогорског манастира Велика Ремета, каже:"То Вам је исто, као кад би земљу мало заорали на почетку, па мало на крају", ефекат је исти.  То није довољно. Велики су изазови, пред данашњим човеком, можда већи, него икад пре у историји, нападања од нечастивих сила, велика су, јер и он осети да се приближава други долазак Господњи. Циљ му је да што више душа, приволи себи, да што више људских душа падне у грех, и на тај начин, такве душе буду вечно изгубљене, за Оца свога. Господ је човеку дао слободну вољу, он стрпљиво чека, да се човек одлучи, коме ће служити, Богу или мамону. Не могу се два Господара служити. Двојицом господара назива оне који дају међусобно противне заповести. Такви су господари Бог и мамон. Ми од ђавола правимо свога господара, као што од свога стомака правимо себи Бога, иако је у ствари Господ наш једини и истинити Бог и господар, док је мамон неправда.

"Јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати"

Нека Вам сам живот браћо и сестре, који живите, буде молитва коју ћете узнети ка Господу. Зато се трудите да што више живите у духу православља, покајте се за живот какав сте досада водили, и васкрсните у новог бољег човека, који ће бити достојан, да живи у новом веку. Који ће користити, и себи, и другима. Господ, не жели човека, који је сав у бригама. Препустите бриге Господу, јер онда верујете у њега, он најбоље зна, шта је добро за Вас и вашу децу. Не морате у молитвама набрајати шта Вам треба, све то Господ зна, он борави у Вама, само га Ви још не видите. Комуникација са Господом је тренутна. Уколико Вам није још услишио молитве, то значи да би Вам то што сте тражили, било погубно за душу, бар у овом тренутку живота.

Господ жели да живите у рајским вртовима, јер Вам је тамо спремио живот у вечности. Овде на земљи, се само припремате за тај вечни живот, ово је основна школа. Кад Вам се десе лепе ствари, захваљујте Господу, а кад Вам се деси нешто ружно, знајте да сте то ви изазвали својим гресима. Кад тако будете гледали на живот, тек онда ћете осетити радост и сласт живота.

Кад схватите колико сте грешни, и колико тога треба да исправљате, онда нећете мрзети брата својега. Трудићете се да у остатку живота а не знате колики је, исправите што је могуће више Ваш живот ка Господу. Кад одете са овога света, више за себе не можете учинити ништа. Можете чинити само у времену. Свети оци, прозорљиви, кажу, да није још остало пуно времена до другог доласка Христовог, зато размишљајте у каквом стању ће Вас затећи. Немојте бити као девојке које нису понеле уље.  

Слава Богу, Христос се роди!

Раб божији Саша