Бог Срб Творац Србског пусма
Бог Срб је ВедСрбима подарио Писмо.
Писмо се зове Србица.
Будући да је Бог Срб Творац Србског Језика и Србског Писма, онда се то Писмо не може звати Ћирилицом, јер се Бог зове Срб!
ВедСрби нису имали никога ко би се звао Ћирило!
Зашто би ВедСрби туђинска имена давали икоме своме од Рода својега?!
ВедСрби су имали ведсрбска имена.
Писмо, које се зове Србица, створено је пре стотину и осам векова.
Србица је постала пре свих писама.
Богови су Творци ведсрбске Србице.
Свако се име у Потку Народа и у Потку Звезданих Јата златним светлосним зраком уписује.
Име твори и Душу и Усудбу.
Име је звучни и светлосни запис у Суштом Бићу Рода.
Биће је Име, и Реч, и Слово.
Ако се нечије име преимени, преиначи или изокрене, онда се у Поткама Народа и Вечности нарушава звучна и светлосна равнотежа.
Нарушена ранотежа Звука и Светлости јесте узрок болести Душе и Бића Народа.
Болест Душе и Бића Народа ВедСрба јавила се онда када су ВедСрби преименовали Србицу у Ћирилицу!
Србица је од Бога Срба (од ВедСрбског Бога!), а Ћирилица је, вероватно, од (НеСрбског) Бога који се Ћирило зове!
У Речи и Слову све је Јасно и РазЈасно.
У Речи и Слову Бога Срба јесу све Тајне од Бога Срба за ВедСрбе!
Бог Срб, ПраОтац ВедСрба, Својим ВедСрбима, тајне и тајинствене поруке Своје, шаље преко Својега ТајноПиса, преко Својега Тајног Писма које се Србицом зове.
Ако је Србица већ у Бога Срба, онда Србица мора бити, и заувек остати, и у Роду Срба!
Писмо се зове Србица.
Будући да је Бог Срб Творац Србског Језика и Србског Писма, онда се то Писмо не може звати Ћирилицом, јер се Бог зове Срб!
ВедСрби нису имали никога ко би се звао Ћирило!
Зашто би ВедСрби туђинска имена давали икоме своме од Рода својега?!
ВедСрби су имали ведсрбска имена.
Писмо, које се зове Србица, створено је пре стотину и осам векова.
Србица је постала пре свих писама.
Богови су Творци ведсрбске Србице.
Свако се име у Потку Народа и у Потку Звезданих Јата златним светлосним зраком уписује.
Име твори и Душу и Усудбу.
Име је звучни и светлосни запис у Суштом Бићу Рода.
Биће је Име, и Реч, и Слово.
Ако се нечије име преимени, преиначи или изокрене, онда се у Поткама Народа и Вечности нарушава звучна и светлосна равнотежа.
Нарушена ранотежа Звука и Светлости јесте узрок болести Душе и Бића Народа.
Болест Душе и Бића Народа ВедСрба јавила се онда када су ВедСрби преименовали Србицу у Ћирилицу!
Србица је од Бога Срба (од ВедСрбског Бога!), а Ћирилица је, вероватно, од (НеСрбског) Бога који се Ћирило зове!
У Речи и Слову све је Јасно и РазЈасно.
У Речи и Слову Бога Срба јесу све Тајне од Бога Срба за ВедСрбе!
Бог Срб, ПраОтац ВедСрба, Својим ВедСрбима, тајне и тајинствене поруке Своје, шаље преко Својега ТајноПиса, преко Својега Тајног Писма које се Србицом зове.
Ако је Србица већ у Бога Срба, онда Србица мора бити, и заувек остати, и у Роду Срба!
0 коментара:
Постави коментар