БОЖАНСКА АЗБУКА СРБА
Србска азбука јесте вид пројављивања ведсрбског стваралачког духа.
Србска азбука је расла и стасавала упоредо са ведсрбским стваралачким бићем и духом.
Србска азбука је, кроз векове и светове, бивала усаображена и усаглашена са ведсрбском духовном и материјалном културом.
Србска азбука није некаква и нечија ћирилица, зато што је србска азбука на десетине векова старија од свакакве и свачије ћирилице.
Србска азбука јесте србица, винчаница, влесовица настала пре стотину и осам векова.
Србска азбука је створена пре санскртског писма.
Србска азбука је основа и потка санскртског писма, као и свих потоњих писама на Земљи.
Сваки расни, самосвесни и самобитни ведски и хиперборејски Србин доживљава србицу као свету азбуку својих звезданих и божанских предака.
Латинштина је писмо ведсрбских и хиперборејских заклетих душмана.
Србин који пише латинштином, слави и велича своје вековне крвнике; он слави и велича дух оних који су вековима сатирали и затирали Србе.
Он, можда, није свестан тога, али – свеједно! – он то, из незнања, чини, а и чињење из незнања се у Акашу уписује.
Јер, незнање је, за ВедСрбе, највећи грех – отац свих греха!
Незнање је само по себи грех.
Не само што се из незнања чине сви греси, већ је само незнање – грех!
Ако не знаш коју си свету азбуку наследио од својих великих и божанских предака, како ћеш било шта друго знати о себи!
И, да ли ишта можеш сазнати о себи, ако не знаш шта су ти велики преци оставили у наслеђе!?
Једно је сигурно: твоји ти велики и божански преци сигурно нису оставили латинштину у наслеђе!
Зато што латинштине тада нигде на Земљи не бејаше.
Србска азбука је расла и стасавала упоредо са ведсрбским стваралачким бићем и духом.
Србска азбука је, кроз векове и светове, бивала усаображена и усаглашена са ведсрбском духовном и материјалном културом.
Србска азбука није некаква и нечија ћирилица, зато што је србска азбука на десетине векова старија од свакакве и свачије ћирилице.
Србска азбука јесте србица, винчаница, влесовица настала пре стотину и осам векова.
Србска азбука је створена пре санскртског писма.
Србска азбука је основа и потка санскртског писма, као и свих потоњих писама на Земљи.
Сваки расни, самосвесни и самобитни ведски и хиперборејски Србин доживљава србицу као свету азбуку својих звезданих и божанских предака.
Латинштина је писмо ведсрбских и хиперборејских заклетих душмана.
Србин који пише латинштином, слави и велича своје вековне крвнике; он слави и велича дух оних који су вековима сатирали и затирали Србе.
Он, можда, није свестан тога, али – свеједно! – он то, из незнања, чини, а и чињење из незнања се у Акашу уписује.
Јер, незнање је, за ВедСрбе, највећи грех – отац свих греха!
Незнање је само по себи грех.
Не само што се из незнања чине сви греси, већ је само незнање – грех!
Ако не знаш коју си свету азбуку наследио од својих великих и божанских предака, како ћеш било шта друго знати о себи!
И, да ли ишта можеш сазнати о себи, ако не знаш шта су ти велики преци оставили у наслеђе!?
Једно је сигурно: твоји ти велики и божански преци сигурно нису оставили латинштину у наслеђе!
Зато што латинштине тада нигде на Земљи не бејаше.
0 коментара:
Постави коментар