Бранко Драгаш : Грљење
Ima nešto što razlikuje ljude Zapada od ljude sa Istoka. Nešto obično. Gotovo nevažno. Nešto svakodnevno. Nešto što mnogo govori o propasti Zapadne civilizacije. Nešto što objašnjava današnju otuđenost čoveka od čoveka.
Ljudi sa Zapada su u ličnom odnsou hladni. Proračunati. Udaljeni. Uzdržani. Ukočeni. Izbegavaju da pokazuju emocije. Rukuju se hladno. Profesionalno. Nezainteresovano. Mehanički. Užurbano, nemaju vremena. Kulturni su partneri.
Ljudi sa istoka su zadržali još uvek ljudske osobine. Komercijalna civilizacija ih nije pokvarila. Nisu se još pretvorili u robote. Ljudi sa Istoka su ljudski topli, neposredni, bliski i srdačni. Otvoreni su i pričljivi. Smeju se jako, smeju se do suza. Gestikuliraju. Pričaju glasno. Bučni su. Rukuju se snažno. Drmaju vam ruku. Vreme za njih ništa ne znači. Nepristojno su prirodni. Srču vrelu supu. Mljackaju dok jedu. Nepouzdani su. Nedisciplinovani. Ogovaraju vas kada niste tu. Obraduju se kada vas vide. Zagrle vas i poljube.
To grljenje je odraz prisnosti. Potrebe da budu bliski. Potrebe da prevaziđu udaljenost u odnosima. Potrebe da nešto zajednički podele.
Kada pokušate da čoveka Zapada ljudski zagrlite i pozdravite, on se iznenadi. Zaprepasti. Ostane zatečen. Nije navikao. Neprijatno mu je. Ne prija mu ta bliskost. Čini ga nesigurnim. Previše otvorenim. Intimnim. To nije njegova priroda.
Šta mislite, ko je ćovek budućnosti?
Ko će da opstane?
Budite bliski sa ljudima.
Grlite ih.
I ljubite.
To je jedina nada da nije sve izgubljeno.
Ljubavi i topline ima još u nama.
Za sve.
Branko Dragaš
Beograd, 14.7.2014
Ljudi sa Zapada su u ličnom odnsou hladni. Proračunati. Udaljeni. Uzdržani. Ukočeni. Izbegavaju da pokazuju emocije. Rukuju se hladno. Profesionalno. Nezainteresovano. Mehanički. Užurbano, nemaju vremena. Kulturni su partneri.
Ljudi sa istoka su zadržali još uvek ljudske osobine. Komercijalna civilizacija ih nije pokvarila. Nisu se još pretvorili u robote. Ljudi sa Istoka su ljudski topli, neposredni, bliski i srdačni. Otvoreni su i pričljivi. Smeju se jako, smeju se do suza. Gestikuliraju. Pričaju glasno. Bučni su. Rukuju se snažno. Drmaju vam ruku. Vreme za njih ništa ne znači. Nepristojno su prirodni. Srču vrelu supu. Mljackaju dok jedu. Nepouzdani su. Nedisciplinovani. Ogovaraju vas kada niste tu. Obraduju se kada vas vide. Zagrle vas i poljube.
To grljenje je odraz prisnosti. Potrebe da budu bliski. Potrebe da prevaziđu udaljenost u odnosima. Potrebe da nešto zajednički podele.
Kada pokušate da čoveka Zapada ljudski zagrlite i pozdravite, on se iznenadi. Zaprepasti. Ostane zatečen. Nije navikao. Neprijatno mu je. Ne prija mu ta bliskost. Čini ga nesigurnim. Previše otvorenim. Intimnim. To nije njegova priroda.
Šta mislite, ko je ćovek budućnosti?
Ko će da opstane?
Budite bliski sa ljudima.
Grlite ih.
I ljubite.
To je jedina nada da nije sve izgubljeno.
Ljubavi i topline ima još u nama.
Za sve.
Branko Dragaš
Beograd, 14.7.2014
0 коментара:
Постави коментар