Ne stranke već ličnost
Не странке, већ личности!
Писмо Перуну Белобору,
оснивачу Покрета
Родоверје Белих Срба
Драган Симовић
Драги мој Господине, пали смо, како би рекао Песник, зато што смо били паду склони. А све је давно почело, то знамо добро и Ви и ја, и право је чудо да смо и довде доспели. Велим: чудо је да нас још има, после свега што смо сами против себе чинили!
Србски народ никада није неговао и одгајао културну елиту, илити духовно племство у изворном значењу те речи, већ је, напротив, све паметно, и узвишено, и племенито, и талентовано прогонио и изгонио из Србије.
У Србији се неговао и одгајао осредњак, медиокритет, а последњих година отишло се још даље, пало се још ниже, па се одгаја и узноси и велича, не више ни медиокритет, већ идиот (камо среће да је макар Идиот Достојевског!), којега се стиди и породица и племе и нација! Којега се све словесно стиди!
Колико сам се пута, последњих година, постидео пред самим собом, и пред родом, и пред народом, и пред Живим Богом, што у моје име, у име рода и племена мојега, иступа и наступа, било где у свету, човек без духа, без знања, без морала и етике!
Ако би неко у свету, кроз наше политичаре судио о нама, онда би вероватно, тај светски философ, дошао до познања (морао би тако да закључи!), да су Срби нека малоумна, малолетна, инфантилна нација, којој мора да се додели старатељ и надзорник; будући да је та нација толико заостала у умном, душевном и духовном развоју, те не уме саму себе да води, не зна да управља својом државом, нити одвећ може да разликује добро од зла, љубав од мржње, светло од таме, истину од лажи. Таквој инфантилној нацији, поверовао би наш философ, и није место мед словесним народима!
Овај наш пад може да буде и освешћење. Може то још и на добро да изиђе! И верујем да хоће! Очекујем да ће овај, не пад већ суноврат, све нас да продрма, да протресе и, на концу, да нас покрене!
Дошао је тренутак кад ће Србски народ почети да мисли својом главом, да осећа и појима својим срцем, својом душом, својим бићем свеколиким. Доста је неко други, неко безимени и бесловесни, мислио (а боље да није мислио!), уместо њега! Дуго је Србски народ био крдо које неко, тамонеко, води на кланицу! Води у Недођију, на Пустолину!
Драги мој Господине, данас на политичкој сцени Србије, нема човека од визија, нема визионара, нема умног и мудрог и каракетрног човека, нема јаке и снажне Личности (стога реч Личност и пишем великим словом!), већ су све то персоне (како би Јунг рекао) које немају свој став, свој философски и визионарски поглед на свет, своју поетику и етику. То је све скупа само техничка интелигенција, само менаџери и манекени, односно, службеници и чиновници Великог Брата. Сваки индијански поглавица има више животне мудрости од свих њих скупа!
А у времену које долази, верујте ми, само ће најмудрији опстати. Најмудрији појединци, најмудрији народи!
У будизму је незнање највећи грех. И заиста је тако, у то сам се толико пута уверио. То сам још у раној младости познао.
Ако ћемо да будемо у Истини, а морамо јер нам нема нам друге, овај србски суноврат јесте последица србскога вековног незнања, одбијања Знања, неприхватања Знања!
Доста је било странчарења, доста смо се самозаваравали и самообмањивали! Нећемо више странке, већ Личности.! Србију не смеју више да воде странке, него самосвојне, аутентичне, образоване и карактерне Личности!
Или тако, или нас неће бити!
Верујем да у Србству постоје снажне, самосвојне Личности.
Песник мора да верује у спасење, у препород, у васкрс Рода и Племена својега!
Те Личности нису у политици.
И добро што до сада нису биле у политици. Јер су медиокритети и идиоти од политике, од србске политике, направили циркус, лакрдију и спрдњу.
Понављам: добро је што до сада, те аутентичне Личности, нису биле у политици, али ће сада морати да уђу, и то на велика врата, те да од политике циркуса и лакрдије, створе умну, философску и визионарску политику!
Овај век, како мудраци најављују, биће век великих искушења, за сваког од нас понаособ, али и за народе, за сваки народ, па и за Србски род! Само ће Знање (које се пише великим словом!) моћи да нас проведе кроз та свеколика искушења!
Верујем у словесни, и одуховљени и обожени, Род Србски!
У Београду, на левој обали Словенског Дунава,
у глуво доба ноћи, јесени позне, 2011.године
0 коментара:
Постави коментар