ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Porobljavanje duha stvaralackog


Поробљавање духа стваралачког

Биће и Битије Србскога Народа

Драган Симовић


Поробљавање једног народа не дешава се у једном часу, у једноме дану, у једној години.
Поробљавање народа није чин, како неупућени и непосвећени мисле, већ је то поступак, процес који дуго, веома дуго, траје.
Поробљавање једнога народа никада се не дешава споља, извана, са стране.
Заиста, ниједан народ није поробљен од спољног илити спољашњег непријатеља; сваки поробљени народ бивао је поробљен изнутра, самим собом, од свога и својега.
Кад уђемо у само суштаство овог питања, онда видимо да један народ (а што се односи на народ, то се односи и на сваког човека, понаособ!), изнутра разједају, а потом и поробљавају, властите слабости, властити пороци, властита себичност и саможивост, власита осионост и бесловесност.
Поробљавање једног народа одвија се у више упоредних токова, и на више саобразних ступњева.
Да би се уистини поробио један народ на дуже стазе, или, можда, заувек, вазда се полази од културе, од језика и писма, од предачког наслеђа.
Ово морамо одмах да освестимо, јер је веома важно!
Преко културе се поробљава народ, који се доцније брише из Књиге Живота, из Књиге живих народа!
Један народ не мора да буде војнички освојен, а ипак да буде поробљен, да се нађе у најстрашнијем и најподмуклијем ропству, те да у следећем упоредном току буде избрисан са списка живих народа, и, на концу, да буде поништено и само његово Биће и Битије Народа!
Култура је веома важна за Душу и Биће Народа.
Кад кажем култура, онда под тим подразумевам све оно што је производ Стваралачког Духа Народа.
Под културом појимам превасходно језик и писмо, веру и обичаје.
Култура сваког народа почива на језику, и у језику. Језик је основа свих основа!
Језик је носилац културе и духовности народа.
Дешавало се, у повесници човечанства, да су народи јаке националне самосвести, јаке националне културе и духовности, увек излазили као победници; штавише, и онда када су бивали војнички, у боју, на ратном пољу побеђени.
И опет, дешавало се, да један народ добије све битке, добије рат, а да, на крају, после свега, бива културно и духовно поражен и, заувек поробљен, управо од оних које је војнички поразио, само зато што није имао развијену националну свест, националну културу.
Залуд ти земље и градови, које си војнички освојио, ако се у тим земљама и тим градова не чује твој језик, ако ту није живо присутна твоја култура!
За ово је најлепши пример управо Србско питање!
Оно што су Срби у последњих двеста година војнички и ратнички освајали, то су доцније губили на културном и духовном пољу.
Губили су само стога што у Србству није до краја развијена и разрађена национална самосвест, национално достојанство и национална солидарност, односно, национално свејединство.
По неким испитивањима, само пет посто Срба има развијену и разрађену националну самосвест и националну самобитност! Што значи, да је тек сваки двадесети Србин свестан ко је, одакле је пошао, и куда и камо иде, који зна ко су му преци, ко су му Велики Преци, који је свестан лепоте и вредности својега језика и писма, своје књижевности, уметности и традиције.
Од оних деведесет и пет посто Срба, још око двадесет посто њих има нејасну, магловиту свест о својим коренима и о својој култури, а остатак оних Срба, како истраживања показују, могу бити Срби али и не морају! Управо тако могу бити Срби, али и не морају! То су њихове речи!
Верујте да сам и сам испрва био зачуђен, и збуњен, равнодушношћу Срба према своме језику, својему писму и властитој култури!
За деведесет посто Срба свеједно су ћирилица и латиница, односно њима је једно те исто србица и гајевица!
План за отупљивање и заглупљивање Срба давно је урађен. Тај план су годинама разрађивали западни експерти, али су га поступно водили и спроводили изнутра, преко оних неосвешћених, бесловесних Срба, који су самим тим што немају никакву представу о својим коренима, већ негде на граници србомржње!
И заиста, најопаснија је, и најразорнија, србомржња унутар самог Бића Србства!
Последњих година убрзано се одвија културно и духовно поробљавање Србства, и његово потпуно замрачење и затирање у сфери Бића и Битија, илити у равни самосвојности и самобитности; или, пак, да употребим речи-туђице: на онтолошком, културолошком, антрополошком и социолошком плану!
(Како су тврде и одурне ове туђице, које напросто разарају Језичко Биће Песника!)
Стога бисмо могли да закључимо, да је србско питање превасходно културно питање!
А то питање и јесте најболније!
Најболније, велим, зато што се на њему ради вековима!
Тровање Србског Бића и Битија почело је давно.
То је све до у танчине разрађено у неким лабораторијама наших вековних душмана.
И све се одвијало синхронизовано, усаображено.
Кич и шунд убачен је свуда онамо где би требало да обитава Стваралачки Дух Личности!
Под крилатицом да то Народ тражи!
Каква лаж!
Шта Народ Тражи?
Народ тражи оно што му се понуди!
А нуди му се, намерно и са сврхом, управо оно што ће га отупљује и заглупљује.
Што више кича, и што више најодвратнијег смећа!
Не само у тзв. народну музику, већ и у свеколику изворну културу, у књижевност и у уметност.
На крају је, гле, и сам живот Народа постао кич и шунд!
Ово што нам се данас дешава на свим пољима нашег бивствовања, као и у сфери битијности, јесте последица столетног неговања кича и шунда!
Зато Србија данас и личи на предворје смрти, у духовном и културном, па, ако ћемо бити у Истини, и у биолошком смислу.
Зато је Србија данас пуна гада и изрода, пуна сенки и утвара, пуна свакојаког белосветског и полусветског олоша и лупежа!
Зато се данас Србијом, а превасходно Београдом, шири таква србомржња, да је то већ постало одурно и отужно, да то већ вређа чак и страног човека од стила и укуса!
Зато је Београд легло тзв. невладиних организација, у којима је такав набој зле, демонске енергије; не само према Србству, већ према Човеку као самосвесном Бићу и Битију; да се Словестан Човек напросто згрози од ужаса који ће изазвати та енергија зла!
И знајте, ако на Београд једном буде пала атомска бомба, та бомба ће бити напуњена злом из самог Београда!
Ово ми је, скоро негде, рекао један мој индијски пријатељ, хималјаски посвећеник.
Верујте ми, и да нисам Србин, устао бих свим Бићем својим у одбрану Србства, попут Петера Хандкеа, јер као Словестан Човек, не бих могао да издржим ту шизофрену, ту демонску, ту адску и тартарску, ту неуротичну и хистеричну србомржњу!
А што је најстрашније, и најболније, те ужасне речи србомржње изговарају управо они који имају и србска имена и србска презимена, заједно са онима који су до јуче били Срби, а од јуче су постали нешто друго!
Кад све то види и чује, Србски Песник напросто занеми, како од туге и душевне боли, тако и од стида и људскога срама!
И после свега, ја и даље, свим Бићем својим, љубим овај Народ, чијем сам Бићу и Језику посветио свеколико певање и сневање своје!

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat