ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Budni smo budni


Будни смо, будни!

Драган Симовић


Има тренутака када се човеку причини да је над њим небо затворено; да је остао посве сам, напуштен од свих и од сваке божанске силе; да му ниоткуда и ни од кога помоћи нема; да је, попут испрепадане дивље звери, сатеран у ступицу; да за њега одвећ нема ни излаза нити тајног пролаза; да је заувек свршено с њим, те да му, следствено томе, спаса више не има!
Али, као што рекох, то траје само трен један!
Већ у следећем часу, јави се посве опречно осећање.
Заиста, све је у нама, у језгру нашега божанског бића.
Бог нас никада не напушта, и никада нас, ни на трептај један, не оставља самима!
У таквим тренуцима, најважније је сачувати разборитост и прибраност, која брзином светлости происходи из вере и богопознања.
Вера и богопознање то јесте вечан живот у Живоме Богу!
Ми нисмо никакав случај.
Ми се нисмо тек случајно родили.
Ми нисмо некаква правасељенска грешка.
Ми смо са сврхом и смислом, не само у овоме, већ и у свим иним световима.
Ко је створио нас?
Ко је родио нас?
Ко је родио све оне пре нас?
И ко ће родити све оне после нас?
На сва ова питања, одговор је само један Бог!
Чији смо ми?
Ми смо Божји!
Нама се ништа не може догодити мимо Воље Божје.
Ми смо свом Родитељу веома драги и мили.
Штавише, драги смо му и мили и онда кад грешимо, и кад му леђа окрећемо.
Бог нас никада, ни на трен један, не напушта.
Ако, у тренуцима малодушности, помислимо и кажемо, како нас је Бог напустио, то је само замена теза будући да смо ми напустили Бога а не Бог нас!
Зашто вам Песник све ово пише?
Зато што нам у сретање долази време великих искушења.
А шта су велика искушења?
То су велики испити за душе наше живе.
Како и у свим земаљским школама, тако и у Божјој школи, постоји време испита и пропитивања ученика.
Да се види колико смо марљиво учили, и како смо савладали градива која смо од Бога добили.
И не само то, већ да се види колико, и како, од оног што смо научили примењујемо у свагдањем животу.
Све оно што смо вековима учили и научили, има само онда сврху и смисао ако живимо.
Вера коју не живимо и није вера.
Знање које не живимо и није знање.
Ако истински живимо веру у Бога и знање о Богу, онда смо, уистини, на Путу Светлости!
И није важно само да живимо, већ је још важније како живимо!
Управо то како живимо, јесте наш лични душевни и духовни илити светлосни жиг!
Наша личност у Божјој Личности!
По томе како, сваки се песник, сваки уметник, и сваки Божји човек препознаје.
А суштина свега овога јесте да будемо будни!
Да вазда и увек себе снова будимо.
Да нам живот не пролази у спавању без снова!

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat