Na proplanku
На
пропланку
Драган
Симовић
Седим
на пропланку,
окружен
снежним
горјем.
И
зурим
у
румено Сунце,
што,
у плаветном венцу,
понад
тишине
титра.
У
суштаству бића
–
Тишина,
Све
дубља!
И
светлост,
у
даљини,
све
јаснија, гле!
Про
горја
Под
снегом,
Руменим.
Милина,
и
сета од века,
у
души,
што
будна,
снева!
На
водама Словенског Дунава,
на
Савиндан, 7520/2012.
године.
0 коментара:
Постави коментар