ОВО БИ СВАКИ СРБИН ТРЕБАЛО ДА ПОГЛЕДА КЛИКНИ ОВДЕ!!!

Драган Симовић: ТАЈНА БОЖЈЕГА СЛОВА: О ПЕВАЊУ И О ПО(Ј)ЕЗИЈИ

Божански пре(т)ци Оних/Који/Су/Сишли/Одозго, у Праскозорје Света, на Бели Пупак Стриборије, звали су се Срб и Срба.

Срб и Срба јесу ПраРодитељи Словесне Звездане Расе.

СловоРециБог/СловоРециБога!

ВедСрби су потомци СРБови и СРБини.

ВедСрби су Пра-Род, Пра-на-Род од којега су постали сви словесни родови, сви словесни на-роди.

На Посвећеном Језику ВедСрба, Слово Срб, између осталог, означава и Словесног Човека; Слово Срб јесте ведсрбска пра-слика Божанског Присутног Суштаства.

Ако смо усаображени са Бићем Језика, онда ћемо, уместо Срб(ин), говорити и писати Срб; уместо Срб(кињ)а, казиваћемо и рисати Срба!

Мушком Началу Божанства (БОГ!) обраћамо се са: СРБе!; Женском Началу Божанства (БОГа!) обраћамо се са СРБа!

Духу ВедСрбског Језика више одговара Слово БОГа (за Женско Начало), будући да се при Слову БОГиња (због ња на свршетку Слова) умањује праисконо Божанско Дејство као и Божанско Суштаство Самога Слова.

БожеСРБе!; Бо(о)го СРБо!

Са Богом СРБом; са Бо(о)гом СР(р)Бом!

Слово/Реч происходи из Божјега Суштаства, а до Срца нашега, до Бића нашега, Слово/Реч стиже преобративши се у Божије Дејство.

Отуда је битно (уистини битно!), да свако Слово, да сваку Реч, изговарамо (а и кад пишемо, или рисамо, ми – ипак! – свако Слово, сваку Реч, свеједно изговарамо,

али, тада изговарамо у тишини Бића!), заиста, да изговарамо из Срца, из Божанског Присуства у нама.

Ову су тајну одувек знали песници посвећени!

Посвећени песници знаду тајну исцељујућег божанског дејства Слова и Речи.

Отуда Реч у по(ј)езији има стотину пута јаче исцељујуће (а и свако друго и другачије) дејство од исте/те/Речи у прози!

Ако освешћено и самосвесно изговарамо (из Срца и Бића) сваку праискону, сваку праизворну србску Реч (ако је изговарамо са божанским титрајима и трептајима, и васаображени са Божјим Суштаством), тада ће Слово/Реч бити Божије Присуство у нама, тада ће Слово/Реч бити Живи Бог у нама!





Напомена Песникова.

По(ј)езија није оно што се предаје и учи по школама (само једна од лепих уметности, само један вид књижевног изражавања!); по(ј)езија је много више од тога – посвећење и посвећеништво; по(ј)езија је разговор између БОГА и Човека; по(ј)езија је када БОГ говори из Срца Песникова!

Када се Песник из шутње низведе у тишину, тада, и само тада, БОГ може да говори и пева кроз (или на) Срце Песниково.

0 коментара:

Постави коментар

Радански триптих

Радански крст

И крст лево сечен 2002 манасти Св.Спиридона код Бојника, а други сечен 2010 село Магаш испод Радана. Са по 33 год. старости.Трећи село Прилужани.

Богородица достојно ест

  © Copyright2010 Slike i zakon postanjaDesign by Izrada sajta 2009

PVC stolarija | Selidbe | Sudski tumac | Back to TOP  
Akumulator Auto stakla Servis letve volana Servis servo pumpe Adaptacija stanova Beograd Sigurnosna vrata decije torte svadbene torte torte laminat