San i Slovenskoj Rusiji
Сан
о Словенској Русији
Песма
која може и да се снева
Драган
Симовић
Ако
немаш снове које и будан сневаш, онда
ти никaда
нећеш стићи тамо камо си пошао!
Ако
немаш снове које и будан сневаш, онда
ти никада
ништа нећеш сазнати о себи!
Ако
немаш снове које и будан сневаш, онда
ти, уистини, ниси ни живео властити, већ
туђи живот!
Један
од мојих снова
које и будан сневам, јесте сан о Словенској
Русији.
Са
сном о Словенској Русији ја сам дошао
на овај
свет.
Сан
о Словенској Русији нисам стекао у
свету, већ сам тај сан сневао и пре рођења
својега.
Русија
је у мом сну увек била,
и остала, Словенска Русија!
То
је Родина, Прародина, Груда Родна, свих
Словена.
Оних
Словена који, заиста, јесу Словени!
Словена
који мисле словенски;
Словена
који осећају словенски;
Словена
који дишу словенски;
Словена
који живе словенски.
Тајинствена
и тајносана, вечна и бескрајна, недодирљива
и неухватљива –
Русија,
Словенска Русија!
Словенска
Русија коју умом никада докучити нећеш!
Још
сам у детињству знао да имам две Родине
–
Србију
и Русију илити Русију и Србију!
Али
никада нисам умео да разлучим, која је
од њих двеју Прва а која Друга Родина!
Обе
су ми биле Прве!
Обе
су ми биле Једна Те Иста Родина!
У
мојему сну о Словенској Русији, сасвим
је природно да Словенски Србин,
Русију
једнако љуби као и Србију!
Не
само што љубав према Русији не умањује
љубав према Србији, већ напротив!
Љубав
према Русији проширује и увећава
љубав
према Србији.
Што
више љубим Русију, све више љубим и
Србију,
и
што је већа љубав према Србији, све већа
љубав бива и према Русији!
Онај
ко истински љуби Србију, тај мора истим
жаром свог
бића да љуби и Русију.
Србија
и Русија као да нису ни раздељене!
Никад
их раздељеним нисам ни видео.
Вазда
су ми биле –
Једно
Суштаство!
Једна
Душа!
И
Битије Једно!
Широка
и дубока Душа Словенска,
коју
нико ко није Словен,
зацело,
никада
појмити
неће!
На
водама Словенског Дунава,
месеца
ледног, 7520. године.
илити
јануара 2012.
0 коментара:
Постави коментар