Put svetlosti Srba Striborjaka
Пут Светлости
Срба Стриборјака
Учитељево последње обраћање
својему ученику
Драган Симовић
Ти си син Перунов и унук Сварогов, и ти ниси тек обичан Човек, већ Получовек-Полубог, а када будеш примио Свети Наум Великих Предака, тада ћеш снова бити рођен у Светлости Триглава Великога као живи Бог.
Ти се зовеш Срб Стриборјак, и ти јеси Перунов Ратник Светлости, и ти мораш да постанеш Светлост у Светлости!
Твоји Велики Преци обитаваху у Земљи Стриборији, тамо где је Бели Пупак Света, тамо где је Душа Пра Васељене, тамо где је Сварогов Сврдл, тамо где се у ноћи од века родише Три Сунца Поноћна.
Чуј и памти, Србу Стриборјаче!
На Путу својему што те ка Пра Светлости води, имаћеш многе вековне и заклете непријатеље, србомрсце и човекомрсце, који нису од Рода нашега, који нису једна те иста Раса са нама.
Они нису синови и унуци Богова наших, они немају Наум наш, они немају Језик наш, они немају Промисо нашу, они немају ништа наше, јер нису Одозго дошли, већ Одоздо, од нижих раса и нижих врста.
Они јесу Полуљуди-Полузвери, више звери него људи.
Лукави су, превртљиви, непоуздани и непостојани, и ништа свето у њих нема.
Кукавице су и страшљивци, и управо стога крвопилци, крвопије.
То су змије и гмазови, то су сенке и утваре.
Вазда иду у чопору, у чопору и у крду, јер Ратника у њих нема, нити Вере тврде има.
Никада један од њих не сме да удари на једнога нашега, но свагда у чопору и крду кидишу на једнога нашега.
А један наш вреди за стотину њихових, и један наш је храбрији и силнији од крда и чопора њиног.
Они муче жене и децу, јер нису Богови него звери!
Ти сада крећеш на Пут далек, на Пут далек и тајинствен.
Сретаћеш њих на Путу својему; мораш их сретати јер су множина; али им никада и ништа не веруј, будући да нису као ми: да држе веру, да добро чине!
Никад их са ока својега не скидај, јер они се преваром вазда служе. Примакну се, притаје се, и чекају свој тренутак када ћеш се успавати, па ће на те да кидишу, да кидишу као звери.
Сине Перунов и унуче Сварогов!
Сваки Срб бива и јесте Посвећени Ратник Светлости.
Бити Посвећени Ратник Светлости, значи бити једно те исто, како са Великим Прецима тако и са Великим Потомцима својим.
Бити Посвећени Ратник Светлости, значи бити једно те исто са Боговима својим.
Бити Посвећени Ратник Светлости, значи бити једно те исто са Мајком Исполинком својом.
Бити Посвећени Ратник Светлости, значи бити једно те исто са Племеном и Родом својим.
Бити Посвећени Ратник Светлости, то значи да си дужан да чуваш и Свети Језик Великих Предака својих.
Бити Посвећени Ратник Светлости, значи да поштујеш и цениш и славиш, изнад свега другог, Светост Живота.
Светост Живота јесте светиња над светињама.
Твој живот је Пунина у Празнини: како без почетка тако и без свршетка.
Твој Живот је Коловрат, Сваргин Сварунов Диск, Светлосни Прстен, Огњени Венац.
Путуј, Србу Стриборјаче!
И твори дела мила и драга Триглаву Великоме!
0 коментара:
Постави коментар