Србски језик прото језик европљана
Већина наших предака у Европи и Азији између 4500. и 2500. године пре наше ере говорила је истим језиком, познатим као прото-индоевропски (ПИЕ). Иако о том језику не постоје писани документи, лингвиста др Ендру Берд недавно је покушао да реконструише како је он звучао.
Берд је стручњак за древну индоевропску лингвистику, специјализован за фонологију, и предаје на Универзитету у Кентакију. Да би направио снимак древног језика, он је прерадио и прочитао своју властиту верзију реконструисане басне на ПИЕ језику “Овца и коњи”, као и верзију приче на санскриту “Краљ и Бог”.
Басна “Овца и коњи” занимљива је због тога што је написана 1868. године, а аутор је немачки лингвиста др Аугуст Шлајхер, који је причу превео на ПИЕ да би експериментисао са речима, наводи се у магазину “Аркиолоџи”, на чијем је сајту објављен реконструисани снимак.
Како је Берд објаснио “Хафингтон посту”, снимак басне “Овца и коњи” треба да покаже како је приближно звучао прото-индоевропски језик и да се великим делом заснива на нашем познавању текстова на старим индоевропским језицима, као што су старогрчки и санскрит.
Иако нема начина да се “направи” коначна верзија ПИЕ, Берд тврди да је његов изговор приближан оригиналу.
- Језици се разликују по по томе како склапају гласове. Они користе те гласове да би створили нове речи, а прото-индоевропски је био врло грлен - објашњава овај лингвиста.
Српски превод приче на прото-индоевропском језику
Овца која није имала вуну видела је коње, од којих је један вукао тешка колица, други носио тежак терет, а трећи брзо ишао носећи човека.
- Боли ме душа када видим човека како јаше коња - рече овца коњима.
Коњи су одговорили:
- Слушај, овцо, душа нас боли када видимо ово: човек, господар, преде вуну од овце да би себи направио топлу одећу. А овца нема вуну.
Чувши ово, овца побеже у равницу.
Берд је стручњак за древну индоевропску лингвистику, специјализован за фонологију, и предаје на Универзитету у Кентакију. Да би направио снимак древног језика, он је прерадио и прочитао своју властиту верзију реконструисане басне на ПИЕ језику “Овца и коњи”, као и верзију приче на санскриту “Краљ и Бог”.
Басна “Овца и коњи” занимљива је због тога што је написана 1868. године, а аутор је немачки лингвиста др Аугуст Шлајхер, који је причу превео на ПИЕ да би експериментисао са речима, наводи се у магазину “Аркиолоџи”, на чијем је сајту објављен реконструисани снимак.
Како је Берд објаснио “Хафингтон посту”, снимак басне “Овца и коњи” треба да покаже како је приближно звучао прото-индоевропски језик и да се великим делом заснива на нашем познавању текстова на старим индоевропским језицима, као што су старогрчки и санскрит.
Иако нема начина да се “направи” коначна верзија ПИЕ, Берд тврди да је његов изговор приближан оригиналу.
- Језици се разликују по по томе како склапају гласове. Они користе те гласове да би створили нове речи, а прото-индоевропски је био врло грлен - објашњава овај лингвиста.
Српски превод приче на прото-индоевропском језику
Овца која није имала вуну видела је коње, од којих је један вукао тешка колица, други носио тежак терет, а трећи брзо ишао носећи човека.
- Боли ме душа када видим човека како јаше коња - рече овца коњима.
Коњи су одговорили:
- Слушај, овцо, душа нас боли када видимо ово: човек, господар, преде вуну од овце да би себи направио топлу одећу. А овца нема вуну.
Чувши ово, овца побеже у равницу.
0 коментара:
Постави коментар