Ерос у светим књигама
Велика реч човековог света је ЉУБАВ. Хамваш говори о Еросу као мистичној основној чињеници живота, судбине, стварности... "За човека је навеће добро: бити заједно - за друга (ЗАДРУГА). Бити заједно без Ероса није могуће.
- Ерос је једна од крупних загонетки, а Хамваш га тумачи дубински, не помоћу европских филозофа већ враћајући се на СВЕТЕ КЊИГЕ - тако да је темељно захватио и разгрнуо ту недокучиву тајну међуљудских односа ( веза са књигом Тајна звука и склад живота - у којој су прозване три западна поимања креације - САТВА (светлост - представља трансформисан Ерос код монаха, тако да Божији производи се рашчлањују у организму монаха без штетних последица па се каже да се монах рађа не школује се), РАЂАС (рађање или креација - то је спајање мушкарца и жене за пород) и ТАМАС (разарање - мастурбација или узаладно разбацивање животне енргије)).
Он каже да је прва жена није била Ева већ небеска Софија - Еву је тек после прогона из Раја човек добио као замену за Софију. Тако он стално живи са Евом а жели да се врати Софији.
Уз присуство истинске жене, и најудаљеније ствари постају блиске и достижне; уз присуство истинског мушкарца и најмање разумљиве ствари постају разумљиве.
Хамваш упозорава на раздробљеност света, поцепаност човековог бића - а наше једино природно стање је целовитост. Човек се данас ни не зауставља да промисли о смислу оног што ради, о циљу за којим тако безобзирно јури. Зато се непрестано врти у круг.
У тој бесловесној центрифуги ЧОВЕК ОСТАЈЕ БЕЗ ЉУБАВИ, БЕЗ ПРИЈАТЕЉА БЕЗ СЕБЕ
Тако половично биће и не може да поима свет као јединствену целину у којој је све повезано, у којој је свака и најмања ствар поседује снагу али је и подложна утицајима.
Субота 2 новембар 1996. текст написала Милица В. Јовановић
- Ерос је једна од крупних загонетки, а Хамваш га тумачи дубински, не помоћу европских филозофа већ враћајући се на СВЕТЕ КЊИГЕ - тако да је темељно захватио и разгрнуо ту недокучиву тајну међуљудских односа ( веза са књигом Тајна звука и склад живота - у којој су прозване три западна поимања креације - САТВА (светлост - представља трансформисан Ерос код монаха, тако да Божији производи се рашчлањују у организму монаха без штетних последица па се каже да се монах рађа не школује се), РАЂАС (рађање или креација - то је спајање мушкарца и жене за пород) и ТАМАС (разарање - мастурбација или узаладно разбацивање животне енргије)).
Он каже да је прва жена није била Ева већ небеска Софија - Еву је тек после прогона из Раја човек добио као замену за Софију. Тако он стално живи са Евом а жели да се врати Софији.
Уз присуство истинске жене, и најудаљеније ствари постају блиске и достижне; уз присуство истинског мушкарца и најмање разумљиве ствари постају разумљиве.
Хамваш упозорава на раздробљеност света, поцепаност човековог бића - а наше једино природно стање је целовитост. Човек се данас ни не зауставља да промисли о смислу оног што ради, о циљу за којим тако безобзирно јури. Зато се непрестано врти у круг.
У тој бесловесној центрифуги ЧОВЕК ОСТАЈЕ БЕЗ ЉУБАВИ, БЕЗ ПРИЈАТЕЉА БЕЗ СЕБЕ
Тако половично биће и не може да поима свет као јединствену целину у којој је све повезано, у којој је свака и најмања ствар поседује снагу али је и подложна утицајима.
Субота 2 новембар 1996. текст написала Милица В. Јовановић
0 коментара:
Постави коментар