ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

O Slobodi i smislu zivljenja


О слободи
и о смислу
живота и живљења

Драган Симовић


Слобода се никоме не поклања. Тако је одувек бивало, и тако ће заувек бити. Кад кажем слобода, онда мислим на све врсте и на све облике, као и на сва испољавања и становишта, од економско-материјалне до душевно-духовне сушатствене слободе.
У крајњем случају, слобода се без престанка, из дана у дан, из часа у час, вазда изнова осваја. Слобода је као и духовност, као и духовно зревање и узрастање, значи дејствујућа и делатна, илити туђицом речено динамична!
Само онај (појединац или народ, свеједно!) ко ово на време схвати, биће уистини слободан. Живеће слободу као слободан човек (или као слободан народ!), а као слободан човек поступно ће се развијати у слободну самосвојну и стваралачку личност.
И заиста, врхунац слободне личности јесте стварање, духовно делање. Човек је само онда човек кад ствара и док ствара. Тада је, док ствара уметничка или духовна дела, најближи свом Створитељу. Уистини, тада је Једно, како са Створитељем тако и са свим иним бићима у Правасељени. Човек који ствара јесте Бог у Богу, Бог са Богом. Чим испадне из поља стварања, човек у трену губи својство божанског, а одмах потом и одлике самог човека.
Шта је највећа погубност духа постмодерне?
Највећа погубност, и најподмуклија опасност, духа постмодерне јесте у томе што жели да поништи човека као стваралачко биће, те да га претвори у потрошачко биће, односно у пасивног посматрача и бесловесног потрошача.
Као стваралац човек је делатно, динамично биће, скоро Божанство, а као потрошач човек бива неделатно, статично, инертно, несувисло, несловесно анимално биће. Штавише, тада је човек више животиња него човек, скоро хуманоид!
Неолиберални капитализам, у спрези са технолошко-софистицираним фашизмом, тежи ка томе да глобално човечанско друштво преиначи у планетарно друштво хуманоида. Онај ко не види ово, уистини ништа не види. Ја кажем: тешко и куку оном ко ово не види!
Ако не будемо будни, како каже песник, чека нас најстрашније ропство. А најстрашније је оно ропство, кад човек престане бити свестан својега ропства!
Данашње србско друштво само је на корак од тога да постане друштво бесловесног робља. Не морам да понављам, по ко зна који пут, да сам србски песник, те да носим неизмерну праискону љубав према роду својему, али ја овде желим да изнесем своје унутарње виђење истине.
Србско је друштво престало да буде делатно, дејствујуће, динамичко и стваралачко друштво. Србско друштво већ годинама само преживљава, животари и таљига. А преживљавати значи не-живети, односно тихо одумирати и нестајати. Преживљавање није живљење, већ само опсена илити илузија, омаја живљења! Живљење је пунина, а преживљавање празнина живота. Живљење је умно, душевно и духовно стварање! Нема пунине или пуноће живљења без уметничког видовитог и визионарског, као и научног стварања!
Србско је друштво друштво без визија. Друштво без визионара. Друштво без јаких, умно и духовно јаких личности!
Србско је друштво, ако хоћемо истину, друштво осредњака, друштво медиокритета. Већ вековима су у србском друштву најумнији и најбољи, најбистрији умови и најбољи ствараоци, били прве жртве у свим чисткама разних тиранија и идеологија.
Србски народ није однеговао властиту интелектуалну, културну и духовну елиту, илити духовно племство које би га водило ка Светлости. Уместо духовног племства, у Србији се све ове векове негује и одгаја псеудоелита парија, квази-елита инфантилних медиокритета.
(Нека ми читаоци опросте због ових несувислих туђица, због ових одурних латинштинa, које и мом песничком бићу сметају, али све се то некако само од себе наметнуло!)
Управо нас због тога и презире свет, и управо нам због тога све узимају и отимају. Народ без духовног племства и није народ, како каже један велики песник. Народ је тек онда Словестан Народ кад има културну елиту, кад има здраво и јако духовно племство.
На двема кастама почивају сви велики народи и све велике цивилизације. То су каста брамана, духовних и умних људи, и каста кшатрија, а то су ратници и војници.
Сваки онај народ који нема дефинисане, у свом националном програму, ове две касте и нема никакву будућност! Немојмо се заваравати некаквом декадентном и нихилистичком западном демократијом
двадесет и први век биће, уистини, век најстрашнијих ратова!
Србско друштво мора што пре, већ колико данас, да дефинише ове две касте посвећенике и ратнике! Ако то не учинимо данас, већ колико сутра нигде нас бити неће!
Слобода се, не заборавимо, никоме не поклања.
Слобода се осваја, из часа у час!

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat