ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Pesnik Bezzavičajac Rodu svom razrodjenom


Песник Беззавичајац
Роду својему разрођеном

Драган Симовић


Свеколика беда, и патња, и туга, и сета и понижења Рода и Племена мојега, и свакојаке бриге и страхови, и безнађа и вапаји ближњих мојих, Народа мога, све то, ових дана, душу моју притиска, и дух мој опхрвава, и биће моје онеспокојава.
Тешко је Песнику да буде Песник, да пева о Лепоти и о Доброти, о Љубави и о Радости, о красотама Мајке Природе и о дивотама далеких звезданих јата, или о тајнама Пра Васељене и иних тајинствених духовних светова, кад му се Племе растаче, кад му се Род понижава и гази, кад му се Народ на кланицу води, кад му се Родина, Родна Груда, распродаје, пљачка и отима!
Тужна Србија, и Србство још тужније!
И све то страдалништво, и сви ти јади, и сав тај чемер и очај Рода и Племена, заиста, све је то, а и све оно што поменуо нисам, што поменути нисам хтео и нисам смео, уистини, од нас самих!
Роде мој Србски, само Живи Бог зна колико те љубим, свим срцем својим и свом душом својом! Песник је Песник Рода својега, и Песник не може бити Песником туђега рода, и туђега језика.
Тако је од Праискони писато! Тако је у Светим Књигама уписано!
Али, за све то што те снашло, а што је и мене снашло, Роде мој љубљени, криви смо, Роде, и ти и ја!
Криви смо, Роде, зато што више поверења имамо у свет него у Бога, што смо више веровали свету него Богу, што смо више љубили свет него Бога и све Велике Претке наше.
Веровали смо свету, поготову свету на оној страни где Сунце залази, а никада нисмо веровали у Бога, никада у Претке своје, никада у ближње своје. Никада, Роде Србски, ниси веровао Великим Синовима Србским, нити Великим Кћерима Србским, но си веровао белосветским лупежима и сецикесама, полусветским штакорима и бубашвабама! И ниси имао, Роде Србски, ни љубави, нити једне једине топле и лепе речи за Родину своју, за Мајку Србију своју.
Све си више и волео и ценио од Србства и Србије.
На власт си увек и вазда доводио, не најбоље, већ најгоре. Доводио си на власт оне који ће те кињити и понижавати, оне који ће те шамарати и шибати, оне који ће те издати и продати туђину као последње робље.
Такве си вазда и увек на чело Србије доводио.
Па, тако ти и јесте!
Сад, Роде мој, кукаш и лелечеш, пиштиш и цвилиш, и вапијеш и молиш, да те од овијех избаве и спасу, и заклињеш се, да ти се то никада више догодити неће, да ћеш убудуће отворити и очи и уши, и да ћеш бирати само најбоље од најбољих.
Али, тако си, Роде мој, говорио и прошлог пута, а тако си говорио и пре прошлога пута, па си вазда изнова бирао горе од горих, горе од најгорих. Није, ваљда, да ти се, случајно, толико пута омакло! Случајно се може само једаред омаћи!
Роде мој, нешто не ваља у нама. Штавише, има нешто болесно у нама!
Нисмо научили од Великих Предака наших, Светих Предака наших, да је незнање велик грех, да је незнање, можда, и највећи грех!
Знање је од Бога, и, ако ниси у Знању, како онда можеш видети Бога?!
Како у Не-Знању можеш живети Бога!?
Роде мој, беззавичајни! Због твојих сам грешака, заблуда и опсена, гле, и ја, Твој Песник, сада Песник Беззавичајац!
Сада смо без Завичаја, без Родине, и ти и ја, Роде мој Србски!
Ако је већ тако, онда смо тако и заслужили!
Тако нам је, Роде, зато што смо најбоље вазда и прогонили и изгонили, а најгоре смо и мазили и пазили.
Најгорима смо се често дичили и поносили. Најгоре смо проглашавали за најбоље, а за најбоље смо говорили да су најгори. Никад се у нас, Роде мој Србски, није знало ко је ко!
А, ипак се све знало. Само што ми нисмо знали.
Они су, на оној страни, много боље знали од нас, ко је у нас најбољи а ко најгори. Свагда су ти, Роде мој, шапутали и намигивали да између бољих и горих изабереш најгоре!
А ти си им поверовао, зато што ниси у Знању, зато што не живиш Знања Великих Предака својих.
Зато што не верујеш своме Брату Србину, Србине Брате! стога, ни ти ниси више Ти, нити је твој Дом више Твој!
Ти си сад туђинац на Земљи Предака својих. Заиста, ти си сад на Родини као на Нигдини!

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat