ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Одакле су дошли Шћипетари

У античком времену и у раном средњем веку позната је земља на Кавказу - под именом Албанија. Тако су је називали странци али не и њени становници. И данас, Албанију у Европи, тако зову а њени становници себе називају Шћипетари.

За то име, Џејмс Бекер каже: "Они се зову Шћипетари што значи брђани". Према њему, Шћипетарија је земља брђана. Албанија на Кавказу се налазила на источним падинама те планине - до каспијског мора, у покрајини велико Ширван, што припада савременим земљама: Азербејџану и Дагестану. Северно од те Албаније налазила се земља Алана, северо-западно су били Ибери јужно преко реке Кур - Јермени. Постојао је и један град под именом Албана. На обали Каспијског мора, између савремених градова : Дивчија и Дербента. По имену тог града земља у залеђу је добила име Албанија. Бекер каже:"У тој Албанији (савремени Дагестан) на Кавказу и неки писци  сматрају, да су њени становници исти народ као њихов истоимени народ у Турској. Извесно је да постоји велика сличност између Тоска из Албаније на Балкану и Черкеза са Кавказа.

Становници Албаније на Кавказу остали су познати у историји као прост народ ловаца и сточара , који су трговали трампом. Под једним заједничким краљем имали су 12 локалних вођа, а говорили су 26 дијалеката. Њихово главно веровање је било у Богињу Месеца, с култом оргијског типа.

Данас нема Албанског имена на Кавказу али тамо су потомци становника средњовековне Албаније. Они имају заједничке одлике са Албанцима (Шиптарима) на Балкану. Сличан им је језик, лична имена и народна ношња (капа - кече), а имају исте антрополошке одлуке. У 8 веку су Арапи ратовали на Кавказу против Хазара. Албанци су помагали Арапима и преосталим Римљанима у 8 веку јер су били у непријатељству са Хазарским суседима. Кад су Арапи завладали подручјем око Каспијског мора, велики део Албанаца је исламизиран. После извесног времена Хазарски војсковођа Барџил, Каганов, син поразио је 730 године Арапе и запосео ту Албанију (на Кавказу). Наредио је да се сви муслимани побију. Тада су Албанци морали да беже на све стране. Тражили су спас код Арапа којима су помагали. Ови су у међувремену заузели целу Сицилију и делове Јужне Италије па су у обе покрајине доселили Албанце муслимане. Арапи су ратовали на средоземљу с Романима - Византијцима од 827 - 878 год. Ромеји су тек 980 год. успели да потуку Арапе на Сицилији и да део Албанаца врате у Хришћанску веру.

У 11 столећу су ратовале на простору данашње Албаније, Србија и Византија (Источно Римско царство). Кад су Срби протерали Ромеје из новог Епира, Византијска царица Зое и њен љубавник, Константин 9 Мономах скупили су велику војску и напали Србију у јесен 1042. год. Млади цар (краљ) Србије, Војислав потукао је РОМЕЈЕ У ДВЕ БИТКЕ ДО НОГУ. Овај пораз од Срба проузроковао је немире и војну побуну у Византији. Побуњенике на Сицилији је водио Ђорђе звани Манијак. Желео је да смени Византијског цара и укрцао је бројну војску на бродове и запловио према Драчу. Шиптари су му били помоћна војска и увек их је водио на ратишта а на бродовима су се налазили чланови њихових породица (Шиптарских). Са том шареном војском, манијак се искрцао у Драчу марту 1043 год. О тим догађајима сведочи Византијски историчар савременик тих збивања, Михајло Аталиота. АЛБАНСКИ ИСТОРИЧАРИ ПРИЗНАЈУ, ДА СЕ ТАДА АЛБАНЦИ ПРВИ ПУТ ПОМИЊУ НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ.

Како је Србија била у рату са Византијом, Манијак је рачунао с извесном Србском симпатијом. Код Дојранског језера се сукобио манијак с Византијском војском верном цариграду и ту је погинуо. Његова војска се предала. Византијци су примали све војнике са Сицилије, али нису хтели да приме Албанце на своју територију. Били су им странци - једним делом хришћани једним муслимани. Албанци се нису могли вратити на Сицилију, јер су лађе удаљене (потопљене) из луке. Као бродоломци МОЛИЛИ СУ СРБЕ ДА ИМ ДОЗВОЛЕ НАСЕЉАВАЊЕ НЕГДЕ У СРБИЈИ, ГДЕ БИ, КАО ТРАДИЦИОНАЛНИ СТОЧАРИ ГАЈИЛИ СТОКУ ЗА СРБЕ И ЗА СЕБЕ. СРБИ СУ ИХ НАСЕЛИЛИ НА СЛАБО НАСЕЉЕНИМ ПРЕДЕЛИМА ОКО МЕСТА РАБАНА, НА ПАДИНАМА ПЛАНИНЕ ЈАБЛАНИЦЕ, СЕВЕРНО - ИСТОЧНО ОД ЕЛБАСАНА.

По месту Рабан, Срби су насељенике звали Рабанасима (арбанасима). Странци су их називали Албанцима - по Албанији на Кавказу а они су себе називали Шћипетарима. Арапи су их назвали Арнаутима, што значи - "Они који се нису вратили". Ово име ће Турци преузети од Арапа.

Када Аталиота спомиње Албанце (1078), назива их становницима Рабана - Арбанон тако исто чине и други Византијски историчари : Јован Скилица и Ана Комнен. Ана пише то име по Србском изговору Рабан. Средњовековни писац Магијус Патавијус знао је да су Шћипетари из Азије и звао их је децом Кавказа.

У Кавказској Албанији било је више од 20 племена, од којих су у Србију стигла четири: Геге, Тоске, Јапе (Лиапе), Шамиде. Геге су "Госк" или "Гог" тако су их звали Јерменски географи. Шамиде су Азијски "Шумиксе" остале чињенице се налазе у књигама др. Јована Деретића и Слободана Јарчевића. Историчари праве Србске историје.

Шиптари немају Тапију на Балкану и морају или да се врате у Србе а они који то нису да се иселе по плановима Англосаксонаца.  

То значи да у наредних 10 година неће постојати Албанска држава на Балкану као део припреме Србских територија за долазак Господа Исуса Христа 17.06.2024. (ЈАВА 96) по визији Тарабића, монаха Гаврила, оца Тадеја и др.Тодора Јовановића.

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat