Velika Maa od Svetlosti
Велика Маа од Светлости
И гле,
дела наша сведоче о нама!
Драган Симовић
Што сејемо, то и жањемо; што чинимо било коме и било чему, то се и нама, и над нама, чини; што сневамо и мислимо, то јесмо и бивамо. Такав је Закон Пра Васељенски, Закон Великог Духа Стварања, Сваргин Закон.
Речено је, давно, на почетку свих почетака, да смо створени и рођени за Богове. Да, рођени за Богове, али само ако јесмо и бивамо саобразни, суштаством својим усаображени, са Великим Духом Стварања, ако чинимо дела Љубави и Доброте.
Ми смо овде где јесмо, у овом трену вечности, са сврхом и смислом. Послани смо од Створитеља, Оца нашега, на Звезду Земљу да чинимо Дела Љубави и Доброте, како у име Оца тако и у име Мајке!
То је веома важно! Упамтите!
Наш задатак је, између осталог, да чувамо, негујемо и љубимо Велику Мајку, Велику Маа од Светлости.
Ми смо Они Који Јесмо –
Синови и Кћери Великог Оца и Велике Мајке!
А да ли смо, уистини, Синови и Кћери
Великог Оца и Велике Мајке?
Да ли смо, уистини, одговорни пред Великим Родитељима, пред Великим Прецима?
Да ли смо, уистини, достојни Великих Предака?
Да ли смо, уистини, Синови и Кћери, или смо само Сенке и Утваре?
Како одговарамо на Љубав Очеву?
Како одговарамо на Љубав Мајчину?
Ми се по делима својим препознајемо, а дела су наша таква да се и сама Пра Васељена стиди нас оваквих какви јесмо!
Ми смо за мање од два века, гле, посве загадили и затровали и опоганили Мајку Земљу!
Изломили смо кости Мајци Земљи, копајући руде и угаљ вадећи; исисали смо крв и животне сокове Мајци Земљи, вадећи и црпећи нафту; унаказили смо некад тако умилно и дивотно лице Мајке Земље, секући шуме и дижући градове гадове; загадили смо и замаглили ауру Мајке Земље, све мислећи ружне мисли и све чинећи дела погана и зла!
На шта и на кога личи наша Мајка Земља?
Наша Мајка Земља, гле, личи на нас, на нас никоје и ничије!
Мајка Земља је наше живо огледало.
Кад се у Њу загледамо, онда видимо властиту ругобу.
Ругобу наших мисли,
Ругобу наших осећања,
Ругобу наших речи,
Ругобу наших дела – недела!
Србија је прелепа и предивна земља, права лепотица, и права дивотница!
Од Створитеља нам је, и од Пра Васељене, подарена таква дивота над дивотама, да нам сви у свету завиде на таквој земљи!
Завиде нам, уистини, и пријатељи и непријатељи!
А шта смо ми, овакви никакви и ничији, учинили од Земље Србије?
Ми смо од Дивот Србије створили највеће сметлиште у Европи, највећу депонију на свету!
Кренимо Србијом од села до села, од реке до реке, од потока до потока, од шуме до шуме, од њиве до њиве, од града до града – и шта ћемо видети у Земљи Србији?
Видећемо сметлиште до сметлишта, депонију до депоније, ругло до руглога.
Видећемо пластичне кесе по гранама врба и топола
понад сваке реке, понад сваког потока, украј сваког језера.
Путник намерник, који сврати у Земљу Србију, не мора да се распитује уоколо за нас – ко смо и чији смо и какви смо!
Кад види пластичне кесе и сметлишта, знаће одмах све о нама.
Какве су нам мисли, такво нам је и окружење.
Каква су нам осећања, такав нам је и свет у којему обитавамо.
Колико волимо Природу толико љубимо и Дух Стварања.
А можемо чуда и чудеса да чинимо.
Можемо, само кад хоћемо!
Рођени смо за Богове, па хајде онда да будемо саобразни са Намером Створитеља нашега, те да се показујемо и доказујемо Делима Љубави, Делима Лепоте и Делима Доброте!
Можемо, само ако желимо и хоћемо!
Хајде да пожелимо, и хајде да хоћемо!
Очистимо, уредимо, оплевимо и улепшајмо Србију, Родину наших Предака, и Родну Груду наших Потомака.
Учинимо то већ данас, па ће нас благословити и Небо и Земља!
Учинимо то већ овога трена, па ћемо бити благословени на све векове, минуле и будуће!
То је наш задатак од Великих Родитеља, и ако тај задатак ваљано обавимо, заслужићемо, уистини, вечан живот у Светлости!
0 коментара:
Постави коментар