Ако говоримо, о том, који је главни човеков циљ, тада можемо набројати различите циљеве. Можемо говорити о томе да је веома важна породица, здравље, благостање, успешан посао, и све је то у реду. Нико не жели да је сиромашан и болестан. Нико не жели да стари и умире. Сваки човек машта о томе да сачува своје здравље, да превазиђе своје проблеме, да постане успешан у животу, али не успијева то сваком.
Једно од главних питања са којим се сад суочавају сви Људи на Земљи је питање болести. Само што, болести нијсу повезане само са телом. Ми смо навикли да зовемо болешћу непосредне проблеме тела. Постоје болести духа - свести. Постоје болести душе - карактера.

У принципу, цела наша цивилизација сада је болесна. То је озбиљна болест која може довести до смрти. Та болест се такође може лечити, а може се и погоршати. Зато је питање здравља, са којим се сада суочава наша цивилизација, разне државе и сваки човек, питање број један. На жалост, појам здравља се везује само за тијело. У последњих 100 година ми размишљамо материјалистички. Сматрамо да су болести само проблеми тела. А болести у суштини, само се завршавају са телом. Болести почињу од душе. Ако човек има неиспаван циљ, карактер, поглед на свијет, то ће неизбјежно довести до физичких болести.

Код мене долази много Људи, прегледао сам хиљаде, вероватно десетине хиљада случајева сам дијагностиковао и анализирао, и свугде сам видео једно те исто. Ако човек не мења свој карактер, ако не мења поглед на свијет, његово физичко излечење током времена... он просто тај проблем премешта у будућност, и он се поново појављује. У то сам се уверавао сваки пут, анализирајући разне болести. До каквог закључка сам дошао? Сада научници говоре да нема физичког дејства без духовног. То јест, сваком физичком дејству предходи духовно, психичко.
Када сам почео своје истраживање, спроводио сам дијагностику и људи су ми говорили да то није тачно, да су они здрави. После годину - двије дана, сретао сам се са тим људима и они би говорили: "Знаш, недавно сам био код лекара све што си ми рекао прије двије године, открили су код мене." Тада сам схватио да болест не почиње на нивоу тела где је лекари још не могу открити, већ почиње на фином нивоу.




То што сам назвао структурама поља, структурама подсвести потом сам схватио, испоставило се да је то душа. Душа није повезана са тијелом, већ са тим што зовемо биопољем. Биопоље је део наше душе. Душа заузима много веће пространство него што је тело. Душа наставља да постоји после наше смрти. А ако постоје проблеми са душом, неизбјежно прије или касније биће и проблеми са телом. При том, разбољева се појединац, или група људи, породица, род, или цела држава, или цело човечанство, у складу са једним те истим законом.


Недавно су ми рекли да сада постоји најбоља дијагностика болести до данашњег дана. Може се дијагностиковати по пулсу, по зеници, по уху, човек се може скенирати, могу се узети анализе итд, итд. До данашњег дана по оцени стручњака најбоља је дијагностика по крви. Анализа крви даје практично потпуно стање човековог здравља. Да ли он има рак? Почиње ли код њега дијабетес? Постоји ли почетак разних тешких обољења? То јест, крв има најпотпунију информацију о стању организма. Ако крв није уреду, одмах долази до проблема. Још је у Старом завету написано да је крв, повезана са душом живог бића. Дакле, крв се квари када постоје проблеми са душом.


А проблеми са душом то је губитак морала, љубави и вере. У Библији се каже: "Бог је створио човека по свом обличју и подобију". Јесте ли се замислили над том фразом, шта она значи? Знате ли шта то значи? Бог је Љубав, он је створио човека из себе, Он му је удахнуо живот. Значи ми смо божански по својој суштини, ми се састојимо од љубави. Наше више ЈА, основно ЈА, главно ЈА, је Љубав. А затим иде све остало. Из Љубави појављује се душа. У души, се потом отвара свест. Можда се чини необично али тијело је завршна етапа развитка душе.


Данас смо навикли да спомињемо Енгелсову дефиницију: "Живот, то је способност постојања протеинског тела". Односно, сматрамо да живот почиње са телом. Живот почиње од душе, душа је постојала прије постојања физичког отелотворења живота. Зато када се тело руши, душа наставља да живи. Последња открића то доказују. Једноставно раније није обраћана пажња на њих, а сада научници не могу да негирају ту чињеницу да појам "душа" није фантастика, већ реалност, и она постоји и након што тело престане да функционише. Душа је примарна. Дакле, ако је човек душа која има свест и тело, значи да се прије свега треба бринути о души. И главна брига мора бити о души. Тада ће човек преживјети.


Моја истраживања су показала да је појам будућности - физичка величина. Видио сам да сваки човек, има своје "резерве" будућности. Ако се те резерве смањују човек може добити: шизофренију, рак, дијабетес или умрети. Резерве будућности су повезане са стањем наше душе. Испоставља се да душа производи будућност. Енергију будућности производи душа. Ако код човека, душа почиње да се смањује, а душа почиње да одумире када нема љубави, тада се код човека неприметно губи будућност. И тада почињу болести, најтеже и неизлечиве. То што зовемо синдром стечене имунодефицијенције - АИДС, болест која се зове - хомосексуализам, рак, шизофренија, аутизам, то су све болести људи, код којих будућности практично нема. То су заправо болести душе. Душа се може излечити и ту чињеницу сада морају узети у обзир многи научници.


Сад кад сам путовао купио сам новине. То је најпопуларнији лист у Русији "Аргументи и чињенице". И шта овде пишу: "Уклони узрок, нестаће болести". Ово је књига коју је написао лекар, научник, и овде се истиче потпуно нетрадиционални приступ савремене медицине. Које се чињенице овде наводе? Код неких хроничних болесника, прије или касније, појављује се резонско питање: "треба ли трошити огромно вријеме и нерве на лечење, гомилу новца за апотеке и клинике, ако се као резултат дугогодишњег лечења здравље није побољшало, него погоршало?" То је уобичајена пракса. Лечење преводи акутну болест у хроничну и човек болује годинама, али до потпуног излечења не долази.

Главни узроци смрти људи су мождани удар и инфаркт миокарда. Медицина не може да их спречи. Чак и ако се пацијент налази у најбољој болници, такво лечење често само успорава тужан завршетак. О томе понекад искрено говоре сами кардиолози. Недавно, на међународном конгресу кардиолога академик Часов је рекао: "Без обзира на појаву нових метода дијагностике, огромног арсенала лекова, и хируршких метода, ефективност лијечења не само да се није увећала, но судећи по расту болничког леталитета, смртности, већ смањила. "

Лекари су сада почели да говоре о томе да ако се не отклони узрок болести, човек не може да се излечи. Узроком болести у последње време све чешће се именује: стрес, неправилан однос према ситуацији, депресија, унутрашње незадовољство собом и окружењем. То јест, званична медицина принуђена је да призна да узрок болести настаје у духовној - психичкој сфери. Прво психичка дејства, а затим физичка. Прво почиње да оболева психа, неприметно у дубини, а затим почиње да оболева тело.


Повезаност између наших осећаја, наших мисли и нашег здравља, уочили су још у древној Индији. Ајурведа говори о том, да карактер човека утиче на његово здравље. У Индији се појавио појам "карма" - закон узрока и последице. Ако је човек, отимао, крао, убијао, то исто у следећем животу људи ће радити њему. Закон узрока и последице повезује наше понашање, наша осјећања са нашим здрављем, са нашом судбином. Истина у индијској интерпретацији то звучи прилично наивно: Ако си био лош у овом животу, у следећем животу родићеш се као мачка, пас, дрво, боаб, итд. Но, без обзира на наивност, тих тврђења, они имају дубоки смисао, и они су у суштини тачни.


О томе да наше осјећање, наше понашање утиче на наше здравље, речено је у и Старом завету. У јудаизму јасно је речено да ако је човек прекршио заповијести, починио злочине у односу на друге, тада његова деца могу бити проклета до десетог колена. Они ће бити болесни, биће несрећни, то јест јасна повезаност понашања човека, са његовим здрављем и судбином. Ако читамо Нови завјет видјећемо исто то. Када је Христос излечио човека рекао је: "Иди, и од сада више не гријеши. Пази да ти не буде горе, него раније."


То јест, свугде видимо једно исто. Наше емоције, наша понашања, неизбежно утичу на наше здравље, и на здравље наших потомака. Када сам почињао своје истраживање то нисам ни претпостављао. Но, пролазиле су године, сакупљао се материјал и сви моји закључци, тачно потврђују то што је речено у Новом и Старом завету. Да заиста постоји унутрашња повезаност између родитеља и деце. Да заиста било која наша реч, осјећање и понашање, било који наш поступак кодира се у нашим духовним структурама биопоља, у нашој подсвести, и пре или касније мораћемо одговарати за то. "Што посејеш то ћеш и пожњети. " Најважније, видио сам да кад се човек мења, мењајући однос према окружењу, може да измијени своју прошлост, садашњост и будућност.


Деца су оздравила, нестајао је рак... Зато сам почео да пишем књиге... желио сам... Главни циљ је био, да дам људима то знање, које мени није неопходно, да напишем књигу да би људи без моје помоћи, сами могли да се мењају и превазилазе различите болести. У принципу, резултате сам видио већ после неколико година. лако нису долазили код мене на пријем, прочитавши књиге људи су се ослобађали рака, дијабетеса, код њих се опорављала породица, побољшавала судбина. То је било повезано не са чудом, на које смо навикли, то је било повезано са главним чудом, мењањем човека и схватањем да смо ми љубав, и да је најважније сакупљати љубав у души и покушати сачувати је.


Шта је стрес? То је губитак тога за шта смо везани. Што је већа везаност, то је већи стрес. У индијској филозофији постоји изрека: "Болести долазе од везаности човека за овај свијет". Ово је апсолутно тачна формулација. Нажалост, она се даље не развија. Тако сам се ја убедио да везаност за различите аспекте човечије среће, доноси зависност, повећава агресивност, и касније почиње болест. Лекари кажу: Стрес може бити узрок рака, дијабетеса и других тешких болести. Но, шта је стрес, често лекари и сами не разумеју.


Како превазићи стрес? Како научити на прави начин превазићи га? Стрес, није само бол или нешто неочекивано. Стрес је наиме губитак уобичајеног начина живота. Губитак нечег драгог, за што смо везани. Ко не може превазићи стрес? Онај ко не може да превазиђе губитак. Ко не може да губи? Онај ко не уме да се жртвује. Човек који је навикао да се жртвовује, гладује, пости, брине о другима, тај човек стрес лако превазилази. Тај човек и у тешкој ситуацији преживљава. Споводио сам статистику концентрационих логора из књига које сам читао. Први су умирали бандити – криминалци. Они нијесу издржали стрес, јер је њихова душа била сувише везана за новац, важност, били су сувише агресивни. Затим су умирали обични људи, затим су умирали аристократе, последњи су умирали верници. То јест у тешкој ситуацији, ако ко преживи то су верници. Зашто? Зато што верник зна да се треба жртвовати, да жртва прочишћава душу, да жртва помаже да се воли. Да се треба бринути о другим људима, да треба видети Божију вољу у свему.


Зато је превазилажење стреса најлакше за верника. Но, верник није тај који иде у храм или објави да је верник. Верник је тај који схвата да је Бог љубав, да се треба придржавати заповести, да је срећа водити рачуна, да се неком нешто да, а не отме. Ако се проанализирају десет заповијести, у чему је њихова суштина? Прво, прва заповијест је: Бог је Љубав. Бог је један. Бог је Љубав. Тако човек који иде према љубави, неће красти, неће лажно сведочити, неће обожавати јело, секс, новац, он неће пљачкати, и убијати другу особу. Он ће бити топлина, и поштоваће друге људе и родитеље. Он се може уздржати од задовољстава, лакше жртвовати. То је портрет здравог човјека.


Како се удаљавамо од заповести, од њихове суштине, од љубави, ми почињемо да живимо нашим инстинктом, почињемо да се вежемо за овај свијет. За нас су све значајније материјалне и духовне вредности. Не можемо да их изгубимо. Код нас се појављује огроман стрес при било којој невољи или увреди. Даље, почиње сакупљање агресивности у подсвијести, затим долази, болест, несрећа и смрт. Зашто ја сада обраћам пажњу на ову тему? Зато што сада наша цивилизација улази у период промена. Ускоро треба да се појави нова цивилизација. Ми ћемо бити другачији људи, ти који преживе.


Превод: Беба Мур