Драган Симовић: ПЕСМА СВАРОГОВОГ РАТНИКА
(Посвећено Свим Белим Србима,
Свароговим Ратницима Светлости.)
На беломе ветру, Бели Србин броди;
Потомак Сварогов, рођен у слободи.
Не боји се смрти; Њега Перун штити.
Он зна да је вечан, да ће вечно бити!
Они што му прете, синови су страве.
Срб је Син Велесов, Срб је Отац Славе!
За Род и Родину, Срб кроз огањ лети!
После свих победа, славиће Га Свети.
На бојноме пољу, кад се Срб задеси,
Кликне пут Небеса: ој, Свароже, где си!?
Не боји се смрти; Њега Перун штити.
Он зна да је вечан, да ће вечно бити!
Свароговим Ратницима Светлости.)
На беломе ветру, Бели Србин броди;
Потомак Сварогов, рођен у слободи.
Не боји се смрти; Њега Перун штити.
Он зна да је вечан, да ће вечно бити!
Они што му прете, синови су страве.
Срб је Син Велесов, Срб је Отац Славе!
За Род и Родину, Срб кроз огањ лети!
После свих победа, славиће Га Свети.
На бојноме пољу, кад се Срб задеси,
Кликне пут Небеса: ој, Свароже, где си!?
Не боји се смрти; Њега Перун штити.
Он зна да је вечан, да ће вечно бити!
0 коментара:
Постави коментар