ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Beli Pupak Striborije


Бели Пупак Стриборије

Драган Симовић


Бела тишина и плаветно-зелена светлост у пурпурном венцу Звезде Разјаснице.
Девичанска белина снега и леда, и вечерњи звон ледених звончића, у крошњама сибирских кедрова.
Брезе пуцају и прште на мразу, на пропланку подно пунога Месеца, што распршује
сребрнасту и сетну светлост,
понад румена горја,
под снегом.
Ово је Пра Родина, Тајносана Домаја, Бели Пупак Света, Родна Груда мојих Великих Предака, Белих Срба, Стриборјана, Арјеваца.
На језику пра језику
мојих Светих Предака, реч Арја, значи отмен, племенит, достојан, узвишен човек!
Бели Срби Стриборјани бејаху били Синови Неба, Ратници Свтлости.
Биваху, и јесу, уистини, људи-богови!
У њих све бејаше узвишено, господствено, арјевско.
Високи, витки,
танког паса,
ждралинског врата,
висока чела, орловског носа,
очију топлих, бадемастих.
Заиста, сви потомци Белих Срба Стриборјана и данас имају топле, умилне, бадемасте очи.
У очима је светлосни запис Србонових синова и унука, посвећених Сварожића Стриборјана.
Очи су наша праискона веза са Првотном Светлошћу Великог Триглава.
Створитеља!
Великог Духа Стварања.
Сви Стриборјани бејаху свети ратници.
И све Стриборјанке бејаху свете ратнице.
Имађаху само две касте.
Касту ратника и касту духовника.
Уистини, бејаше само једна каста!
Каста ратника-духовника.
Живели су живот људи-богова.
Посвећени у тајне Неба и Земље.
Следили су Сварожницу, Сунчеву Осу.
И били посвећени чувари Мајке Земље.
Мушкарци и жене бејаху по Божјему Провиђењу васаображени.
Ова древна светлоносна реч сведочи, да између мушкога и женскога начела владаше божански, правасељенски склад.
Усаображеност!
Живот у прожимању и узајамном
душевном и духовном оплемењивању.
Без распри, без трвења!
Нису ловили животиње.
Нису убијали.
Нису јели месо.
Стриборјани, Бели Срби
Народ Белог Коловрата!
Народ Беле Ауре!
Белог Светлосног Венца!
Замислите Велике Ратнике који не убијају!
Али, онај ко може да се уздигне у Пространства Беле Сварге, видеће и схватиће, да Велики Ратници, уистини, никада не убијају!
Такви бивају ратници људи-богова!
Сушта супротност Овим Ратницима, јесу назови ратници људи-животиња и људи-звери.
Ту, заиста, нема поређења!
Верујем и знам, да моји Велики Преци и данас обитавају на Родној Груди Стриборији.
На Крајњем Северу, у Прстену Вечерњаче.
И данас бдију над Мајком нашом Земљом!
И данас бдију над свима нама; па и нада мном, и над родом мојим.
Над свим потомцима Белих Срба.
Верујем и знам! Зато што сам светлосним нитима повезан са њима.
Они обитавају у Петом пространству.
Тамо где се Велике Душе, за Треће Небо подвизавају.
И ова моја песма, догодила се, гле, по Милости, Великих Предака мојих!

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat