ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

U Srbiji na tri vetra


У Србији на три ветра

Пра Тијанија Земља Посвећена


Драган Симовић



Природу сам од детета доживљавао и појимао као Зелени Храм, као Светилиште, као Светост, као Божанство.
Природа је, за мене, одувек била, и јесте, Само Суштаство Мајке Земље, Само Суштаство Пра Васељене.
Природа је, уистини, од Праискони, по учењу Великих Посвећеника Светлости, Живо Духовно Биће.
Они који Природу не виде и не осећају као Само Властито Битије, заиста, не виде ни Човека, ни сам Живот!
Они који Природу не схватају као Своје Друго Биће, као Бога, заиста су Синови Таме.
Они који чине и раде противу Природе, уистини, хуле на Духа Светога!
Људи помрачена ума, Синови Таме, над Мајком Земљом, и Свеколиком Природом, врше насиље и злочин из дана у дан, из часа у час.
Они су, у свом болесном уму, умислили да Природа њима служи, да је Мајка Земља само ствар и предмет израбљивања.
Они користе одурне мртве речи, као ресурс и профит, скривајући своју бесловесност иза тих туђица, одурних истрошених речи које немају ни дејства ни душе.
Они што раде за вештаство, за материју, у овом времену свих времена, уистини, раде за Таму. Они мрзе и своје претке и властите потомке, мрзе све и свакога, јер, у дубини свог мрачног бића, мрзе саме себе.
Ко сме, и у чије име, и у име чега, да погани и уништава Природу?
Ко се то дрзнуо, ко се осилио, ко је то умислио да је изнад Природе, изнад Бога, па је кренуо да расподаје и уништава оно што нам је од Створитеља само на кратко време дано, да бисмо, управо то, сачували за оне што ће после нас доћи?
Ко то у Србији погани и уништава Лепоту и Дивоту Земље Србије, Родне Груде наших Предака, далеке Родине наших Потомака?
Распродаше нам реке и потоке, изворе и врела, језера и шуме, ветрове и облаке, срне и кошуте, вукове и орлове; распродаше нам домове и гробове; распродаше нам веру и предање, и сад су већ кренули и ово мало душе да нам распродају, да затру Србску и Словенску Душу, те да потом кажу како ми Душе никада ни имали нисмо!
А зашто нам то, питајмо се, чине?
Чине нам зато што шутимо, што не дижемо свој глас, што се не бунимо, што се не бранимо!
Све докле ми шутимо, докле трпимо, докле спавамо, они ће тако да се понашају, јер су уверени да смо мртви, да нас нигде нема!
Није наш непријатељ толико моћан, није уопште моћан, већ смо ми немоћни, слаби и никакви. Зато и шутимо, и зато трпимо.
Малодушни смо. И маловерни. Слабоверни. Безверни!
Ако се не пренемо, ако не дигнемо свој глас, ако се не побунимо против задатог живота, против поробљавања Србије и Србства, против распродаје и уништавања Мајке Србије, будите уверени, да ће нас, оваквих какви јесмо, никаквих, да се стиде наши Потомци, они далеки што ће доћи, што једном морају доћи!
Зашто све ово, овако надахнуто, песнички, казујем?
Зато што сам, управо у овом часу, сазнао од пријатеља, Великог Србског Посвећеника, да се туђинима и душманима распродаје дивотно Тијање, место исцељења и место моћи, у Драгачеву, подно Јелице планине.
Давно смо још Владан Пантелић и ја написали књигу о Тијању под насловом Праскозорје Праискони.
У књизи сведочимо, песнички и уметнички, о сваком пропланку, о сваком камену, о свакој шуми и о сваком храсту запису, о сваком месту и потоку, где се дешавају чудесна јасновиђења.
Тијање се прочуло надалеко, као земља божанских дејстава, као земља исцељујућих зрачења.
И сад је неко намерио да ту отвара рудник, да гради електрану, да опогани и затрује и уништи Тијање!
Ко је тај неко? И чији је тај неко? И ко су том неком очеви и дедови?
И кога је тај неко питао да то чини? И да ли је тај неко уопште икога питао?
Да ли је тај неко питао Србски Род? Или је, можда, умислио и поверовао, да у Земљи Србији и нема Срба?!
Питам се, и чудим се!?
Ехеееј! Има ли још живих Срба у Земљи Србији?
Ехеееј! Има ли игде икога?
Ако шутимо, ако молчамо, значи да нас нема, да смо мртви.
Значи да смо и рођени мртви!
Значи да смо били мртви и пре но што смо уистини постали мртви!
Стога ћу ово своје песничко писаније да заокружим песмом, која се давно једном догодила:

У Србији на три крста;
У Србији на три горе;
У Србији на три ветра
Сва Србија разапета,
На бубањ, гле,
И на гајде!


На водама Словенског Истера,
у јесен позну, 2011.године.

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat