Obzornica i Svarožnica
Обзорница и Сварожница
Човеково тајинствено путовање
у просторвремену и у вечности
Драган Симовић
Човек, словесно биће, истовремено дејствено живи Живот (дејствено живљење, подразумева Живот у стваралачкој пунини и пуноћи!), како у просторвремену тако и у вечности, како по Обзорници (Хоризонтали) тако и по Сварожници (Вертикали), чиме потврђује своје Божанско порекло и Надсуштаствено суштаство.
Посланство Човеково се управо у томе и огледа и препознаје –
да, у исти мах, корачајући Обзорницом следи Сварожницу, илити још сликовитије: крећући се и дејствујући у просторвремену, успиње се и дејствује у вечности.
Што значи, да је Човек само онда Човек (божанско биће и битије!), кад дејствује из Духа, односно кад ствара узвишена дела, дела лепоте и дивоте душевне и духовне, дела усаображена са Надсуштаством Бога Створитеља.
Без Сварожнице, без повезаности са Духом Стварања, Човек устини престаје бити Човек Који Ствара, престаје бити Божанство, и низводи се на ступањ и раван човека као несувислог и несловесног бића, штавише човека као животиње, а то и јесте савремени човек потрошач, човек истодобно и роб и роба!
Човек се само преко Стварања и кроз Стварање богоостварује и потврђује, уистини успиње у духовне светове Сварога Створитеља.
Србски је божански језик и по томе што свака реч тог Језика садржи и проноси Божје Дејство, како у просторвремену тако и у вечности.
Зацело, србски језик преко праисконог, правасељенског
србског писма – србице илити влесовице –
предаје Божје Науме!
Надасве, да заокружимо овај проискон.
Човек је истовремено и смртан и бесмртан, и пролазан и вечан, и Човек и Бог, и Сушти и Надсушти.
Уистини, биће и битије вечно распето на крсту правасељенском!
0 коментара:
Постави коментар