ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

У шта верујем?

Човек треба сваки дан да понавља: Ја верујем у Бога, Волим Њега и надам се у његову подршку. 

Кроз њихово понављање одједном почињеш схватати дубину ових основних речи, од којих је настала Религија, Религија у правом смислу речи. Ово су прве речи које треба изговарати као молитву, а кад их дубоко осетиш, разумећеш да је стигао Божији Благослов, Милост, и поука за истинит и једини пут.

из књиге Откровења људима Новог Века од Свевишњега, Л.И Маслов доктор техничких наука, професор Академик Академије технолошких наука Русије


У шта верујем

Никада није касно кренути путевима мудрости и знања.

Живот је, заправо, врло једноставан: 
колико дајемо, толико и добијамо

Шта мислимо о себи, постаје истина за нас. Верујем да је свако, укључујући и мене, сто посто одговоран за све што му се у животу догађа - добро или лоше. Свака наша мисао креира нашу будућност. Својим начином размишљања и осјећајима стварамо своја искуства. Мисли и речи које данас изговарамо, креирају наша будућа искуства.Ми креирамо што ће нам се догодити, а онда, да би нам било лакше, окривљујемо друге за своје фрустрације. Нити једна особа, нити место или ствар нема никакву моћ над нама јер смо ми једини који користимо свој ум. Ми креирамо своја искуства, своју стварност и одређујемо односе других према себи. Ако створимо мир и хармонију у својим мислима, пронаћи ћемо их и у својим животима.

Која од слиједећих изјава звучи као ваша изјава?

"Сви ме нападају." 
"Сви ми увијек помажу."



Свака ова изјава створит ће сасвим различита искуства.

Што верујемо о себи и о животу, постаје истина за нас.

Свемир потпуно подржава сваку нашу мисао коју одаберемо и у коју верујемо.

Другим ријечима, наша подсвест прихватит ће све у што ми сами верујемо. Свако има своју животну истину, а избор је у том смислу бескрајно широк. Ако то знамо, много је боље изабрати став

"Сви ми увијек помажу", него "Сви ме нападају."

Свемирска нас сила никад не процењује или критикује. Она нас само прихвата по нашим властитим веровањима, које одражава на наше животе. Ако желим веровати да сам усамљена и да ме нико не воли, тако ће и бити. Међутим, ако сам спремна решити се тог уверења и себе уверити да "љубави има посвуда, да сам вољена и да могу волети", и ако тај нови став често понављам, то ће постати истина за мене. Људи коју су способни волети, ући ће у мој живот, а људи који су већ уз мене, више ће ме волети. У таквим околностима и сама ћу лакше исказивати своје осећаје према другима.

Многи од нас имају глупе предрасуде о томе ко су и имају бројна строга правила живота.

То није за осуду јер у овом тренутку сватко од нас чини што је најбоље могуће. Градили бисте друкчије кад бисте знали боље и кад бисте имали више разумевања и свесности. Молим вас, не осуђујте се због позиције у којој се сада налазите. Сама чињеница да сте узели ову књигу за читање и да сте мене пронашли, доказ је да сте спремни за позитивне промене у свом животу. Будите због тога задовољни. "Мушкарци не плачу!" или "Жене не знају с новцем" предрасуде су с којима многи живе.

Док смо малени, научимо доживљавати себе и живот око себе према реакцијама одраслих који нас окружују.

Према томе, ако сте живели с људима који су били несретни, уплашени, увијек љутити на себе и друге, с онима које раздире грижња савести, научили сте много негативног о себи и о свом свету. " Никада ми ништа не полази за руком", или" За све сам ја крив", или" Ако се свађам, лош сам човек". Предрасуде попут ових стварају живот препун фрустрација.

Када одрастемо, несесно у својем дому креирамо емоционалну атмосферу у каквој смо као деца живели.

Ово размишљање не познаје што је добро, а што лоше, погрешно или право; за нас је начин живота оно што смо понели из својег дома. Такођер смо склони да у своје емоционалне односе преносимо односе какве смо имали с мајком или оцем, или оно што је владало између њих. Размислите колико сте пута имали љубавника или шефа који је био баш као ваш отац или мајка. Такође се и односимо према себи као што су се наши родитељи односили према нама. Грдимо и кажњавамо себе на једнак начин. Готово можете чути ријечи којима су вас они прекоравали. Ма једнак начин волимо и охрабрујемо себе ако смо били вољени и охрабривани као деца. "Ништа никада не учиниш како ваља." "Све је твоја кривица."

Колико сте пута ово чули у детињству и колико пута и сада то говорите себи? "Ти си предивна. Ја те волим." А колико пута ово говорите себи?

Међутим, не кривите родитеље!

Ми смо сви жртве жртава. Наши нас родитељи нису могли научити ничему што сами нису знали. Ако ваша мајка или ваш отац нису знали како би волели сами себе, било је немогуће да вас они науче како да ви волите сами себе. Научили су вас најбоље што су могли, спутани оним што су научили као дееца. Ако желите боље разумети своје родитеље, потакните их да причају о свом детињству. Слушате ли пажљиво, открит ћете откуда долазе њихови страхови и строге животне шеме. Ти људи, који су вас толико измучили, били су једнако тако измучени и уплашени.

Вјерујем да ми бирамо своје родитеље...

Свако од нас одлучује да се инкарнира на ову планету у одређеном тренутку и на одређеном месту. Одабрали смо доћи овамо да бисмо научили одређену лекцију која ће унапредити наш духовни и еволуцијски развој. Ми смо одабрали наш пол, боју коже, земљу и онда тражимо одређени пар родитеља који ће на најбољи начин остварити своју улогу неопходну у овом тренутку своје реинкарнације.

А онда, када одрастемо, најчешће упиремо прст у родитеље и цвилимо: " Ви сте ми то учинили, ви сте криви за то!" Али, истина је да смо их ми одабрали јер су савршено одговарали за наше садашње искуство.

Као сасвим малени, ми стекнемо уверења и онда идемо кроз живот креирајући искуства у која се та наша уверења уклапају. Погледајте уназад и размислите: зар вам се у животу не понављају увек једнака искуства? Према томе, ја верујем да их ви сами поново креирате, јер она одсликавају оно што ви мислите о себи. То вреди за сваки проблем, био мален или велик, без обзира на то колико нас дуго мучи и угрожава ли нам сам живот.

Снага је увек у садашњем тренутку.

Све што сте досад доживели, одредили сте својим мислима и уверењима из прошлости. Одредили сте их мислима и речима које сте имали јучер, прошл недеље, прошли месец, прошле године, прије 10, 20, 30, 40 или више година, овисно о томе колико сте стари. Међутим, то је ваша прошлост. То је готово, и то заувијек. Једино што је важно јест овај тренутак и оно што сте сада одабрали да мислите и верујете. Јер, ово сада одредит ће вашу будућност. Ваша је снага увијек у садашњем тренутку. На томе се темељу ствара ваше сутра, идуће недеље, идући месец, идућа година итд. Будите свесни овога што мислите у овом тренутку. Јесу ли ваше мисли негативне или позитивне? Желите ли да те мисли одреде вашу будућност? Размислите о томе и будите свесни тога.

У суштини свега јест мисао, а мисао се може мењати.

Без обзира на то какав је наш проблем, сва наша искуства спољашња су последице наших унутрашњих мисли. И мржња према себи значи да не волимо оно што мислимо да јесмо. На пример, ако мислите: "Ја сам лоша особа" створит ћете осећај мање вредности и тонут ћете у њега. Међутим, ако нема те мисли, нема ни осећаја мање вредности. А, мисли се могу мењати. Промените мисли и нестат ће осећај. Прошлост нема никакве моћи над нама. Није важно колико траје наш негативан период. Промена је у садашњем тренутку. Како је то прекрасно! Можемо се почети ослобађати свега што нас птитиска, и то одмах .

Веровали или не, ми можемо мењати своје мисли.

Можда смо већ навикли на одређени начин размишљања, па и не примјећујемо да је то наш избор. Али, у бити, сами смо одабрали свој начин размишљања. Ми можемо одбити размишљати на одређени начин. Размислите колико сте пута одбили размишљати о себи позитивно. Исто тако, можете одбити размишљати негативно. Чини ми се да нема особе на овом свету која није понекад мрзила саму себе или осећала грижу савести у већој или мањој мери. Што више мрзимо себе и што више осећамо грижу савести, то нам у животу иде горе. И обратно, што су мањи ти осећаји, имаћемо више успеха на свим животним разинама.

Најинтимније веровање свих људи с којима сам радила увек је: "Ја нисам довољно добар."

Често томе додајемо: "Не чиним довољно!" или "Не заслужујем ништа боље."

Је ли ово слично вама? Често кажете, или натукнете, или осећате да нисте довољно добри. Али, за кога? 1, према чијим стандардима ви то тврдите? Ако сте дубоко обузети таквим веровањем, како онда можете створити живот пун љубави, радости, успеха и здравља? Ваше подсвесно веровање увек ће се противити свему лепом што вам се догађа. И, никада нећете бити сретни јер ћете увек видети само оно што је у вашем животу лоше, а тога увијек има.

Огорченост, критицизам, грижња савести и страх узрок су свих наших проблема.

Оваква осећања узрокују главне проблеме у нашим телима и животима, а стварају се зато што друге окривљујемо за оно што нам се догађа и зато што не преузимамо одговорност за своја властита искуства. Ако смо ми сто посто одговорни за све у својим животима, не можемо тражити кривца у неком другом. Све што се догађа тамо "вани" одраз је нашег унутарњег стања. Не тврдим да нема људи који се лоше понашају према нама и да им треба опростити, већ само да наша веровања привлаче такву врсту људи, који нас, јер су такви, лоше третирају. Ако ухватите себе да често овако размишљате: "

Мене сви критизирају, увијек ми чине то и то, нема их кад ми требају, користе ме као отирач и злоупотребљавају ме", онда је то ваша животна шема. Постоји нешто у вама што привлачи такве људе. Када престанете размишљати на тај начин о себи, такви ће људи отићи некамо другамо и малтретирати некога другога.

Ви их више нећете привлачити.

Сада ћу вам показати како се одређена ментална стања манифестирају на физичкој разини. Нпр., огорченост коју дуго држимо у себи може "појести" наше тело и створити болест као што је рак. Критизирање као сталан облик размишљања често доноси артритис. Осећај кривице тражи казну, а казна доноси бол. (Када ми дође пацијент с боловима, знам да осјећа грижњу савијести.) Страх и психичке напетости могу створити ћелавост, чиреве и " болне" ноге.

Уверила сам се да особа која се ослободи огорчености и заборави како су је други повредили, може себе излијечити чак и од рака. Можда ће вам ово звучати превише поједностављено, али је сам у пракси имала више таквих искустава, а и сама сам доживела нешто слично.

Можемо промијенити свој став према прошлости

Прошлост је прошлост, и њу треба заборавити. Ми је више не можемо променити. Али можемо променити своје схваћање онога што нам се догодило у прошлости. Како је лудо кажњавати себе у овом тренутку због тога што нас је нетко давно повредио! Често људима који су препуни огорчења кажем: " Молим вас, почните се ослобађати огорчења сада, док је то још релативно лако.

Немојте чекати да дође до ситуације када је нужан хируршки захват или када сте на самртној постељи. Тада ћете бити у паници и заборављање прошлости бити ће пуно теже. Када смо у паници, врло је тешко усмерити свој ум на излаз из кризе. Прво, се морамо ослободити страхова. Ако изаберемо улогу беспомоћне жртве и ако се уверимо да је све безнадно, Свемир ће нас подржати у том веровању и тада ћемо ићи само низбрдо. Од животне је важности ослободит се тих сулудих, надиђених, негативних идеја и веровања која нас не подржавају и која нас вуку доле. Чак и наша концепција Бога мора бити таква да ради за нас, а не против нас.

Да би смо се ослободили прошлости,
морамо бити спремни опростити

Требамо одабрати да се ослободимо прошлости и да опростимо свакоме, па и себи, ако желимо променити свој живот набоље. Можда и не знамо како се прашта, можда и не желимо опростити, али чим смо спремни опростити започиње процес исцелења. Наше је исцелење зависно о императиву да се ослободимо прошлости и опростимо свима. " Опраштам ти што ниси био онакав какав сам ја желела да будеш. Ослобађам те кривице и опраштам ти." Такве нас изјаве ослобађају.

Све болести долазе од немогућности да се опрости

Када год смо болесни, потражимо у себи коме треба опростити. У књизи "Течај чуда" пише: "Све болести долазе од немогућности да се опрости" и "Када год смо болесни, требамо размислити коме требамо опростити." Ја могу овоме додати да треба опростити управо оној особи за коју вам се чини да јој је најтеже опростити. Опростити значи дигнути руке и пустити.

Нема потребе за расправама. Треба, једноставно, пустити да цела ствар оде. Ми не требамо знати како опростити. Све што требамо јест жеља да заборавимо. О свему осталом побринут ће се свемир.

Ми добро разумемо свој властити бол. Већини је тешко схватити да и они други, којима требамо опростити, такође имају своје властите болове. Требамо прихватити да су учинили најбоље што су могли у оквиру свог тадашњег знања, разумевања и осећања. Када ми људи дођу с проблемом, за мене није важно каквим - лошим здрављем, беспарицом, неоствареним љубавима или промашајима на послу - ја их учим само једноме: да воле сами себе.

Установила сам да, ако стварно волимо себе и ако се прихватамо ту где се налазимо, све нам полази од руке. На сваком кораку догађају нам се мала чуда. Наше се здравље побољшава, зарадимо више новца, имамо више среће у љубави и исказујемо себе на креативнији начин. Све нам се то догађа без много напора. Љубав према себи и прихваћање себе, стварање осећаја сигурности, поверења и заслуге привући ће к нама више среће - искреније љубави, нови посао, ново и боље место за живљење, чак ће нормализирати и нашу телесну тежину.

Људи који воле себе и своја тела никада не злоупотребљавају себе или друге. Самопоштовање и сигурност предувет су за позитивне промене и успех у будућности. Да бисмо волели себе, пре свега, никада се не смемо критиковати. Критиковање нас држи у животној шеми које се желимо ослободити. Разумевање које имамо према себи помиче нас даље. Размислите: критиковали сте себе годинама и докле сте стигли? Покушајте супротно: одобравајте себе и гледајте што ће се догодити.

Одломак из књиге коју је написала Louise L. Hay

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat