У Васељени не постоји ништа што није живо!
Творац је најпре створио минерале. па биљке и
животиње, потом људе.
Све створено обавља сложене задатке
у оквиру Норме Творца и све се налази
у растућем еволутивном процесу.

Васцела божја творевина служи човеку
на милијарду начина азаједно са човеком
служи Творцу.

Минерали, биљке, животиње и људи су
повезани тананим нитима једноте и
 по својој суштини, су Једно.
О томе су подучавали многи свети људи,
истински учитељи, јасновидци, пророци,
свете књиге и о томе наука има све више доказа.

**
Права духовност човека огледа се у његовој мудрости,
тј. његовом свакодневном животу, његовом деловању.
Многи људи гомилају знања из разних области,
посебно из психологије, религије, духовности.
Они о томе говоре свакодневно у облику
савета – како треба живети.

Мудраци су они, који знање примењују у свом животу.
Између знања и примене постоји јаз или зид
који можемо назвати навика.
Навика је стање улогореног и ушушканог ума
који претешко излази из своје пећине сигурности.
Погледајте како живе неке врсте морских ракова.
Имају своје пећинице из којих вире и лове.
Онда мало истрче, па се поново врате
а све се то дешава у свега
неколико просторних приобалних метара.
А испред се налази непрегледна вода мора
или водеана у које они не залазе.
Тај простор, те дубине, за њих су ван искуства.
Символика овог примера важи и за човека.
Водеан чине Радост, Љубав и Светлост
које је поставио Творац као основе света.

Слобода је она сила којом
откривамо и живимо ове основе.
Али слобода је застрашујућа
за неслободна човека.
Без храбрости, која се налази
у оквиру трећег енергетског центра,
тешко је, немогуће је, широм разкрилити
крила слободе, која воде у дубине
 и висине божанских искустава.

***
Највећи проблем за стицање виших духовних
искустава, стицање правог знања,
представља незнање.

У живој сликовници Бардо тодола,
тибетанског учења о путовању душе,
незнање се, отишлом из земаљске равни,
приказује као црни бездан.

У незнање убрајам сва погрешна
и лажна учења, која се дубоко укорене
у наше умове, тамо окамене, и делују
као тешка црна магија.
Лажна знања заузимају
меморијски простор човека,
као што то чине информације
на хард диску.

И, што је много горе од тога,
лажна знања нису статична, већ се упорно
 и жестоко боре против нових и већих истина.
У стварном животу то се испољава
кроз много врста несклада – несугласице,
жестоке свађе, туче, јад, беду, депресије, ратове.
До пуног изражаја долази цели сет
негативних осећања и радњи – себичност,
грубост, бес, тупост, лагање, вређање,
љутња, очај, мржња, свађа, вређање,
жеља за туђим, замраченост осећања, замраченост ума.

Лажно знање је основа себичности,
себичност је основа грамзивости а
грамзивост гледа у туђа дворишта,
краде, отима, изазива ратове.

****
Истински духовни развој није могућ
ако човек не открије да су многе,
скоро све,
темељне ствари које је научио застареле,
лажне, или, у најмању руку, небитне.

То се односи на школска знања из скоро свих предмета,
на све специјалности, сва религијска знања,
телевизијске програме, политичке игре…
Најдубље се у наше умове зарива религијско учење.
Уче нас шта је добро, шта није,
према норми те религије.

Уче нас о страшном Богу
који вреба сваку нашу грешку
да би нас казнио на вечне муке.
Страх од Бога се стиче у раном детињству,
када је дете зависно од родитеља и безпомоћно
да се одупре лажама и паралажама и
незрело да доноси своје одлуке.

Скоро све што смо учили у школама ствара страхове.
Страхови, слично лажним знањима,
заузимају наше емоционалне просторе,
просторе позитивног деловања и
просторе наше среће.

Нико нас не учи ко смо, зашто смо овде и
где треба да идемо.
Нико нас не учи шта је заиста,
заиста, важно у нашем животу и
како се то постиже.
Када човек не зна сврху свог постојања
сличан је путнику који не зна циљ свог путовања.
Таквом путнику сви путеви су добри,
али никада не стиже на циљ…

*****
Најважније знање у нашем животу
је знање о Богу,
дакле о души, духу, свести и
физичком телу Бога, његовом кретању,
слуху, виду, мирису, укусу, деловању

Важно је, најважније је, да и ми
научимо да делујемо као Бог.
То знање је доступно, али, наравно, није лако,
јер Бог делује из непрекидног стања среће и љубави,
и стога су његове радње веома успешне и брзе,
скоро тренутне.

Знање о Богу је најефикаснији лек
за чишћење колективног несвесног
које нас ограничава у свим сферама живота.
У колективном несвесном налазе се
армиране тврдње да човек мора тешко да ради,
да мора да се разбољева, слаби и стари,
да узима зависничке лекове и да умре.

******
Знања Нове свести предводника и
Аватара науке и духовности
Др Григорија Петровича Грабавоја
успешно мењају колективну свест,
и она све мање и мање личи на тамну,
оловну, непробојну кацигу која се надвила
над наше главе и животе и чини их неперспективним,
а све више и више личи на раведравајућу свежину

Када се смањује тешко и ограничавајуће деловање
колективног незнања расте наша храброст,
расте наша срећа, расте ефикасност лечења са свешћу,
расте уверење о могућности васксења отишлих,
расте веровање о вечном животу човека у физичком телу.
Здравље, самоваскрсење и вечни живот
се морају непрекидно стварати, заједно са Богом,
јер припадају принципу развоја божанске стварности.

*******
… И стога се учовечи и очовечи Човече!
Збаци са грбаче џакове страха, џакове незнања,
исправи се по вертикали
координатног система Вечности,
повежи се са Тврцем заувек,
ослободи крила за дугачке и високе летове,
полети и стварај!

Стварај и лечи себе са свешћу и са смислом,
пуни своје биће светим знањем,
непрекидно изливај свеобилну реку среће,
издашно дели премудрост,
и дели све светлоплодовито – свему постојећем!

Драган Симовић