ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Добрица Ерић: Народ је поражени херој

Наш познати песник говори о спеву „Бројанице из Грачанице“, српској историји у стиховима. „Срицао сам ову књигу посебно за младе који су нашом кривицом у све већем безнађу“ каже Ерић…

29.06.2013. Бане Ђорђевић-Новости, за ФБР приредила Биљана Диковић
Добрица Ерић, фото В. Данилов
Добрица Ерић, фото В. Данилов
ПЕСНИКА идиле Добрицу Ерића, који је опевао сваки цвет у својој Гружи, удес наших дана покренуо је да у свом стилу напише велику, искрену, ангажовану поему „Бројанице из Грачанице“, коју је објавила Српска књижевна задруга, у сарадњи са Друштвом српских домаћина.


Ерићев спев, у којем спаја древно и дневно, налик је старинским еповима. Овај лирски памфлет, поетска повест српског народа од старих Словена до наших дана, песнички је документ о раздобљу неправди, националних и моралних искушења. Критика је већ назвала „народном читанком за све разреде“. Пред читаоцима је сложена прошлост и стварност Србије, а кроз 1.333 строфе јављају се косовски јунаци, српски хероји устанака и светских ратова, демократске вође, хашки оптуженици, спортски великани, обичан народ, али и наши злотвори…
*Зашто сте решили да у стиховима испишете историју Србије и српског народа?
– Зато што нисам могао да учиним ништа друго. Гледао сам и слушао шта се догађа, видео како нам све уништавају и поништавају и како нам земља залази а понос и нада се гасе. Све српско је на „таргету“ као за време бомбардовања. Кад сам прочитао неке делове из наших „историја“ које се штампају негде по свету за нашу децу, тада више нисам могао да издржим и решио сам да и ја напишем једну нашу, „моју“, песничку историју, али у стиховима, да буде што сажетије и да млади и одрасли лакше читају, памте и причају. Знао сам да ја тиме не могу помоћи много, али морао сам нешто да учиним и да кажем истину. Да спасем себе од туге и немоћи, да спасем своју и још понеку неубијену душу и неиспрану свест. Тако сам се „лечио“ скоро две деценије, а сад ћу видети да ли ће тај мој „лек“ помоћи још неком.
*Писали сте дуго ову књигу саткану од историје и политике, а кажете да она није завршена?
– Она никада не може бити завршена, све док се земља окреће и сунце нас понекад огреје, али сад ће је наставити неко други. Ја сам се много уморио и само желим да одем међу дрвеће, међу животиње и птице. Они се нису променили, они су исти као пре хиљаду година, а људи, нажалост, нису издржали.
*Како сте се одлучили за наслов?
– Повукле су ме рима, повест о нама и једна од наших најлепших и најстаријих светиња на Косову и Метохији прапостојбини старих Словена и свих нас. Срицао сам ову књигу и римовао за младе и старе Словене, посебно младе, који су нашом кривицом у све већем безнађу и на све већој странпутици, али многи то и не знају.
*Необичан је број строфа?
– Замислио сам да строфе буду под бројевима, од 1 до 1.333. Оних 33 су Христове године, и то се морало тако завршити.
*Да ли у загонеткама прошлог времена решавате загонетке садашњег?
– Не решавам ја ништа, нити могу нешто да решим. Да сам могао, не бих писао књигу, већ бих уместо оловке узео неку другу алатку и решио ове нерешиве загонетке наше несреће и неизвесности. Потонули смо толико да то више човек не може да реши. Може само Бог, ја се још у њега уздам и надам се да нас Он није заборавио.
*Слажете ли се са оценом да је свим митовима дозвољено да буду део европске и светске културе, осим српским, који су проглашавани за митологију зла, насиља…?
– И то је један од начина којима нас злодух гуши и уништава. Не дозвољавају „они“, или тамо „они“ нама ништа. Ни да живимо, ни да постојимо, ни да се радујемо, ни да тугујемо, чак ни да памтимо. То што „они“ раде „нама“ и што говоре о нама, нема везе с нама, Србима, то су Они, то је огромна лаж обезљуђеног света. То они изврћу своју кожу, своју утробу, и облаче нас у њу, да ми изгледамо „споља“ онако како они изгледају „изнутра“. То је победа зла и бешчашћа оних који не трпе добро и часно у својој близини, у свом окружењу, па чак ни на истој планети. Борба добра и зла траје откако постоји свет и трајаће до краја света. До сад је увек побеђивало добро, и тако је свет опстајао, али сада је зло ојачало свуда у свету, и код нас, и узело власт у своје канџе. Злодух је преузео улогу Бога и не бира средства и начине да уништи све што је добро и људско, поготову Српско, све што је Божје, а ми смо му изгледа најљуће труње у очима. Наш највећи злодуховац је немачка политика, била одувек и остала заувек, а сад је решила да заврши свој нечасни посао. Ипак, чини нам и нешто добро, неће да нас прими у Европску унију.
*Симетралу ове српске повеснице чине Косово и Метохија?
– То је наша колевка, наше светилиште и судилиште, наша гробница, најзад, ако нам је неко чудо овоземаљско или небеско не претвори опет у колевку.
*Да ли је тешко писати о савременим догађајима, без историјске дистанце?
– Није тешко, већ лековито, поготову кад се дође довде докле смо ми дошли. Или докле су нас довели наши уцењени политичари и њихове газде и наредбодавци из црног белог света, који не верују у Бога већ у силу и новац, којима је вера исто што и политичка партија, и који неће уништити само нас, већ цео свет.
*Ко су хероји овог спева?
– Наш народ је једини, али поражени херој. Многи хероји су у Хагу, а они други на Дедињу и на разним идиличним бреговима ове опљачкане и обесправљене земљице.
*Нисте штедели ни „нове демократске јунаке“, ни „старе комунистичке идоле“, очекујете ли негативне критике?
– Не очекујем ништа. Кога још занима шта пишу последњи сањари, родољупци и романтичари, ко још чита књиге поготову ове у стиховима и ко се обазире на њих. Нисам ја ово ни написао да бих се прославио, већ да бих разгалио муку, и своју и туђу.
*Колика је моћ поезије у нашем времену?
– Много мала. И то само још код „малих“ обичних људи и код деце. Данас скоро цео наш народ пише песме и тако се брани од зла и беде, али песме не чита више нико. То је цвеће које још цвета а нико га не бере и не мирише.
СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ПОЕЗИЈА
1279
Ово је спев о твојој колевци
У којој сада млад месец спава
У њој су одњихани сви наши преци
У њој је одњихан и Свети Сава.
1280
Чувај бисерну огрлицу
У којој су нам сви аманети
Вукову азбуку и ћирилицу
најлепше писмо на планети.
1282
И говори лепо, српски, ко и ја
Да ти се анђели с неба насмеше
Српски језик је поезија
Само птице певају лепше.
1284
Не веруј оним историјама
Где светац личи на Мона Лизу
Какве се за нас већ годинама
Пишу у Бечу, Бону и Паризу.

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat