Драган Симовић: ДУША РЕЧИ И БИЋЕ ЈЕЗИКА
Реч је Светлост преточена у Звук, у Глас.
Реч је Душа и Дух, Биће и Суштаство.
Реч је Творац и Творевина, Стварност и Присуство.
Реч је Постојање и Стварање и Стваралаштво.
Реч је Жива и Живот.
Не постоје древне и савремене Речи; постоје само Речи!
Само онај ко не појима да је Реч Жива и Живот, да је Биће и Суштаство, може рећи да су неке Речи савремене, а неке, опет, стародревне.
Свака је Реч, изговорена из Срца Песникова, истовремено и стародревна и савремена, и свевремна и вечна – вековечна!
Песник је задужен за чистоту Речи и чистоту Језика.
Песнику је Језик поверен; поверен од Духа Стварања.
Песник мора да негује Језик; мора да живи Језик; мора да осећа и Душу и Дух Језика.
Биће Језика у Песнику обитава.
Биће Језика у Песнику живи.
Песник је Једно са Бићем Језика.
Језик је Једно са Бићем Песника.
Језик Србски јесте Језик Светлости Божанске Стриборије.
То је Језик рођен у Језгру Звезданих Јата.
То је Језик Белих Богова.
На том Језику певају и беседе Бели Богови.
На том Језику и Створитељ пева и поје, стварајући, непрестанце, све нове и нове светове, све нова и нова звездана јата.
Свака мисао и замисао; свака просневалица и провиделица; свака замислица и промислица; свако осећање и сваки осећај; сваки трепет и трептај Душе; сваки дрхат и титрај Духа; све што је Живо и све што је Духовно, гле! на том Језику може да се опева и опоје; може да се изрече и прослови; може да се заснева, одснева и проснева.
На том Језику Белих Богова, заиста, може да се живи Живот у Вечности!
Реч је Душа и Дух, Биће и Суштаство.
Реч је Творац и Творевина, Стварност и Присуство.
Реч је Постојање и Стварање и Стваралаштво.
Реч је Жива и Живот.
Не постоје древне и савремене Речи; постоје само Речи!
Само онај ко не појима да је Реч Жива и Живот, да је Биће и Суштаство, може рећи да су неке Речи савремене, а неке, опет, стародревне.
Свака је Реч, изговорена из Срца Песникова, истовремено и стародревна и савремена, и свевремна и вечна – вековечна!
Песник је задужен за чистоту Речи и чистоту Језика.
Песнику је Језик поверен; поверен од Духа Стварања.
Песник мора да негује Језик; мора да живи Језик; мора да осећа и Душу и Дух Језика.
Биће Језика у Песнику обитава.
Биће Језика у Песнику живи.
Песник је Једно са Бићем Језика.
Језик је Једно са Бићем Песника.
Језик Србски јесте Језик Светлости Божанске Стриборије.
То је Језик рођен у Језгру Звезданих Јата.
То је Језик Белих Богова.
На том Језику певају и беседе Бели Богови.
На том Језику и Створитељ пева и поје, стварајући, непрестанце, све нове и нове светове, све нова и нова звездана јата.
Свака мисао и замисао; свака просневалица и провиделица; свака замислица и промислица; свако осећање и сваки осећај; сваки трепет и трептај Душе; сваки дрхат и титрај Духа; све што је Живо и све што је Духовно, гле! на том Језику може да се опева и опоје; може да се изрече и прослови; може да се заснева, одснева и проснева.
На том Језику Белих Богова, заиста, може да се живи Живот у Вечности!
0 коментара:
Постави коментар