Božanski Čovek
Божански Човек
Драган Симовић
И гле! Човек који се уздигао до божанских висина, бива усамљен у свету.
У свету сенки и утвара, у свету гмизаваца и подлаца, у свету полуљуди и полуживотиња, у свету лажи и зала.
Он не припада никоме и ничему; он никога и ништа одвећ не својата нити, пак, жели да присваја; он се ни са ким и ни са чим више не може поредити.
Будући да у своме окружењу нема никога ко је бољи од њега, или макар раван њему, он стога мора да се креће и путује сам; ка Дому својему којега не види, али верује и зна да постоји; али верује и зна да ће једном, ко зна када, стићи Дому својему.
Држећи се Сунчеве Осе, он окреће своје лице од људи и управља свој поглед према Боговима и Прецима у Светлости, тражећи утеху и снагу од Богова и Предака с ону страну Обзорја у Тишини.
Он више воли један једини дан да живи као орао, него стотину година као кокош!
Јер један једини дан орла, то је вечност за кокош; у једном једином дану орла више ће појмити и више познати него у читавом столећу кокоши!
Божански Човек путује сам, и бива усамљен и осамљен у свету, али никада не тугује због тога; будући да зна и душом осећа, да је присутан у свим световима у свим временима; а сви светови и сва времена бивају управо овде и сада!
Бити и живети овде и сада,
то знаде само Божански Човек!
0 коментара:
Постави коментар